Национални парк Копаоник се налази у југозападном делу Републике Србије. Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 ha и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије.
Планина Копаоник
Копаоник је највећи планински масив у Србији; пружа се од северозапада ка југоистоку око 75 km, досежући у средњем делу ширину око 40 -{km}-.
Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 -{m}-) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 -{m}-), Гобеља (1834 -{m}-) и др. Југоисточно од Сувог рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 -{m}-), Шаторица (1750 -{m}-) и Оштро копље (1789 -{m}-), између којих су широке преседлине.
На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума. Он се налази у централном делу Србије.
Резервати природе Под посебном заштитом Националног парка је 698 хектара - издвојених у: 11 резервата природе и 26 природних споменика, 12 геоморфолошких, 6 геолошких, 8 хидролошких и 15 објеката сврстаних у непокретна културна добра.
мини|Вучак мини|Самоковска река Природни резервати националног парка су следећи локалитети: Козје стене Вучак Мркоња Јанкове баре Гобеља Барска река Самоковска река Метође Јелак Суво рудиште Дубока
Биодиверзитет Флора и фауна Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су Копаоничка чуваркућа (Sempervirum kopaonicense), Панчићева поточарка (Cardamine pancicii) и копаоничка љубичица (Viola copanicensis).
Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco peregrinus), златни орао (Aquila curvirostra), сова (Bubo bubo), дивља мачка (Felis silvestris) и јелен (Capreolus capreolus).
Шумске заједнице мини|Предео Копаоника На зонама одговарајуће надморске висине срећу се шумске заједнице: балканске букве јеле смрче планинског јавора храстова борова.
Реликтне и ендемичне врсте биљака У тим заједницама се могу наћи и многе реликтне и ендемичне врсте биљака: панчићија панчићев вијук бедреница копаоничка чуваркућа јеремичак рунолист и др. Биљне врсте Копаоника у категоријама међународне асоцијације за заштиту природе (-{IUCN}-) Категорија Врсте Врсте у опасности да ишчезну -{Potentilla palustris}- и -{Gentiana lutea}- Рањиве врсте -{Pinus silvestris}-, -{Dactyloriza majalis}-, -{Trolius europaeus}-, -{Geum montanum}- и -{Leontopodium alpinum}- Ишчезле (неодређене) врсте -{Anemone narcisiflora}-, -{Primula minima}-, -{Geum reptans}-, -{Silene saxifraga}- и -{Narcissus radiflorus}- Ретке врсте -{Arctostaphilus uva ursi}-, -{Gentiana cruciata}-, -{Aster alpinus}-, -{Iris graminea}-, … Подаци су преузети са званичне презентације НП Копаоник. Биљне врсте Копаоника које су заштићене посебном уредбом Владе Републике Србије Број Српски назив Латински назив 01. -{Lycopodium annotinum}- 02. -{Diphasium complanatum}- 03. -{Thelypteris palustris}- 04. Европска тиса -{Taxus baccata}- 05. -{Salix rosmarinifolia}- 06. -{Anemone apennina}- 07. -{Potentila palustris}- 08. -{Astragalus dasyanthus}- 09. Планински јавор -{Acer heldreichii}- 10. Маслиница -{Daphne laureola}- 11. -{Pirola rotundifolia}- 12. -{Goniolimon collinum}- 13. -{Gentiana lutea L.subsp.symphiandra}- 14. -{Gentiana acaulis}- 15. Горка детелина -{Menyanthes trifoliata}- 16. Рунолист -{Leontopodium alpinum}- 17. -{Tulipa scardica}- 18. -{Lilium martagon}- 19. -{Gladiolus imbricatus}- 20. -{Stipa pulcherrima}- 21. -{Cyperus longus}- 22. -{Goodiera repens}-23. -{Dactylorhyza incarnata}- 24. -{Dactylorhyza cordigera}- 25. -{Dactylorhyza majalis}- 26. -{Orchis coryophora}- 27. -{Gumnadenia odoratissima}- 28. -{Leucorchis friwaldi}- 29. -{Leucorchis atrorubens}- 30. -{Listera cordata}- Подаци су преузети са званичне презентације НП Копаоник.
Клима Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7 °C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 -{mm}- годишње.
Галерија
Види још Национални паркови Србије Копаоник (Рашка), насеље у општини Рашка
Референце
Спољашње везе Званични веб-сајт Националног парка Копаоник Копаоник - Све на једном месту! Туристички центар Копаоник Фотографије Копаоника Копаоник Комплетан водич кроз Србију Благо сребрне планине („Политика”, 9. јул 2017)
Категорија:Национални парк Копаоник Категорија:Копаоник Категорија:Туристичке атракције у Србији