мини|right|250px|Плодни полумесец thumb|250px|alt=A 15th century copy of Ptolemy's fourth Asian map, depicting the area known as the Fertile Crescent.|Копија Птоломејеве четврте азијске карте из 15. века, која приказује подручје познато као Плодни полумесец
Плодни полумесец се налази у југозападној Азији и североисточној Африци, а састоји се од плодних подрегиона Месопотамије и Леванта. Кроз овај регион протичу четири велике реке: Нил, Јордан, Еуфрат и Тигар. С јужне стране је омеђен Сиријском пустињом а са северне Анадолијом. Протеже се од источне обале Средоземног мора до Персијског залива захватајући територију површине између 400.000 и 500.000 km². Због богатог историјског наслеђа ово подручје се често назива колевком цивилизацијеМезолитске основе неолитских култура у Јужном Поморављу, Драгослав Срејовић, Електронско издање — заједнички подухват ТИА Јанус и Арс Либри, Београд, 2001, Приступљено 15. априла 2011. и сматра се местом настанка писмености и открића точка.
Назив Плодни полумесец је сковао амерички археолог Џејмс Хенри Брестед () са Универзитета у Чикагу инспирисан чињеницом да је реч о плодној територији чији облик подсећа на полумесец. Ововремене државе чије се територије налазе сасвим или једним делом унутар Плодног полумесеца су Ирак, Израел (са Палестином), Јордан, Либан, Сирија, део североисточног Египта и мали део југозападне Турске као и западног Ирана.
Сматра се да је Плодни полумесец прва регија у којој се појавила пољопривреда када су људи започели процес чишћења и модификације природне вегетације како би узгајали новоприпитомљене биљке као усеве. Као резултат тога, ране људске цивилизације као што је Сумер у Месопотамији доживеле су процват. Технолошки напредак у региону укључује развој пољопривреде и употребу наводњавања.
Терминологија thumb|250px|left|Мапа Плодног полумесеца из 1916. Џејмса Х. Брестеда, који је популаризовао употребу те фразе.
Термин „Плодни полумесец“ популаризовао је археолог Џејмс Хенри Брестед у делима Основе европске историје (1914) и Античка времена, историја раног света(1916). "The Ancient Orient" map is inserted between pages 56 and 57. "The Ancient Oriental World" map is inserted between pages 100 and 101. Он је написао:
У антици не постоји јединствени термин за овај регион. У време када је Брестед писао, то је отприлике одговарало територијама Отоманског царства које су уступљене Британији и Француској у Споразуму Сајкс-Пикота. Историчар Томас Шефлер је приметио да је Брестед пратио тренд у западној географији да „пребрише класичне географске разлике између континената, земаља и предела великим, апстрактним просторима“, повлачећи паралеле са радом Халфорда Макиндера, који је концептуализовао Евроазију као 'стожер', подручје“ окружено 'унутрашњим полумесецом', Блиским истоком Алфреда Тајера Махана и Mitteleuropa Фридриха Наумана.
Биодиверзитет и клима
Плодни полумесец је имао много различитих клима, а велике климатске промене подстакле су еволуцију многих једногодишњих биљака типа „р“, које дају више јестивог семена од вишегодишњих биљака типа „К“. Драматична разноликост у надморској висини у региону довела је до многих врста јестивих биљака за ране експерименте у узгоју. Оно што је најважније, Плодни полумесец је био дом осам неолитских оснивачких усева важних у раној пољопривреди (то су дивљи преци емер пшенице, лимца, јечма, лана, леблебије, грашка, сочива, горке грахорице) и четири од пет најважнијих врсте домаћих животиња — краве, козе, овце и свиње; у близини је живела пета врста, коњ. Флора плодног полумесеца обухвата висок проценат биљака које могу да се самоопрашују, али могу бити и унакрсно опрашиване. Ове биљке, назване „селфери“, биле су једна од географских предности овог подручја, јер нису зависиле од других биљака за репродукцију.
Историја thumb|250п|Област плодног полумесеца, око 7500. године п. н. е., са главним налазиштима из периода пре грнчарије неолита. Подручје саме Месопотамије још није било насељено људима. Обухваћен је Гобекли Тепе, локалитет у данашњој Турској који датира од око 9000. године п. н. е..
Поред тога што поседује многа налазишта са скелеталним и културним остацима предмодерних и раних модерних људи (нпр. у пећинама Табун и Ес Скул у Израелу), каснијих плеистоценских ловаца-сакупљача и епипалеолитских полуседентарних ловаца-сакупљача (нпр. Натуфијани), плодни полумесец је најпознатији по својим локалитетима везаним за порекло пољопривреде. Западна зона око река Јордана и горњег Еуфрата довела је до првих познатих неолитских земљорадничких насеља (који се називају предгрнчарски неолит А (PPNA), који датирају од око 9.000 година пре нове ере и укључују веома древна налазишта као што су Гобекли Тепе, Чога Голан и Џерихон (Тел ес-Султан).
Овај регион, поред Месопотамије (на грчком значи „између река“, између река Тигра и Еуфрата, лежи на истоку Плодног полумесеца), такође је доживео појаву раних сложених друштава током следећег бронзаног доба. Такође постоје рани докази из региона о писању и формирање хијерархијских друштава на државном нивоу. Ово је региону донело надимак „колевка цивилизације”.
У овом крају су се прве библиотеке појавиле пре око 4.500 година. Најстарије познате библиотеке налазе се у Нипуру (у Сумеру) и Ебли (у Сирији), обе од око 2500. п. н. е..
Тигрис и Еуфрат извиру у планинама Таурус данашње Турске. Пољопривредници у јужној Месопотамији морали су сваке године да заштите своја поља од поплава. Северна Месопотамија је имала довољно кише да омогући пољопривреду. За заштиту од поплава правили су насипе.
Рана припитомљавања
Праисторијске смокве без семена откривене су у Гилгалу I у долини Јордана, што сугерише да су стабла смокава сађена пре неких 11.400 година. Житарице су се узгајале у Сирији још пре 9.000 година. Мале мачке (Felis silvestris) су такође припитомљене на овим просторима. Такође, махунарке укључујући грашак, сочиво и леблебија су доместиковане на овим просторима.
Види још Месопотамија Стари Египат
Референце
Литература
. 2d ed., rev. Fort Lauderdale: Sylvester Press, 1972. .
Kajzer, Małgorzata, Łukasz Miszk, and Maciej Wacławik. The Land of Fertility I: South-East Mediterranean Since the Bronze Age to the Muslim Conquest. Newcastle upon Tyne, UK: Cambridge Scholars Publishing, 2016.
.
(Princeton UP, 2005) highly quantitative
(W.H. Freeman, 1990)
. Marxist perspective Prentice, E. Parmalee. Hunger and History: The Influence of Hunger on Human History (Harper, 1939) (Routledge, 2008) (Springer, 2009) . (Oxford UP, 1999) (Yale UP, 1977) (Sagem 1981) (W.W. Norton, 1997)
. (Routledge, 1996)
(Edinburgh UP, 1970)
(5 vols., 2014). From 2000 BC to present. (Cambridge UP, 1971)
(SAB, 2003)
Спољашње везе
Ancient Fertile Crescent Almost Gone, Satellite Images Show– from National Geographic News, May 18, 2001. http://www.claudiusptolemy.org/AbshireGusevStafeyev_ProceedingsVenice2017.pdf Corey Abshire , Dmitri Gusev , Sergey Stafeyev The Fertile Crescent in Ptolemy’s “Geography”: a new digital reconstruction for modern GIS tools
Категорија:Блиски исток Категорија:Средоземно море Категорија:Азија