1705

1705. је била проста година.

Догађаји Јануар

8. јануар – Прва опера Георга Фридриха Хендла, „Алмира“, премијерно је изведена у Хамбургу. 31. јануар – „Хестер“, британски једрењак са 28 топова и посадом од 70 људи, нестао је у Персији.

Фебруар

фебруар — Закон о странцима: Шкоти ће се сматрати странцима у Енглеској, осим ако се не повуче Шкотски закон о безбедности, којим је оспоравана сукцесија краљице Ане у Шкотској, или се не отворе преговори о унији.

Март

2. март — Ракоцијева буна: Ракоцијеви поново позивају патријарха и српски народ да им се придруже - Србе желе да придобију новцем, од овог пролећа помињу се мањи српски одреди у Ракоцијевој војсци, посебно од Срба из турског Баната. 15. март — Рат за шпанско наслеђе: Французи почињу опсаду Нице у Савоји - освајају је у јануару.

Април

10. април — Ракоцијева побуна: поморски граничари деблокирају Велики Варадин и Пошпек, затим прелазе реку Тису и пустоше Кунхеђеш и Мадараш. 16. април — Краљица Ана посећује Тринити колеџ у Кембриџу, Исак Њутн је проглашен витезом.

Мај

3. мај — Рат за шпанско наслеђе: Француско-шпанска опсада Гибралтара завршава се после осам месеци без успеха. 5. мај — Након смрти свог оца Леополда I, његов син Јосиф I преузима власт као цар Светог римског царства, владар Бохемије, Угарске и других земаља које су чиниле тадашњу Хабзбуршку монархију. 17. мај — Патријарх Арсеније рукополаже Софронија Подгоричког за православног епископа Славоније у Пакрацу у Крушедолу. (потврђено тек 1708, митрополит крушедолски 1710-11). 17. мај — Монаси Раванице и Ресавске раје добијају дозволу за обнову манастира, али ништа није учињено.

Јун

20. јун — Ђеновски пакт, споразум између Енглеске и Каталонаца којим се отвара нови фронт против Бурбонаца у Шпанији.

Јул

8. јул — Битка код Кефа: Алжирска победа над туниским снагама, заробљавање туниског бега Ибрахима Шерифа и његовог брата Мухамеда. Али, спахи ага Ел-Хусеин I ибн Али, проглашен је бегом неколико дана касније - почетак династије Хусеинида која ће владати Тунисом до 1957. године. 15. јул — Велики северни рат: неуспели шведски напад на Кронштат, Русија их кошта трећине њихових снага - након овога држе место под блокадом. 18. јул — Битка код Еликсхајма: Војвода од Марлбороа „прелази Брабантске линије“, француска одбрамбена утврђења се налазе у Белгији. 26. јул — Битка код Гемауертхофа истог дана. Летонија: Шведска победа над Русима, али Руси ипак заузимају Курландију. 31. јул — Велики северни рат, Пољски грађански рат: Битка за Варшаву (Раковиец), неуспели покушај Августа II да поврати Варшаву од Швеђана и Станислава Лешчинског.

Август

10. август — У Астрахању, у Русији, избија побуна, покренута забраном брада и традиционалне одеће - угушена је следећег марта. 16. август — Битка код Касана у Ломбардији: де Вандом постиже тактичку победу над Еугеном Савојским, који је рањен, али са великим губицима на обе стране. 23. август — Савезничке англо-холандске трупе искрцавају се близу Барселоне, а придружују им се и неки каталонски побуњеници. 28. август — Кнежевина Линебург престаје да постоји смрћу Џорџа Вилхелма - припојена је Електорату Брауншвик-Линебург на челу са Џорџом, будућим британским краљем.

Септембар

6. септембар — Тибетански регент Деси Сангје Гјацо је убијен након што је изгубио војну битку са Лабзанг Каном. 15. септембар — Руси заузимају Митау, главни град Курландије (Јелгава у Летонији), након опсаде. 13. септембар — Опсада Барселоне: Савезници заузимају замак Монжуик изнад Барселоне, иако је генерал Георг фон Хесен-Дармштат убијен првог дана. 20. септембар — Мађарски сабор у Сечанима (Словачка) бира Ракоција за регента, заједно са Сенатом. 28. септембар — Зграда за ходочаснике у моравском граду Свети Копечек изгорела је, усмртивши 121 особу.

Октобар

4. октобар — Шведски савезник Станислав Лешчински крунисан је за краља Пољске у Варшави. 9. октобар — Савезници заузимају Барселону. октобар — Закони о робовласништву у енглеској колонији Вирџинија учвршћују ропство и подређени статус црнаца. 22. октобар — Надвојвода Карло стиже у Барселону као краљ „Карло III“ Шпаније, остајући у земљи до 1711. године. 25. октобар — Битка за Праг, близу Варшаве: Бројчано надјачане снаге одбијају напад Августових Пољака и савезника.

Новембар

1. новембар — Пољски краљ Август Јаки установљује Орден Белог орла, и данас највише пољско одликовање. 9. новембар — Патријарх Арсеније се обраћа цару Петру Великом: позива га да буде вођа српског народа, описује патње које је изазвао Ракоцијев устанак. новембар — Нови пробој куруца у Бачкој, увод у тешку 1706. годину. новембар — Баварски народни устанак против хабзбуршке власти. 15. новембар — Ракоцијева побуна: Битка код Жибоа (Жибуа): победа аустро-данско-српских снага над куруцима у северној Трансилванији. 17. новембар — Ракоци је упутио још један позив Србима за заједничку борбу против Аустрије. 27. новембар — Указом Петра Великог основан је марински пук - почетак руске морнаричке пешадије, маринаца. 28. новембар — Варшавски мир између шведске и пољске фракције Станислава Лешчинског, веома повољан за Швеђане - фракција Августа II наставила је борбу.

Децембар

4. децембар — Папски легат Шарл де Турнон стиже у Пекинг са наређењем да их укине кинеске обреде. 13. децембар — Битка код Сентготарда: Ботијанова победа на Куруку на аустријској граници. децембар — Закон о натурализацији Софије: Софија од Хановера, наследница краљице Ане, и сви њени потомци прихваћени су као енглески држављани (опозван 1949). 16. децембар — Побуна у Валенсији у корист „Карла III“. 21. децембар — Браунауерски парламент за ослобођење Баварске, први слободни парламент у Баварској, сматра се у Немачкој антиципирањем парламентаризма, много пре Француске револуције. 21. децембар — Сукоб Могула и Сика: Сики напуштају тврђаву Анандпур након седмомесечне опсаде, 29. се води битка код Муктсара, позната по смрти „40 ослобођеника“. 25. децембар — Крвави Божић код Сендлинга: након неуспелог напада побуњеника на Минхен, аустријска колона побеђује баварске побуњенике у близини села Сендлинг и убија многе заробљенике. 28. децембар — Француски војници нападају у Сарагоси, сељаци се буне у том подручју.

Рођења

Септембар

31. октобар — Папа Климент XIV, 249. римски папа

Смрти

Фебруар 1. фебруар — Софија Шарлота Хановерска, пруска краљица

Мај 5. мај — Леополд I, цар Светог римског царства.

Август

16. август — Јакоб Бернули, швајцарски математичар.

Децембар

__NOTOC__

Категорија:1700-е Категорија:18. век