Војислав Кецмановић Ђедо (Читлук код Приједора, 1881 — Сарајево, 26. децембар 1961) био је лекар, учесник Балканских ратова и Народноослободилачке борбе и председник Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ).
Биографија Рођен је 1881. године у Читлуку код Приједора. Отац му је био свештеник. Као ђак, Војислав се образовао код народног трибуна, хуманиста и социјалиста Васе Пелагића. Гимназију је похађао у Сарајеву, Рељеву и Сремским Карловцима. Студирао је медицину од 1905. до 1911. године у Прагу где је и дипломирао. У Прагу се упознао са револуционарним политичким идејама Томаша Масарика и остао им привржен током читавог живота. Као лекар радио је у Тузли, одакле је за време Балканског рата прешао у Србију и учествовао у њему као добровољац.
После рата вратио се у Тузлу, а затим живео у Сарајеву, где се укључио у револуционарни раднички покрет. Током учешћа у Првом светском рату, због свог бунта против Аустро-Угарске био је осуђен неко време на робију. У бањалучком велеиздајничком процесу осуђен је на пет година робије, коју је издржавао у Бањој Луци и Зеници.Часопис за сувремену повијест, оцјене и прикази: Слободан Наградић, Војислав Кецмановић Ђедо. Забиљешке из ратних дана
Године 1918. преселио се с породицом у Семберију и био лекар у Бијељини. Био је председник културно-просветног друштва, један од оснивача читаонице „Филип Вишњић“ и истакнути културни радник у граду. На иницијативу КПЈ, 1938. године појавио се на изборима као кандидат Самосталне демократске странке.
Одмах од почетка оружаног устанка 1941. године, прихватио је платформу КПЈ о народноослободилачкој борби и активно подржавао НОП.
Укључивши се у Народноослободилачку борбу, пребацио се јуна 1943. године на ослобођену територију. Исте године био је изабран за члана Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије и за председника Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине на Првом заседању у Мркоњић Граду 25. новембра.
Од 26. априла 1945. до новембра 1946. године био је председник Предесдништва Народне скупштине Босне и Херцеговине.
Умро је 26. децембра 1961. у Сарајеву, где је и сахрањен на Партизанском гробљу.
Сарајевско „Ослобођење” издало је његову књигу “Забиљешке из ратних дана” 1980. године.
Његов брат био је Душан Кецмановић (1876—1942) православни свештеник и политичар.
Галерија <div style="text-align:center;font-size:85%;">
Референце
Литература
Енциклопедија Југославије (књига пета). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1962. година. Српски биографски речник (књига пета). „Матица српска“, Нови Сад 2011. година.
Категорија:Рођени 1881. Категорија:Умрли 1961. Категорија:Дубичани Категорија:Српски лекари Категорија:Личности балканских ратова Категорија:Аустроугарски војници у Првом светском рату Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине Категорија:Југословенски партизани Категорија:Друштвено-политички радници СР БиХ Категорија:Већници АВНОЈ-а Категорија:Већници ЗАВНОБИХ-а Категорија:Посланици Народне скупштине ФНРЈ (први сазив) Категорија:Сахрањени у Сарајеву