Иљушин Ил-28 (НАТО назив Beagle / Mascot) је двомоторни совјетски бомбардер на млазни погон уведен у наоружање Совјетског ратног ваздухопловства 1950. године. То је био први совјетски тактички бомбардер на млазни погон који је био наоружан и нуклеарним оружјем. Поред Совјетског Савеза произвођен је још у Кини и Чехословачкој. У Кини је коришћен до 1990. године.
Пројектовање и развој Историјат Идејни пројект за средњи бомбардер је одобрен 12. јануара 1948. године и намењен је конструкционом бироу Тупољева. Иљушин дубоко уверен у ваљаност решења до којих је његов конструкцоини биро дошао развијајући први совјетски четворомоторни бомбардер на млазни погон Ил-22 као и искуству који је овај биро имао у току рата радећи на бомбардерима Ил-2, Ил-4, је одлучио да настави са израдом цртежа и прототипа Ил-28. Уједно са развојем техничког дела пројекта вођена је активност на решавању административних процедура тако да је тек 12. јуна 1948. године добијено одобрење од Савета министара, непуних месец дана пре првог пробног лета.
Први пробни лет Иљушина Ил-28 је обављен 8. јула 1948. године, и на фабричким тестовима показао добре резултате како у погледу статичке стабилности тако и на свим оперативним режимима летења, могао је да настави хоризонтални лет са отказом једног мотора, са нормалном полетном масом од 17 t, авион је користећи ракетне стартере полетео са писте дугачке 560 m. На висини од 5.000 m постигао је максималну брзину од 833 km/h, а на висини од 7.000 до 8.000 m је достигао М=0,79 Маховог броја.
Ил-28 са серијски произведеним моторима РД-45Ф је био готов 30. децембра 1948. године, а у периоду од фебруара до априла завршено је испитивање у Ваздухопловном институту где је добио позитивну оцену. Пошто су заједно са испитивањен Ил-28 вршена испитивања и бомбардера Ту-73 и Ту-78, било је јако тешко донети одлуку који од ових авиона пустити у серијску производњу тј. у наоружање ратног ваздухопловства Совјетског Савеза. Коначну одлуку је донео лично Стаљин определивши се за Ил-28 (резултати поређења су приказани у табели Карактеристике тактичких бомбардера на млазни погон а подебљаним словима су истакнуте боље карактеристике). Игром случаја 9. марта 1953. године када је цео Совјетски Савез одавао почаст свом државнику, над Москвом су били ниски облаци са кишом и снегом, у таквим метереолошким условима Ил-28 је био једини авион у Совјетском ратном ваздухопловству који могао да лети, па су ови авиони у ниском лету изнад Црвеног трга одали пошту човеку који је донео одлуку о почињању његове производње. Пре доношења одлуке о почињању производње Ил-28, Министарски савет је донео одлуку да се брзина авиона повећа на 900 km/h, инсталирањем јачих мотора ВК-1 потиска око 27 kN који је тада био у завршној фази развоја.
Карактеристике тактичких бомбардера на млазни погон мини|десно|Авион Иљушин Ил-28 простор за бомбе мини|десно|Авион Иљушин Ил-28 топови у репу авиона
Карактеристика Тупољев Ту-12 (Ту-77) Тупољев Ту-14 (Ту-81) Иљушин Ил-28 Датум првог лета 27. јула 1947. 13. октобра 1949. 8. маја 1948. Дужина 16,45 -{m}- 21,95 -{m}- 17,65 -{m}- Висина 4,13 -{m}- 5,69 -{m}- 6,70 -{m}- Размах крила 18,86 -{m}- 21,67 -{m}- 21,45 -{m}- Површина крила 48,30 -{m²}- 67,36 -{m²}- 60,80 -{m²}- Маса празног авиона 8.993 -{kg}- 14.930 -{kg}- 12.890 -{kg}- Максимална маса 15.720 -{kg}- 25.930 -{kg}- 23.200 -{kg}- Врста мотора турбомлазни турбомлазни турбомлазни Мотори 2 × RR Nene 2 × БК-1 2 × БК-1 Снага 2 × 22 -{kN}- 2 × 27 -{kN}- 2 × 27 -{kN}- Максимална брзина 783 -{km/h}- 845 -{km/h}- 906 -{km/h}- Плафон лета 11.370 -{m}- 11.300 -{m}- 12.500 -{m}- Радијус 1.000 -{km}- 1.200 -{km}- 1.200 -{km}- Брзина пењања 625 -{m/min}- -{m/min}- 900 -{m/min}- Маса бомби / торпеда 3.000 -{kg}- 3.000 -{kg}- 3.000 -{kg}- Производња авиона Ил-28 је одмах почела у фабрикама N° 30 у Москви, N° 64 у Вороњежу и N° 166 у Омску. Три месеца након одлуке Савета министара, тј. 8. августа 1949. године полетео је први авион Ил-28 са моторима ВК-1 и извршена додатна побољшања авиона на основу резултата испитивања. Коначне карактеристике Ил-28 су биле: Са нормалном полетном масом од 18,4 t, авион је на висини од 4.000 m постигао брзину од 906 km/h, а на висини од 11.000 m, достигнута је вредност М=0,81-0,82 Маховог броја, највећи опсег са 1.000 kg бомби и максималном полетном масом од 21 t, достигао је 2.455 km. На основу овога је већ у периоду август-септембар 1949. године почела серијска производња Ил-28 са моторима ВК-1. Захваљујући модерној технологији и једноставној конструкцији месечно се производило преко 100 примерака ових авиона. Пошто се ускоро појавила потреба за носачима атомског оружја, врло брзо и уз минималне адаптације, овај авион је претворен у носач нуклараног наоружања.
