Библијски појас () је регион југа Сједињених Држава, средњозападне савезне државе Мисури и средњоатлантских држава Вирџиније и Западне Вирџиније (које све имају значајан утицај југа), где евангелистички протестантизам врши снажан друштвени и културни утицај. Регион је описан као најсоцијално конзервативнији у Сједињеним Државама због значајног утицаја протестантског хришћанства на политику и културу. Регион је познат по већој посећености цркава, већем броју евангелистичких протестантских деноминација и већем нагласку на традиционалне верске вредности у поређењу са другим деловима земље. Регион је у супротности са религијски разноликим Средњим западом и регионом Великих језера, и мормонским коридором у Јути, јужном Ајдаху и северној Аризони.
Док се државе са највећим процентом становника који се изјашњавају као нерелигиозни налазе на Западу и у Новој Енглеској (где Вермонт има највише, 46%), у држави Библијског појаса Јужна Каролина тај проценат је само 16%; Мисисипи и Арканзас пријављују 18% својих грађана као нерелигиозно неопредељене. Арканзас има највећи удео евангеличких протестаната, 50%. Евангелистички утицај је најјачи у Алабами, Џорџији, Северној Флориди, Мисисипију, Арканзасу, Тенесију, Кентакију, јужном Мисурију, Западној Северној Каролини, региону Апстат Јужне Каролине, Оклахоми, Северној Луизијани, северном и источном Тексасу, јужној и југозападној Вирџинији и Западној Вирџинији.
Најранија забележена употреба термина „Библијски појас” приписује се америчком новинару и друштвеном коментатору Х. Л. Менкену, који је 1924. у новинама Чикаго дејли трибјун написао: „Стара игра, претпостављам, ближи се крају у Библијском појасу.”Fred R. Shapiro (ed.). . Yale University Press . . Године 1927, Менкен је тврдио да је он сковао тај термин. Термин се сада користи и у другим земљама за регионе са већим прихватањем религијске доктрине.
У Сједињеним Државама Географија Име „Библијски појас” се историјски примењивало на Југ и делове Средњег запада, али се чешће идентификује са Југом.Brunn, Stanley D., Gerald R. Webster, and J. Clark Archer. . online Обухвата како Дубоки југ (Јужна Каролина, Џорџија, Алабама, Мисисипи и већи део Луизијане), Горњи југ (Северна Каролина, Тенеси, Кентаки, Арканзас и Оклахома), тако и јужни део Средњег Атлантика (Вирџиније). У студији из 1961. године, Вилбур Зелински је омеђио регион као подручје у којем протестантске деноминације, посебно јужни баптисти, методисти и евангелисти, представљају доминантне религијске заједнице.
Регион такође укључује већи део Тексаса и Северну Флориду, и шири се на исток обухватајући већи део Вирџиније изван Северне Вирџиније. Поред тога, Библијски појас покрива Мисури јужно од реке Мисури (тј. Озарк)), као и Јужну Индијану и Апалачки Охајо дуж реке Охајо.
С друге стране, подручја на Југу која се не сматрају делом Библијског појаса укључују претежно католичку Јужну Луизијану, религијски разнолику Централну и Јужну Флориду, претежно хиспаноамерички Јужни Тексас и Транс-Пекос, као и Северну Вирџинију у Вашингтонској метрополитенској области. Студија Чарлса Хитвоула из 1978. идентификовала је Библијски појас као регион у којем доминира 24 фундаменталистичке протестантске деноминације (укључујући баптистичке и методистичке), што у суштини одговара истом подручју које је мапирао Зелински.Barry Vann (2008), , , . Стране 138–140.
Према Стивену В. Твидију, ванредном професору емеритусу на Одсеку за географију Државног универзитета Оклахоме, Библијски појас је сагледаван кроз нумеричку концентрацију публике верске телевизије када је први пут објавио своје истраживање 1995. године. Он је идентификовао два појаса: источнији, који се протеже од Северне Флориде преко Џорџије, Алабаме, Тенесија, Кентакија, Саутсајд Вирџиније и Каролина; и други концентрисан у Тексасу (изузев Ел Паса и Јужног Тексаса), Арканзасу, Луизијани (изузев Њу Орлеанса и Акадијане), Оклахоми, Мисурију (изузев Канзас Ситија и Сент Луиса) и Мисисипију.Tweedie, S.W. (1978) Viewing the Bible Belt. Journal of Popular Culture 11; 865-76 „Његово истраживање је такође раздвојило Библијски појас на два језгра, западно и источно.” Твидијев западни Библијски појас био је фокусиран на језгро које се протезало од Литл Рока у Арканзасу до Тулсе у Оклахоми. Његов источни Библијски појас био је фокусиран на језгро које је укључивало главне популационе центре Алабаме, Џорџије и Тенесија.
