Доња Будрига () је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија.
Географија Налази се на око 6 km југозападно од града Гњилана. Насељено је искључиво српским становништвом. На врху једног брега под именом Главичица налази се рушевина старе православне цркве. У селу постоји осмогодишња школа која носи име српског просветитеља и реформатора Доситеја Обрадовића.
Историја Село је старо и у селу има много староседеоца. У општем делу код постанка насиља је изнето, да се Будрези помињу као множина у доба кнеза Лазара. Село је врло давно било на месту „Селиште“. Одатле је пресељено, како кажу, што су им се деца давила у Морави, а по једној причи и зато, што се вода расплињавала кад су ову реку некада затварали у Угљарској Клисури. Док је село било у Селишту, на месту где је сада село, био је луг који је прокрчио неки господар Митар и ту отворио бунар. По његову аманету сеоска преслава је Митровдан. На левој обали Мораве а на месту званом Главичица постоји црква храма Вознесења, која је у рушевинама. Прича се, да је код ове цркве некад бивао вашар о Спасовдану, који је трајао по месец дана сваке године. У близини села постоји вис Илијна Глава и на њему црква у рушевинама.
Демографија Попис по националној припадности
Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат
Порекло становништва по родовима Подаци из 1929Подаци: „Насеља“ књ.28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник: Стевићи (1 к., Св. Никола), дошли из Гњилана 1750.-е Влајковићи (2 к., Св. Јован), староседеоци. Живковићи (2 к., Св. Јован), староседеоци. Дејановићи (7 к., Св. Јован), староседеоци. Поповићи (5 к., Св. Јован), староседеоци. Урдарци (4 к., Св. Јован), староседеоци. Бојковићи (7 к., Св. Јован), староседеоци. Јањићи (5 к., Св. Петка), староседеоци. Паливетрићи (2 к., Св. Никола), староседеоци. Магдини (2 к., Св. Ђорђе Алимпије), досељени из Витине око 1810. године. Кулајџија (1 к., Св. Ђорђе), пресељен из Деваје око 1830. године. Презиме је добио што је као слуга становао у беговској кули. Попијарци (3 к., Св. Арханђео), староседеоци. Били су пресељени у Шилово, вратили се око 1830. год. Попијарцима су прозвани што им је неки предак много пио. Аџи-Перци (2 к., Св. Ђорђе), пресељени од истоименог рода из Пасјана око 1860. год. Старином су из Носаља. Шијаци (3 к., Св. Јован), пресељени из Витине око 1860. год. Бајковић (1 к., Св. Никола), пресељени из Доморовца око 1860. год. на мираз код Поповића. Ивковић (1 к., Св. Јован), пресељен око 1870. год. из Витине као слуге. Јанцићи (3 к., Св. Никола), пресељени из Жегре око 1890. године од зулума. Старином су из Влаштице, као и њихови сродници у Пасјану. Ливочки (1 к., Св. Никола), пресељен из Доњег Ливоча око 1890. год. Камишевић (1 к., Св. Ђорђе Алимпије), пресељен из истоименог рода као слуге из Пасјана почетком 20. века. Старина им је у Доњој Шипашници код Косовске Каменице. Даравци (2 к., Св. Никола), пресељени из Жегре као слуге. Старином су из Владова. Костић (1 к., Митровдан), пресељен из истоименог рода из Пасјана као слуге 1905. год. Старином су из околине Косовске Митровице. Дишљенковић (1 к., Св. Никола), досељен из Призрена 1918. године као бакалин. Презимена која се јављају у селу су: Стојановић, Стојковић, Сентић, Станковић, Симић, Савић, Јанковић, Јовановић, Антонијевић, Анђелковић, Аксић, Панајотовић, Митровић, Ђорђевић, Васић, Живковић, Љубисављевић и друга.
Знамените личности Благоје Савић, српски песник и приповедач
Види још Црква Свете Петке у селу Доња Будрига
Референце
Спољашње везе Facebook страна
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Гњилану Категорија:Насељена места на Косову и Метохији