Јенопоље, односно Јеново или Јенова (, ) град је у западном делу Румуније, у историјској покрајини Кришана, у жупанији Арад. По попису из 2021. године у граду је живело 7.976 становника. Град Јенопоље обухвата и насељено место Мокреа.
Назив Поред назива Јеново или Јенова, град је у српском језику добио и назив Јенопоље, који је настао сажимањем назива за Јеновско поље (област око града), а временом је поред функције хоронима (обласног назива) добио и функцију астионима (назив за град), услед чега су називи Јеново/Јенова и Јенопоље временом постали синоними, док је назив Јеновско поље и даље задржао своје хоронимско (обласно) значење.
Настојећи да успон града повеже са српским деспотом Јованом Бранковићем (умро 1502. године), потоњи хроничар и претендент Ђорђе Бранковић (умро 1711. године) је у својим политичким и историографским списима потенцирао облик Joanopolis (Јованов град), иако за такву етимолошку конструкцију није постојала основа у историјској стварности.
Географија Јенопоље се налази на обали реке Бели Кереш, у западном делу историјске покрајине Кришане, 57 километра североисточно од Арада. Град је смештен на источном ободу Панонске низије, у подножју планине Бихор која се издиже источно од града. Надморска висина места је око 115 метара.
Историја мини|десно|265п|Јенопољска тврђава у 17. веку
Град се помиње већ у 13. веку, а током раздобља угарске власти припадао је старој Зарандској жупанији, која је обухватала све области у сливу Белог Криша. Током 16. века, град је са својом облашћу постао поприште честих сукоба Османског царстава са Краљевином Угарском и Кнежевином Трансилванијом. Током Бечког рата (1683-1699), хабзбуршко-османска граница је померена даље према југу, на реку Мориш. Административном реформом из 1744. године, град је издвојен из састава Зарандске жупаније и прикључен суседној Арадској жупанији. Након распада Аустроугарске (1918), град је припао Краљевни Румунији.
Становништво Румуни су претежно становништво Јенопоља (85,6%), затим Мађари (8,4%) и Роми (5,1%). У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.
Срби у Јенопољу мини|250п|Положај града Јенопоље на територији жупаније Арад
Јенопоље је имало значајну улогу у историји српског народа на кришанским и поморишким просторима.[Projekat Rastko] Ljubivoje Cerovic: Srbi u Ukrajini, Приступљено 28. 3. 2013. Срби насељеници у Јенопољу су добили привилегије још 1440. године. Ту су за време краља Албрехта 1439. године били већинско становништво. Јенопоље је важно за историју Срба, као једно од седишта Срба у 17. веку, када су овде столовали Бранковићи. Ту је рођен и гроф Ђорђе Бранковић 1645. године"Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године, млађи брат Симеон потоњи митрополит Саве II, (1656) који се бавио у Ердељу. Уместо Саве у Јенопољу"Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. је тада био један протопоп, надлежан за црквене ствари, од свих веома поштован. Њега је наследио синовац Лонгин Коренић Бранковић - Симеон Бранковић. Симеона су касније у ердељском граду Београду изабрали за Архиепископа, и он се тамо преместио. Потврдио га је ердељски кнез Ђорђе II Ракоци 1656. године. Он је постао на Крстовдан 1656. године у Трговишту епископ Сава."Српски сион", Карловци 1905. године
После пропасти Банатског устанка 1594. године Срби су у масама кренули ка средишту Угарске. Признали су кнеза Жигмунда Баторија за свог краља и затражили његову заштиту. До сеобе је дошло јер им Батори није помогао у борби са Турцима у Банату. Склањајући се од освете Турака, део њих је нашао ново уточиште код староседелаца Срба у Јенопољу изнад Арада, а остали су продужили ка Ердељу. У Јенопољу је био тада православни епископ Матеј, којег је наследио Сава. Матеј је први поставио столицу и Јенопољу, те је он први архиепископ и митрополит Јенопољски."Српски сион", Карловци 1905.
Почевши од 1690. године ту је столовао епископ Исаија Ђаковић (умро 1708. године), који је владичанску столицу почетком 18. века пренео у Арад. Иако је то владичанство по свом новом седишту постало познато као Арадска епархија, њени архијереји су у својим проширеним насловима и даље наставили да се називају и епископима јенопољским.
Ту су почетком 18. века живели Срби граничари. Пописани су 1703. године: 7 официра, 25 коњаника и 50 пешака."SÂRBII – IMIGRANŢI ŞI EMIGRANŢI ÎN COMITATUL ARAD ÎN SECOLUL AL XVIII-LEA", Милитарски шанац "Јено" укинут је 1746. године, а то је довело до одсељавања Срба граничара у Русију.Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
Меленачки велепоседници Бибићи, имали су племићки предикат "от Јенопоља"."Мале новине", Београд 1890. године
Године 1846. место "Борош-Јено" има статус градића, у којем живи 1111 становника. Ту се налази православна црква Св. Арханђела Михајла и Гаврила, при којој служе три свештеника. Били су то пароси, поп Грегор Лукачик, поп Антоније Дан и Георгије Иштин. Месној парохији припада као филијала сеоце "Анталхаза" са својих 81 житељем. Најстарије црквене православне матице су оне венчаних из 1779. године. У народној основној школи 1846/1847. године има 37 ђака, под учитељем Николом Трифоном.Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
Почетком 20. века Арадска епископија је имала и протопрезвират Борош Јене (Јенопоље) са 26 парохија и 16 парохијских филијала."Српски сион", Карловци 1904. године
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Градови у Румунији Категорија:Градови у жупанији Арад Категорија:Насељена места у жупанији Арад Категорија:Кришана Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији Категорија:Насеља у Румунији