Студија Истраживачког центра Пју из 2016. показала је да су десет најрелигиознијих држава биле Алабама, Мисисипи, Тенеси, Луизијана, Арканзас, Јужна Каролина, Западна Вирџинија, Џорџија, Оклахома и Северна Каролина. Студија Истраживачког центра Пју из 2014. показала је да су државе са највећим веровањем у Библију као буквалну Божју реч биле Мисисипи (56%), Алабама (51%), Јужна Каролина (49%), Западна Вирџинија (47%), Тенеси (46%), Арканзас (45%), Луизијана (44%), Џорџија (41%), Кентаки (41%) и Тексас (39%).
По савезним државама thumb|350px|Проценат испитаника у САД који наводе да је религија „Веома важна” или „Донекле важна” у њиховим животима, 2014.
+ Удео евангеличких протестаната по савезним државама југа САДДржава Баптисти Пентекосталци Рестаурационисти Презбитеријанци Остало Укупно Удео оних који наводеда је религија „Веома важна” Pew forum 24% 3% 1% 1% 14% 43% 77% 23% 6% 3% 1% 17% 50% 70% 4% 3% 1% 1% 10% 19% 46% 3% 1% 1% 2% 7% 14% 50% 7% 2% 1% 1% 11% 22% 53% 17% 3% 1% 1% 11% 33% 64% 22% 8% 3% 1% 12% 46% 63% 15% 4% 3% 1% 10% 33% 71% 4% 2% 1% 1% 7% 15% 50% 29% 2% 2% 1% 8% 42% 74% 11% 2% 2% 1% 15% 31% 56% 19% 3% 1% 1% 11% 35% 62% 19% 8% 4% 1% 15% 47% 64% 21% 2% 1% 2% 13% 39% 69% 24% 3% 4% 1% 13% 45% 71% 10% 4% 2% 1% 10% 27% 63% 11% 3% 1% 1% 9% 25% 60% 17% 6% 2% 1% 11% 37% 64%
Остали библијски појасеви у САД Поред Југа, постоји и мањи Библијски појас у Западном Мичигену, усредсређен на градове под јаким холандским утицајем Холанд и Гранд Рапидс. Хришћански факултети у том региону укључују Калвин универзитет, Хоуп колеџ, Корнерстоун универзитет, Грејс хришћански универзитет и Кајпер колеџ. Слично Југу, Западни Мичиген је углавном фискално и друштвено конзервативан.
Постоји и Библијски појас у западним предграђима Чикага (нарочито у округу Дупејџ), са центром у Витону. Хришћански факултети у том региону укључују Витон колеџ, Норт сентрал колеџ, Нордерн баптистички теолошки семинар и Елмхерст универзитет. Хришћанске издавачке куће у том региону укључују Кросвеј, Интерварсити прес и Тиндејл хаус. Керол Стрим је седиште часописа Хришћанство данас.
Колорадо Спрингс, Колорадо, могао би се сматрати библијским појасом због великог броја истакнутих евангелистичких организација са седиштем тамо, укључујући Фокус на породицу, Компасија интернешенел, Навигаторе, Дејвид Кука, Млади живот, Библика и друге, иако има ниску посећеност цркава у поређењу са другим библијским појасевима.
Историја Током колонијалног периода (1607–1776), Југ је био упориште Англиканске цркве. Његов прелазак у упориште неангликанског протестантизма одвијао се постепено током следећег века како је низ верских препорода, од којих су многи били повезани са методистичком и баптистичком деноминацијом, стицао велику популарност у региону.
Северни колонијални Библијски појас (нарочито Нова Енглеска са својим пуританским наслеђем) често је обављао мисионарски рад на Југу. Центар баптистичке активности у раној Америци био је у Средњим колонијама. Године 1707. пет цркава у Њу Џерзију, Пенсилванији и Делаверу окупило се и основало Филаделфијску баптистичку асоцијацију, једну од најстаријих баптистичких регионалних асоцијација у Америци, и преко новог црквеног тела кренуле су у снажну мисионарску активност. До 1760. Филаделфијска баптистичка асоцијација укључивала је цркве лоциране у данашњим државама Конектикат, Њујорк, Њу Џерзи, Пенсилванија, Делавер, Вирџинија и Западна Вирџинија; а до 1767. даље умножавање цркава захтевало је формирање две подружне регионалне асоцијације, Ворен баптистичке асоцијације у Новој Енглеској и Кетоктон баптистичке асоцијације у Вирџинији. Филаделфијска асоцијација је такође пружила вођство у организовању Чарлстонске баптистичке асоцијације у Каролинама 1751.
