1723. је била проста година.
Догађаји
Јануар
25. јануар — Енглески пират Едвард Лоу заробио у Карибима португалски брод: пошто је капетан бацио врећу златника у море, масакрирана је цела посада.
Фебруар
4. фебруар — Крунисање новог ћинговског кинеског цара, Јонгзхенга ("Хармонична правда", до 1735). Многа браћа сматрају његово наследство нелегитимним. 15. фебруар — Луј XV од Француске пуни 13 година, што се сматра пунолетством. Ранији регент Филип II Орлеански и даље има важну улогу у влади.
Март
9. март — Још један устанак Мапучеа у Чилеу (до 1726). 28. март — Руско-персијски рат: Руси су заузели Рашт. 31. март — Мајор Абрахам Давел покушао одвојити кантон Вауд од бернске власти - сутрадан ухапшен, погубљен 24. априла.
Април
20. април — Ген. провидур Марко Антонио Диедо позива да се пријаве свештеници који мисле да би могли бити изабрани за православног епископа у млетачкој Далмацији - али то је само краткотрајно попуштање. 23. април — Почиње градња тврђаве Темишвар (до 1765, садашњи гувернер је гроф Мерцy). април — Избила побуна српских сељака у Пожешком пољу, упутили су делегате у Беч са меморијалом за двор, али ген. Петраш је брзо дошао с коњицом у Пожегу и похватао вође побуњеника.
Мај
15. мај — Оснивање Перма на Уралу - Василиј Татишчев отвара топионицу бакра. 27. мај — У Великој Британији уведен Црни закон, одговор на групе "Црних" који се баве криволовом на господским имањима: смртне казне су уведене за још 50 дела (до 1823).
Јун
4. јун — Умро Леополд-Клемент де Лораине, наследник Лорене и заручник Марије Терезије - наслеђује га млађи брат Франсоа Етиене (брак са М. Т. 1736, свети римски цар 1745-65). јун — Извештај подбана Ивана Драшковића из Банске крајине: харамије, милиција хрватског порекла, су плаћене а Срби војну службу врше бесплатно, официри их користе за приватне послове и одузимају им земљу. Тужбе су највише усмерене против команданта Костајничке крајине Емерика Ердедија, који ће бити смењен.
Јул
7. јул — Први руско-персијски рат: Руске трупе заузимају Баку у данашњем Азербејџану, убрзо затим и Ширван.
Август
10. август — Умро кардинал Жилауме Дубоис, француски главни министар, наслеђује га Филип II Орлеански. 11. август — Остендска компанија издаје акције у Аустријској Холандији - тргује са Индијом док није распуштена 1731. под британским притиском. 15. август — Отворен руски дворски комплекс Петерхоф. Завршена је палата Монплезир. 20. август — Јурај Брањуг постаје загребачким бискупом (до 1748), пошто Емерик Естерхáзy де Галантха одлази у Веспрем.
Септембар
5. септембар — Цар Карло VI се крунише у Прагу за Карла II, краља Чешке. 14. септембар — Велики мајстор Малтешких витезова Антонио Маноел де Вилхена поставља први камен утврђења названог Форт Маноел (завршено 1733, у употреби до 1964). 20. септембар — Мошти Александра Невског пренете из Владимира у Шлиселбург, а догодине у Санкт Петербург. 23. септембар — Изасланици персијског шаха Тахмаспа II у Санкт Петербургу склапају мировни споразум са руским царем Петром Великим темељем кога је окончан Први руско-перзијски рат, а Русија припојила Баку и Дербент на Кавказу те северне персијске провинције Ширван, Гилан, Мазандаран и Астрабад (враћено уговорима 1732. и '35).
Октобар
17. октобар —- Шведски краљ Фредерик I неуспешно покушао ојачати краљевску власт - више се неће мешати у политику. 23. октобар —- "Позивна грамата" руског цара Петра Великог: позив Србима да се преселе у Украјину где би били граничари - мајор Јован Албанез делује од следеће године у том смислу и окупља јединицу, Српски хусарски пук - прва сеоба Срба у Русију. 31. октобар —- Умро велики војвода Тоскане Косимо де' Медићи, наслеђује га Гиан Гастоне (до 1737), последњи владар Медићи. Тоскана је једна од најсиромашнијих земаља Европе.
Новембар
новембар — Епидемија у Лисабону, изгледа прва појава жуте грознице у Европи. 18. новембар — На Уралу основан Јекатеринбург, почетком рада железаре, иницијативом Василија Татишчева.
Децембар
2. децембар — Умире и Филип II Орлеански, следећи француски главни министар је Луј IV Хенри де Боурбон-Конде (до 1726).
Рођења
Јун
5. јун — Адам Смит, шкотски економиста и морални филозоф. (†1790)
Смрти
Фебруар
25. фебруар — Кристофер Рен, енглески научник и архитекта
Август
30. август — Антони ван Левенхук, холандски научник. (*1632).
Децембар
__NOTOC__
Категорија:1720-е