Logor Topovske šupe je prvi sabirni logor za Jevreje i Rome u Beogradu koji je postojao tokom Drugog svetskog rata i nalazio se na Autokomandi a u kojem je, u periodu od 22. avgusta 1941, kada je počelo masovno hapšenje Jevreja u Beogradu i okolini, pa do 12. decembra 1941, kada je ovaj logor prestao sa radom, bilo smešteno oko 4.000 ljudi, najviše Jevreja iz Banata a zatim i Roma.
Predistorija Topovske šupe su deo nekadašnje kasarne Vojske Kraljevine Jugoslavije u kojem su se nalazili objekti za smeštaj artiljerijskog oruđa, po kojem su i dobile svoj naziv. Kasarna koja se između dva svetska rata zvala „Kasarna kraljevića Andreja“ se nalazila u beogradskom naselju Voždovac u Tabanovačkoj ulici broj 1, i u njoj su pored poligona za artiljerijsko vežbalište podignuti objekti u kojima su smešteni potkivačka škola, sklonište za artiljerijska oruđa i objekti za smeštaj vojske i konja.
Dva objekta u kojima su bile konjušnice su neposredno posle okupacije služila za smeštaj izbeglih Srba kojih je bilo oko 1.200 sve do kraja jula 1941. godine. Delfa Ivanić je pisala o ovom logoru. U vreme okupacije su ona i još dve predstavnice Kola srpskih sestara išle kod Feldkomandanta i Krajskomandanta da mole dopuštenje da zbrinjavaju naše zarobljenike i bolesnike. Svakih osam dana je sa još nekim ženama, išla u ovaj logor naših emigranata, koji se nalazio više Autokomande, i odnosile su im pomoć (hranu i rublje) Kola srpskih sestara. Stanje im je bilo vrlo teško.
Nastanak i funkcionisanje logora Logor Topovske šupe je počeo sa radom samo mesec dana posle prvog beogradskog logora, Banjičkog logora. Po svom karakteru je bio prolazni logor jer u njemu nije bio organizovan ni prinudni rad ni likvidacija, već samo okupljanje i smeštaj radi organizovanog masovnog ubistva koje je vršeno na drugim mestima i lokacijama u okolini Beograda (Trostruki surduk između Bežanije i Surčina, u selu Jabuka u okolini Pančeva...). Zatvorenici su takođe transportovani i u Banjički logor, a žene, deca i starci u logor na Starom sajmištu kada je on osnovan 28. oktobra 1941. godine.
Prva hapšenja Jevreja u Srbiji su počela 14. i 15. avgusta 1941. godine kada su uhapšeni svi Jevreji iz Banata (oko 3.300 ljudi svih uzrasta) i smešteni u tri privremena logora u Velikom Bečkereku, Pančevu i Novom Bečeju. Odatle su do 20. septembra 1941. transportovani šlepovima Dunavom do Beograda gde je uz pomoć predstavništva Jevrejske zajednice organizovan njihov smeštaj u kuće drugih Jevreja u Beogradu i u Aškenaski hram.
Logorom je upravljala nemačka Policija bezbednosti, u najvećoj meri Gestapo, preko uprave logora koju su činili odabrani zatočeni Jevreji a masovna ubistva je vršila vojska nacističke Nemačke, Vermaht. Masovna ubistva ljudi smeštanih u ovaj logor su bila opravdavana „merama pokajanja“ kojima je bilo predviđeno da se za svakog ubijenog nemačkog vojnika na teritoriji okupirane Srbije ubije sto građana Srbije, a za svakog ranjenog 50.
Prestanak rada logora Kada je logor na Starom sajmištu osnovan 28. oktobra 1941. godine žene i deca Jevreji iz logora Topovske šupe su transportovani u njega, a muškarci su odvođeni na različite lokacije i ubijani do decembra 1941, kada je logor prestao sa radom. U periodu od marta do maja 1942. godine su svi jevrejski zatvorenici u logoru Sajmište (oko 6.280 žena i dece) ubijeni u dušegupki nakon čega je okupirana Srbija proglašena Judenrein ili „očišćenom od Jevreja“. Okupirana Srbija je (posle Estonije) druga država u Evropi za koju je u Berlin 1942. godine poslat izveštaj da je „jevrejsko pitanje“ rešeno.
Obeležavanje 300px|мини|Стара спомен плоча страдалим Јеврејима и Ромима Prvo obeležavanje logora je izvršeno 1951, na desetogodišnjicu ustanka u Srbiji kada je postavljena spomen-ploča „palim drugovima za slobodu otadžbine“, bez konstatacije da je na tom mestu bio logor.
Između 1994. i 2007. godine, jedna spomen-ploča je greškom stajala na ulasku u tramvajske šupe u Bulevaru kralja Aleksandra.Protiv zaborava holokausta — intervju sa Jovanom Bajfordom, 30.10.2008. (pristupljeno 17.2.2017)
Spomen-ploča Jevrejima i Romima koji su bili smešteni u ovom logoru je postavljena 2005. godine na obodni zid jednog od objekata logora, a prema rešenju čiji je autor Aleksandar Nećak. Na njoj je napisano na tri jezika (srpskom, hebrejskom i engleskom):
Nažalost ova ploča je ukradena, a iako je pronađena i vraćena Jevrejskoj opštini nije ponovo postavljena, već je zamenjena novom, koja je postavljena početkom maja 2019. godine.
300px|мини|Нова спомен плоча страдалим Јеврејима и Ромима
Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, 21. januara 2006. godine je otvoren Spomen-park „Topovske šupe“.
Vidi još Logor Sajmište Banjički logor Milišićeva ciglana
Reference
Spoljašnje veze Nenad Žarković, Prolazni logor Topovske šupe REPRESIJA KAO SISTEM – LOGORI U OKUPIRANOJ SRBIJI 1941-1945, Milan Koljanin, Institut za savremenu istoriju, Beograd Holokaust u Srbiji Video snimak performansa „Topovske šupe“ Saše Stojanovića i Žena u crnom Sećanje na Topovske šupe nestalo, logor zaboravljen („Politika”, 18. novembar 2017)
Категорија:Београд у Другом светском рату Категорија:Сабирни логори Нацистичке Немачке у Србији