Утицајна фигура био је Шабал Стирнс: „Шабел Стирнс, новоенглески сепаратни баптиста, мигрирао је у Сенди Крик у Северној Каролини 1755. и покренуо препород који је брзо продро кроз читав регион Пидмонт. Цркве које је организовао окупљене су 1758. да би формирале Асоцијацију Сенди Крик”. Стирнс је био зет Данијела Маршала, који је рођен у Виндзору у Конектикату и „генерално се сматра првим великим баптистичким вођом у Џорџији. Основао је Киоки баптистичку цркву, најстарију постојећу баптистичку заједницу у држави”. Такође, Вејт Палмер из Толанда у Конектикату, можда је утицао на афроамеричко хришћанство на Југу: „Препород у Силвер Блафу у Јужној Каролини био је кључни развој, чија је улога међу црнцима била равноправна улози коју је имао препород у Сенди Крику сепаратних баптиста, са којим је био индиректно повезан. Вероватно је исти Вејт Палмер, који је крстио Шабела Стирнса 1751, дошао у Силвер Блаф 1775, крстећи и оснивајући цркву. Абрахам Маршал, који је подстицао касније изданке, био је сепаратни баптиста школе Сенди Крика. Препород на плантажи Силвер Блаф Џорџа Галфина (око дванаест миља од Огaсте у Џорџији) довео је Дејвида Џорџа до афро-баптистичке вере и обезбедио свештенство за Џорџа Лајла”.
Према Томасу П. Киду, „Већ 1758. мисионари из Сенди Крика помогли су у организовању робовске заједнице, Блустон цркве, на плантажи Вилијама Бирда III, која је можда била прва независна функционална афроамеричка црква у Северној Америци. Црква није дуго трајала, али је одражавала посвећеност баптиста евангелизацији Афроамериканаца”. Према Гајроуду С. Вилмору, „Проповедање новоенглеских конгрегационалиста као што је Џонатан Едвардс о будућем миленијуму, и његово уверење да су хришћани позвани да се припреме за њега, допрло је до робова кроз далекосежни мисионарски рад белих евангелиста као што су Шабел Стирнс, Вејт Палмер и Метју Мур – сви су напустили конгрегационализам и постали сепаратистички баптистички проповедници на плантажном подручју Вирџиније, Северне и Јужне Каролине и Џорџије”.
„Копча Библијског појаса” thumb|right|400px|Мапа библијски настројених градова
Студију коју је наручило Америчко библијско друштво анкетирало је значај Библије у метрополитенским подручјима Сједињених Држава. Извештај се заснивао на 42.855 интервјуа обављених између 2005. и 2012. Утврдио је да је 10 „највише библијски настројених” градова: Ноксвил; Шривпорт; Чатануга; Бермингем; Џексон; Спрингфилд; Шарлот; Линчбург; Хантсвил-Дикејтур и Чарлстон.
Неколико локација се повремено назива „копчом Библијског појаса”: Абилин, град од 117.000 становника, дом је три протестантска универзитета: баптистичког Хардин–Симонс универзитета, Абилин хришћанског универзитета који припада Цркви Христа, и методистичког МакМари универзитета. Шарлот је родно место Билија Грејама. Евангелистичка асоцијација Билија Грејама, Вајклифов JAARS центар за преводиоце Библије, СИМ мисионарска организација и Хришћански истраживачки институт налазе се у ширем подручју Шарлота. Седиште Баптистичке мировне заједнице Северне Америке је у Шарлоту, а кампусе тамо имају и Реформисана теолошка семинарија и Гордон-Конвел теолошка семинарија. Нешвил, који се понекад назива „протестантски Ватикан”, има преко 700 цркава, неколико семинарија и низ хришћанских школа, колеџа и универзитета, укључујући Белмонт универзитет, Тревека назаренски универзитет, Липскомб универзитет, Велч колеџ и Амерички баптистички колеџ. Нешвил је седиште Националне баптистичке конвенције, САД, седиште Јужне баптистичке конвенције, Националне асоцијације слободне воље баптиста, Гидеонса, Госпел музичке асоцијације и Томаса Нелсона, највећег светског произвођача Библија.