Marko Maršićević (Beograd, 24. jun 1971), srpski je režiser, menadžer u kulturi i političar.
Karijera u Beogradu je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, smer pozorišna i radio produkcija, gde je upisao postdiplomske studije, smer - menadžment pozorišta.
Godine 1991. počinje da se bavi produkcijom profesionalno. Početak njegove karijere obeležila je saradnja sa medijskim kućama kao što su televizija B92, nedeljnik Vreme, MTS, PGP RTS, Komuna, -{Idols & Friends}-.
Kao vlasnik i direktor produkcione kuće -{Mechanical Duck}- od 1996. do 2006. godine realizuje više od 300 video reklamnih i muzičkih spotova. 2007. godine postaje manjinski partner Dragana Sakana i direktor -{New Ideas Production}- (član grupacije -{New Moment New Ideas Company Y & R}-), koja je do 2010. godine realizovala preko 100 reklamnih spotova i više desetina događaja za najveće klijente kao što su -{Philip Moris}-, -{US Steel}-, -{City Bank}-, -{Davidoff}- i -{Coca-Cola}-. Od 2000. do 2010. na mestu direktora produkcije realizuje preko 20 festivala, između ostalih, BeogrAD festival (Srbija) i -{Ideas Campus Piran}- (Slovenija).
Od 2000. do 2010. godine direktor je i produkcije devet političkih kampanja u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Od 2001. je i izvršni producent video opere -{The man Who mistook his wife for a hat}-, autora Majkla Najmana. Od 2001. je i osnivač i član Upravnog odbora fonda Maja Maršićević Tasić, koji svake godine dodeljuje nagradu Osvajanje slobode.
Od 2003. do 2005. godine je član Upravnog odbora Doma omladine Beograda, a 2006. radi kao direktor produkcije -{New Ideas}- simfonije, autora Zorana Simjanovića. U 2007. je i direktor produkcije nastupa Srbije na Evrosongu u Helsinkiju. Od 2010. je direktor produkcije evropske marketinške nagrade Epika u Beogradu. 2007. godine bio je izvršni sajt kordinator koncerta Rolingstonsa u Budvi, Crna Gora. Od 2009. do 2010. je na mestu predsednika upravnog odbora BELEF-a, koji je tada uveden u EAF (Evropsku asocijaciju festivala). 2010. postaje direktor produkcije festivala -{WPP (Wire and Plastic Products plc) Piran Idea New Europe}-.
Dobitnik je brojnih nagrada među kojima i dve MTS nagrade Bruklin video-98 za spotove »Ko je ko« grupe Plejboj i »Misli mene gone« grupe Sunshine, kao i UEPS-ove nagrade za najbolje evente - BeogrAD festival, -{Chivas}-, Epika.
2010. postaje potpredsednik Odbora za organizaciju kandidature Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine i jedan je od inicijatora ovog projekta.
Politička karijera 2005. osnivač Liberalno-demokratske partije i član prvog predsedništva stranke 2008. izabran za odbornika Liberalno-demokratske partije u Skupštini grada Beograda 2009. izabran za predsednika Saveta za kulturu, medije i kreativnu industriju Liberalno-demokratske partije 2009. član gradskog odbora
Govori engleski i slovenački jezik. Otac je jednog deteta.
Vidi još Beograd 2020, kandidatura grada Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine
Reference
Spoljašnje veze
Категорија:Рођени 1971. Категорија:Филмаџије из Београда