Ђуро Петровић (Грађани, код Цетиња, август 1914 — Купрес, 13. август 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија Рођен је августа 1914. у селу Грађани, код Цетиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. Четири разреда основне школе, завршио је у родном селу, а потом је од дванаесте године почео да ради као надничар код имућнијих сељака.

Као млад радник, повезао се са радничким покретом и 1934. постао члан Комунистичке партије Југославије. Због партијског рада, више пута је прогањан од полиције, а фебруара 1935. провео је месец дана у затвору. Тада је са групом другова осам дана штрајковао глађу, после чега су пуштени на слободу. Поново је хапшен 1938. у Бару и 1939. на Цетињу. У периоду од 1936. до априла 1941. морао је да се редовно јавља у жандармеријску станицу на Цетињу.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, активно је радио на организовању устанка у Цетињском крају — сакупљао је и скривао оружје, окупљао и обучавао омладину у руковању оружјем, политички је радио са народом и др. У току Тринаестојулског устанка народа Црне Горе, налазио се у Грађанско-радомирско-гађском одреду. На самом почетку устанка 18. јула 1941, у првој борби против италијанске моторизоване колоне на путу Цетиње—Будва, код Брајића, истакао се као пушкомитраљезац.

Новембра 1941, налазио се међу добровољцима, који су ступили у Ловћенски батаљон Црногорског одреда за операције у Санџаку. Са овим Одредом учествовао је у нападу на Пљевља, 1. децембра 1941. године. Почетком децембра, налазио се међу 13 добровољаца, који су се пробили кроз непријатељске положаје и сахранили четири погинула борца, код села Бучја. Тада је изгубио везу са батаљоном, и после двадесет дана тражења, успео је да са још седам другова, стигне у Рудо, где је његов батаљон тада постао Први батаљон Прве пролетерске ударне бригаде.

Због упале плућа, коју је добио током тражења батаљона, није ступио у Прву пролетерску, већ је упућен у Црну Гору на лечење. После оздрављења, постављен је за командира чете у Батаљону „13. јул” Ловћенског партизанског одреда. Са овим одредом је водио низ борби у околини Цетиња, а потом је током Треће непријатељске офанзиве, водио борбе у Катунској нахији и борбе и маршеве првацем Грахово—Бањани—Голија, па кроз Пиву и Сутјеску.

Јуна 1942. ступио је у Четврту пролетерску црногорску ударну бригаду, са којом је учествовао у борбама на Трескавици и Иван-седлу. Погинуо је приликом напада на Купрес, у ноћи 13/14. августа 1942. године.

Указом Врховног штаба НОП и ДВЈ, августа 1942, проглашен је за народног хероја, међу првим борцима НОВ и ПОЈ. У „Билтену Врховног штаба” бр. 17-19 о проглашењу Ђура Петровића за народног хероја пише:

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1914. Категорија:Умрли 1942. Категорија:Цетињани Категорија:Црногорци Категорија:Комунисти Црне Горе Категорија:Југословенски партизани Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде Категорија:Народни хероји - П