мини|Патријарх Аврам мини|десно|300п|Мапа Јустинијанове пентархије Патријарх (, од — „отац“ и — „господство, власт“) јесте највиша епископска титула у Православној, Древноисточним, Римокатоличкој цркви и неким другим хришћанским заједницама. Реч је изведена из грчког πατριάρχης (patriarchēs), што значи „поглавар или отац породице”, а сачињена је од речи πατριά (patria — „породица”) и ἄρχειν (archein — „владати”).
Првобитно је патријарх означавао мушкарца који је спроводио власт као pater familias над проширеном породицом. Историјски гледано, патријарх је често био логичан избор за етнарха заједнице идентификоване његовом верском конфесијом унутар државе или царства другачије вере (као што су хришћани у Османском царству). Унутар хришћанства, термин је добио црквено значење. Служба и црквена област хришћанског патријарха назива се патријаршија.
Може да означава и црквени чин највиших епископа (бискупа) у другим хришћанским црквама. До Великог раскола (1054), чин патријарха су носили римски, цариградски, александријски, антиохијски и јерусалимски епископи (пентархија).
Историја
У Старом завјету се говори о постојању десет патријараха (праотаца, прародитеља) прије Потопа — Адам, Сет, Енос, Кенан, Махалалел, Јеред, Енох, Метузалем, Ламех, Ноје.Књига постања, 5:1-32 Послије Потопа, након што је Мојсије даровао Десет Божијих заповијести, назив патријарха су носили Аврам, Исак, Јаков и Јосиф. Аврам, Исак и Јаков се називају тројицом патријараха народа Израела, а период у ком су живели назива се Патријарашки век. Реч патријарх је првобитно добила своје религијско значење у Септуагинти, верзији Библије.
Звање патријарха су носили и предсједници Санхедрина (Синедриона).Патриарх, Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, том XXIII, с. 25—29
У раном хришћанству на челу Цркве је стајао епископ. Титула патријарха се почела користити у 5. вијеку, а титулу су добијали они епископи који су били претпостављени митрополитима. Термин се користио у документима Четвртог васељенског сабора (451). У 9. вијеку у Византији се утврдило учење о пентархији, односно да у Цркви може бити само пет патријараха: римски, цариградски, александријски, антиохијски и јерусалимски. Након Великог раскола из 1054. титула патријарха се задржала првенствено код неких поглавара унутар Православне цркве.
Пуна титула римског папе је до 2006. између осталих укључивала и титулу „патријарх Запада“. Титула је поново уведена у издању „-{Annuario Pontificio}-” за 2024. годину, без званичног објашњења.
Православна црква
Након Великог раскола (1054) на територији Византијског царства на челу Цркве су се налазила четири патријарха: цариградски, александријски, антиохијски и јерусалимски. Ово су четири древне патријаршије, заједно са Римом чиниле су Пентархију, пет апостолских престола рангираних Трулским сабором 692. године. Првенство части међу њима припада Васељенском патријарху, који носи титулу „први међу једнакима” ().
Након оснивања самосталних словенских држава (Србије, Бугарске, Русије) и давања аутокефалности њиховим црквама, њихови поглавари су такође добили титулу патријарха.
Данас, унутар Православне цркве постоји девет епископа са чином патријарха, распоређених у диптиху (поменику) по части. Пет старијих патријаршија су: +Пет древних патријаршија (Пентархија) Титула Црква Напомене Патријарх Рима Поглавар Рима Првобитно „први међу једнакима” према православном учењу. Не сматра се епископским или патријарашким ауторитетом у Православној цркви после Великог раскола 1054. Патријарх Константинопоља Поглавар Васељенске патријаршије „Први међу једнакима” у пост-шизматичком православљу. Признат 451. на Халкидонском сабору. Патријарх Александрије Папа све Африке и поглавар Александријске патријаршије Признат 325. на Првом васељенском сабору. Патријарх Антиохије Поглавар Антиохијске патријаршије Признат 325. на Првом васељенском сабору. Патријарх Јерусалима Поглавар Јерусалимске патријаршије Признат 451. на Халкидонском сабору.
Пет млађих патријаршија, хронолошким редом признања од стране Васељенске патријаршије: +Пет млађих православних патријаршија Титула Црква Признање Патријарх све Бугарске Поглавар Бугарске православне цркве Призната као патријаршија 918-919/927. (ID: 20). Католикос-патријарх све Грузије Поглавар Грузијске православне цркве Призната као католикосат (патријаршија) 1008. (ID: 21). Патријарх српски Поглавар Српске православне цркве Призната као патријаршија 1375. (ID: 18). Патријарх московски и све Русије Поглавар Руске православне цркве Призната као патријаршија 1593. (ID: 17). Патријарх све Румуније Поглавар Румунске православне цркве Призната као патријаршија 1925. (ID: 19).