Технички опис мини|десно|Кабина репног стрелца у Ил-28 Иљушин Ил-28 је био авион класичне конструкције какви су обично били бомбардери средњег домета развијени током Другог светског рата. Био је једнокрилни висококрилац, са крилима постављеним управно на осу трупа. Био је потпуно металне конструкције, труп му је био цилиндричног облика са застакљеним носом у кога је смештен навигатор-нишанџија. Кокпит пилота је постављен на горњем делу трупа авиона као код ловачких авиона и покривен је стакленом куполом. Испод крила су се налазили млазни мотори у чија кућишта су се увлачиле главни точкови стајног трапа. Кућишта мотора су изведена аеродинамичког облика тако да имају најмањи могући отпор. На крилима између мотора и трупа авиона су се налазила места са причвршчавање ракетних мотора на чврсто гориво (бустер) који су омогућавали полетање авиона са веома кратких писта. На крајевима крила су се могли причврстити одбациви (спољни) резервоари за гориво. Хоризонтални репни стабилизатори су направљени у облику стреластих крила. Стајни трап је био система трицикл, две ноге испод крила а трећа предња нога је смештена испод носа авиона, што омогућава пилоту бољу прегледност у фазама слетања и полетања авиона. Свака нога је имала удвојене точкове са нископритисним гумама које су омогућавале слетање и полетање авиона са лоше припремљених полетно слетних стаза.
Стражњи стрелац је смештен у кабину која се налази испод репног кормила правца у коју улази кроз врата постављена на боку репа авиона. За одбрану авиона из задње сфере на репу су била уграђена два аутоматска топа калибра 23mm. Сви чланови посаде су имали уређаје за аутоматско катапултирање.
Авион Ил-28 је био добро опремљен електронском опремом, имао је аутоматски пилот, уређаје за утврђивање смера, радарске висинометре, а навигатор-нишанџија је циљеве гађао оптичким нишаном или радарским у случајевима ниске видљивости.
Варијанте авиона Ил-28 мини|десно|Бочни улаз у кабину репног стрелца у Ил-28 мини|десно|Изглед основних варијанти авиона Ил-28 мини|десно|Авиони Миг-15 и Ил-28 на аеродрому Кабул (1959)
Постојале су четири основне варијанте авиона Уљушин Ил-28: основни бомбардер из кога су изведене подваријанте, јуришник и бомбардер дугог домета; авион за обуку и преобуку пилота; извиђач из кога су изведене подваријанте електронско извиђање, против електронска дејства и ометање и испитивање атмосфере; поморски са варијантама торпедни и минополагач, и патролни против подморнички авион.
