1622. је била проста година.
Догађаји
Јануар
6. јануар — Папа Гргур XV. основао Конгрегацију за ширење вере (данашња Конгрегација за јеванђелизацију народа), деловаће и на Балкану. 6 - 7. јануар — Габријел Бетлен и Фердинанд потписали Николсбуршки мир.
Фебруар
1. фебруар — Сафавидски Иранци су након девет месеци опсаде, уз енглеску помоћ, заузели од Португалаца Кешм у Ормуском мореузу.
Март
12. март — Католичка црква канонизовала Игнације Лојола, Фрањо Ксаверски, Терезија Авилска, Изидор ратар, Филип Нери; током године беатификован Алберт Велики. 14. март — Сабор у Крајини: тражи се постављање новог бана (Никола Франкопан оптужен за смрт адвоката Крушеља и отимање имања), али краљ томе није склон. 22. март — Џејмстаунски масакр: Поухатани поглавице Опханацаноугха убили 347 енглеских насељеника
Април
22. април — Англо-персијске снаге узеле Ормуз Португалцима после 107 година . 27. април — Тридесетогодишњи рат: Битка код Минголсхеима с помешаним резултатима.
Мај
6. мај — Битка код Вимпфена је убедљива католичка победа. 10. мај — Сабор понавља захтев за смену Франкопана, на шта се он одлучује на оставку. мај — Хугенотске побуне: краљевске снаге заузеле град Роајан. 18. мај —- Скуп војске у Цариграду тражи од султана Османа да одустане од ходочашћа и погуби сараднике, кад он одбије ово друго дође до нереда у којима је убијен велики везир Дилавер-паша и др. 20. мај — У јаничарској побуни убијен султан Осман II, враћен његов неспособни стриц Мустафа I (до 1623).
Јун
11. јун — Заузет хугенотски град Негрепелисе, становништво масакрирано. 20. јун — Битка код Хочста је још један католички успех у Тридесетогодишњем рату. 24. јун — Битка код Макаоа: Португалци одбранили овај посед од Холанђана.
Август
29. август — Тридесетогодишњи рат: католици потукли протестанте код код Флеуруса.
Септембар
6. септембар — Код Флорида Кеyса потонула шпанска флота са благом, међу којима Нуестра Сеñора де Атоцха (пронађена 1985) и Санта Маргарита (део блага спасен). 19. септембар — Тридесетогодишњи рат: католик Јохан 'т Серцлаес Тиллy заузео Хајделберг.
Октобар
2. октобар — Осамдесетогодишњи рат: Холанђани деблокирали Берген оп Зум. 18. октобар — Уговор из Монтпеллиера окончава Хугенотске побуне (статус кво).
Новембар
15. новембар — Јурај В. Зрински постављен за бана на сабору у Вараждину (до 1626). 17. новембар — Абаз Мехмед-паша ерзурумски, присталица убијеног султана Османа, смењен али остаје на положају и наставља с прогоном јаничара, са Туркоманима ставио под контролу добар део Анадолије. 30. новембар — Извештај о упадима Турака и Срба из османског дела Славоније и опљачканим селима 1621.
Кроз годину
Крајишници, Срби из Ровишћа, поразили турске пљачкаше у иванићком пределу. Војници из Крајине учествују у опсадама Хајделберга, Манхејма и Франкентхала. Мало ледено доба: заледио се Златни рог и јужни део Босфора; о тој зими је писао поп Димитрије на Светој Гори: "тогда била крепка зима јако древију изсахнути от коренија, паче же масличију, и тогда поиде турски цар султан Осман на Лехи".
Рођења
Јануар
15. јануар — Молијер француски писац и глумац († 1673)
Јул 4. јул — Луарсаб II, карталински кнез и хришћански светитељ († 1587)
Смрти
Дани сећања
__NOTOC__
Категорија:1620-е