Древноисточне цркве Унутар Древноисточних цркава такође постоји чин патријарха. Најпознатији су: +Древноисточни патријарси Црква Титула Надлежност Коптска оријентално-православна црква Папа Александијски и патријарх целе Африке Поглавар Коптске оријентално-православне цркве у Египту и целој Африци Етиопска оријентално-православна црква Архиепископ Аксума и патријарх католикос целе Етиопије Поглавар Етиопске оријентално-православне тевахедо цркве Еритрејска оријентално-православна црква Архиепископ Асмаре и патријарх целе Еритреје Поглавар Еритрејске оријентално-православне тевахедо цркве Сиријска оријентално-православна црква Патријарх Антиохије и целог Истока Врховни поглавар универзалне Сиријске оријентално-православне цркве Јерменска апостолска црква Католикос свих Јермена Врховни патријарх Јерменске апостолске цркве, са седиштем у Ечмијадзину Велика кућа Киликије Католикос Киликије Поглавар дијаспоре Јерменске апостолске цркве, са седиштем у Антилијасу, Либан
Црква Истока Титулу патријарха и католикоса носи и поглавар Цркве Истока, која је данас подељена на: Католикос-патријарх Асирске цркве Истока Католикос-патријарх Древне цркве Истока (од 1964)
Католичка црква мини|150п|Грб католичког патријарха (који није кардинал) Унутар Католичке цркве достојанство патријарха углавном имају поглавари источних католичких цркава са статусом патријаршије.Decree on the Catholic Churches of the Eastern Rite — Orientalium Ecclesiarium, Solemnly promulgated by His Holiness Pope Paul VI on November 21, 1964 Од Првог васељенског сабора у Никеји, бискуп Рима је признат као први међу патријарсима. Шест патријараха источних католичких цркава бирају синоди епископа дотичних цркава. Након избора, патријарх се устоличава и ступа у заједништво са римским папом (по томе се разликују од врховних архиепископа, чију кандидатуру папа потврђује). У хијерархији Католичке цркве, патријарси источних католичких цркава имају ранг раван кардиналима-бискупима.
Данашњи патријархални поглавари аутономних источних католичких цркава су: Патријарх Рима (Папа), поглавар Латинске цркве Коптски католички патријарх Александрије, признат 1824. Маронитски католички патријарх Антиохије и целог Истока, признат 685. Мелкитски гркокатолички патријарх Антиохије и целог Истока, Александрије и Јерусалима Сиријски католички патријарх Антиохије и целог Истока Халдејски католички патријарх Вавилона, признат 1553. Јерменски католички патријарх Киликије, признат 1742.
Поред њих, четири источне католичке цркве имају на челу прелата са титулом „врховни архиепископ” (), што је у суштини еквивалент патријарху.
Мали латински патријархати У латинском обреду, титула патријарха се додељује и без јурисдикције над другим митрополитима, искључиво као почасна титула. То су: Латински патријарх Јерусалима, установљен 1099. Патријарх Источне Индије, титуларни патријархат, везан за Гоу и Даман, установљен 1886. Патријарх Лисабона, установљен 1716. Патријарх Венеције, установљен 1451.
Историјски латински патријархати Патријарх Аквилеје (укинут 1752) Патријарх Града (1451. спојен са Венецијом) Патријарх Западне Индије (титуларна столица, упражњена од 1963) Латински патријарх Антиохије (титула укинута 1964) Титуларни Латински патријарх Александрије (титула укинута 1964) Латински патријарх Константинопоља (титула укинута 1964)
Друге хришћанске деноминације Титулу „патријарх” користе и поглавари неких других хришћанских цркава: Патријарх Чехословачке хуситске цркве Патријарх Руске православне старообредне цркве (Патријарх московски и све Русије) Патријарх Украјинске аутокефалне православне цркве канонске Патријарх Британске православне цркве (оријентално-православна)
Положај патријарха у црквеној јерархији Патријарси потпадају под суд црквеног сабора. Данас, прво место по части међу источним патријарсима, припада Васељенском патријарху, да би у VII веку добио титулу „васељенски" и сматра се „првим међу равнима (једнакима)." У XI веку, систем пентархије, пет апостолских престола: Рим, Константинопољ (Цариград), Александрија, Антиохија и Јерусалим, нарушен је расколом римске патријаршије од цркве, а на истоку су током средњег века настајале нове самосталне (аутокефалне) цркве, код Бугара, Срба, Руса, итд. Диптих (поменик), одн. Поредак по части у заједници Васељенске цркве, поштује се као древни, освештани поредак, који признају све помесне православне цркве у савременом свету. Према диптиху, има девет аутокефалних источно православних цркава са достојанством патријаршије, и то: Васељенска Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Српска, Руска, Румунска, Бугарска и Грузијска.
Галерија
Види још Васељенски патријарх Патријарх московски и све Русије Патријарх српски Папа Католикос Патријаршија Пентархија
Референце
Литература
Спољашње везе Тренутни и бивши патријархати Католичке цркве (GCatholic) Тренутне титуларне патријарашке столице Католичке цркве (GCatholic) Тренутни патријархати Католичке цркве (GCatholic) WorldStatesmen - Religious Organisations
Категорија:Верска звања Категорија:Титуле
Категорија:Хришћанска терминологија Категорија:Источне католичке цркве