Ознаке свих варијанти авиона Ил-28 приказани су надаље: Ил-28 – основна производна верзија (троседи бомбардер) Ил-28A – варијанта бомбардера дугог домета носача нуклеарног оружја, Ил-28Р – извиђач, Ил-28РЕБ – варијанта авиона намењена електронском ратовању и ометању, Ил-28РТР – варијанта авиона намењена електронском извиђању, Ил-28Ц – варијанта авиона са стреластим крилима (прототип) Ил-28ЦХ - јуришни авион намењен за блиску подршку копненим снагама, Ил-28T – торпедни бомбардер, Ил-28У – авион двосед намењен обуци пилота (НАТО назив Mascot), на место нишанџије су уграђене дупле команде за инструктора, Ил-28ЛЛ - авион лабораторија намењена тестирању опреме, Ил-28ЗА – авион намењен за метереолошка испитивања, Х-5 – кинеска верзија основног авиона Ил-28, ХЈ-5 – кинеска верзија школског авиона Ил-28У, Б-228 – чехословачка верзија основног авиона Ил-28, ЦБ-228 – чехословачка верзија школског авиона Ил-28У,
Наоружање 4 x 23mm топа, два фиксна са предње стране трупа са по 100 граната сваки и два на репу авиона покретљиви са по 225 граната по топу, од 1.000 до 3.000 kg. бомби, 12 x 100 kg; 8 x 250 kg; 4 x 500 kg; 1 x 1.500 kg; 1 x 3.000 kg; нуклеарно наоружање (без детаљних података) носи варијанта авиона Ил-28Н, 1 велики или 2 мања торпеда или мине или дубинске бомбе (наоружање поморског Ил-28Т)
Оперативно коришћење
Посаду стандардног авиона бомбардера Ил-28 сачињава 3 чланова: пилот, нишанџија и стражњи стрелац. Направљено је укупно 6.731 примерак ових авиона. Ил-28 је био добар извозни посао за произвођаче ових авиона. Служио је у авијацијама преко 20-так земаља, пре свега у земљама Варшавског уговора, Блиског истока и Африке. Међу првима корисник овог авиона је био Египат, није чудо што су ови авиони (због свог офанзивног карактера) били први на мети израелског ваздухопловства у току Суецке кризе. Током интервенције совјетских трупа у Мађарској 1956. године коришћени су ови авиони за извиђање. Током 60-их година почиње постепено повлачење ових авиона из оперативне употребе али због својих практичних вредности користио се дуги низ година после тога, рецимо за вучу мета при гађању ПВА, патролирању, извиђању и сл. У совјетском ваздухопловству је коришћен све до 1980-их година.
Ил-28 је коришћен у Вијетнаму, током совјетске интервенције у Чехословачкој и Авганистану, кинеске интервенције у Тибету, свим арапско израелским ратовима до 1973. године и током кризе у Биафри. Производио се и користио у Кини где је летео до 1990-их година. Претпоставља се да се данас користи око 300 примерака ових авиона. Званично се зна да је једино Северна Кореја активни корисник Ил-28 и да у свом ваздухопловству има 80 примерака ових авиона.
Земље које су користиле овај авион мини|десно|Коришћење авиона Иљушин Ил-28 у свету мини|десно|Авион Ил-28У у наоружању египатског ваздухопловства
Преглед Иљушинових борбених авиона развијених на бази Ил-28 мини|десно|Музејски примерак Ил-28 са чехословачким ознакама мини|десно|Авион Иљушин Ил-30 мини|десно|Авион Иљушин Ил-46
Карактеристика Ил-28 (1946) Ил-30 (1949) Ил-46 (1952) Ил-54 (1954) Статус оперативан прототип прототип прототип Дужина 17,65 -{m}- 18,70 -{m}- 24,50 -{m}- 28,96 -{m}- Висина 6,7 -{m}- - 4,78 -{m}- 7,90 -{m}- Размах крила 21,45 -{m}- 16,50 -{m}- 29,00 -{m}- 17,65 -{m}- Површина крила 60,80 -{m²}- 100,00 -{m²}- 105,00 -{m²}- 84,60 -{m²}- Тежина празног авиона 12.890 -{kg}- 22.967 -{kg}- 26.300 -{kg}- 24.000 -{kg}- Максимална тежина 23.200 -{kg}- 37.552 -{kg}- 52.425 -{kg}- 41.600 -{kg}- Мотори 2 × Климов ВК-1 2 × ТП-3 2 × АЛ-5 2 × АЛ-7Ф Потисак 2 × 26,5 kN 2 × 46 kN 2 × 49,05 kN 2 × 100 kN Максимална брзина 906 -{km/h}- 1.000 -{km/h}- 928 -{km/h}- 1.250 -{km/h}- Плафон лета 12.500 -{m}- 13.000 -{m}- 12.700 -{m}- 14.000 -{m}- Долет 2.400 -{km}- 3.500 -{km}- 4.845 -{km}- 3.000 -{km}- Брзина пењања 900 -{m/min}- - 735 -{m/min}- - -{m/min}- Тежина бомби 3.000 -{kg}- 4.000 -{kg}- 6000 -{kg}- 5.000 -{kg}- Врста Крила управна коса управна коса
Ил-30