Савез синдиката Југославије (скраћено: ССЈ; ; ) била је синдикална и друштвено-политичка организација која је од 1945. до 1990. окупљала деловање свих синдиката у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Формиран је јануара 1945. под именом Једиствени синдикат радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ), а на Првом конгресу октобра 1948. променио је назив у Савез синдиката. На Једанаестом конгресу, одржаном јуна 1990. применио је назив у Савез самосталних синдиката Југославије (СССЈ), окупљајући синдикате који су деловали на југословенским републикама (изузев Словеније и Хрватске), а услед распада Југославије, наставио је деловање у СР Југославији.

Као и све остале друштвено-политичке организације у СФРЈ био је део Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

Историјат Након замирања синдикалног покрета у Југославији после окупације 1941. године, једини синдикат који је деловао у окупираној Југославији био је „Делавска енотност“, на ослобођеној територији у Словенији.

На земаљској конференцији у Београду, од 23. до 25. јануара 1945. године, обновљена је синдикална организација и створени Јединствени синдикати радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ).Josip Cazi, Ujedinjeni radnički sindikalni savez Jugoslavije i rad komunista u njemu, 1920-1940, knj. II Na političkoj liniji Komunističke partije Jugoslavije, 397 str. ЈСРНЈ је на свом Првом конгресу, одржаном од 24. до 28. октобра 1948. године, променио име у Савез синдиката Југославије (ССЈ). Организовани на принципима добровољности, те организационе и финансијске самосталности, синдикати су имали значајну улогу у обнови земље, реконструкцији индустрије и изградњи социјализма.

мини|Дом синдиката Југославије, седиште ССЈ ССЈ је по правилу сваке четврте до пете године одржавао конгрес. Посебне етапе у развоју синдиката представљали су Трећи конгрес (1955), Четврти конгрес (1959) и Пети конгрес (1964).

Увођењем радничког самоуправљања 1950. године, те преношењем многих функција државе на разне самоуправне органе, синдикална организација је почела да делује као друштвено-политичка организација радног колектива која пружа помоћ радничком органу управљања, те покреће раднике и службенике на извршење задатака и мера које би донео орган радничког самоуправљања.

ССЈ је 1957. године био главни нослиац припреме и организације Првог конгреса радничких савета Југославије.

Године 1990, Савез синдиката Југославије престао је да делује услед општег стања, а рад републичких огранака наставили су синдикати под старим или новим именом.

Међународне везе Године 1945, након обнове рада синдиката у Југославији, успостављена је и њихова међународна активност. Општеземаљска синдикална конференција подржала је англо-руски комитет за стварање Међународне синдикалне федерације, изабрала делегацију која је присуствовала конференцији (6 — 17. фебруар 1945. у Лондону) и оснивачком конгресу Светске синдикалне организације (27. децембар — 8. октобар 1945. у Паризу) на коме је у Извршни одбор ССФ био изабран Ђуро Салај, као представник синдиката земаља југоисточне Европе.

Након Резолуције Информбироа 1948, ССЈ је 1950. године иступио из ССФ-а услед сталног шиканирања и дискриминаторских поступака од стране ССФ и синдиката земаља источне Европе. ССЈ од тада није био члан ниједне светске синдикалне организације, али је активно учествовао у раду Међународне организације рада и УНЕСКО-а.

Организација Савез синдиката Југославије темељио се: на самосталном постојању шест синдиката: Синдикат радника индустрије и рударства Синдикат грађевинских радника Синдикат радника пољопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије Синдикат радника услужних делатности Синдикат радника саобраћаја и веза Синдикат радника друштвених делатности (просветни, културно-уметнички, здравствени радници и бивши државни службеници) на заједничком деловању руководства Савеза синдиката од општине преко среза и републике до федерације, који обедињавају, координирају и усмеравају делатност синдиката руководећи се општим интересима радничке класе.

За руковођење синдикалним организацијама, статутом ССЈ била су одређена два органа: конгрес и Централно веће. Конгрес ССЈ сазивао је Централно веће најмање једном у четири године. Конгрес ССЈ сачињавали су делегати, које су бирали синдикати на својим конгресима, односно на републичким или општинским скупштинама.

Конгреси и Конференције Прва опште земаљска конференција Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије — одржана у Београду од 23. до 25. јануара 1945. Први конгрес Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије — одржан у Београду од 24. до 26. октобра 1948. Други конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Загребу од 6. до 8. октобра 1951. Трећи конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Сарајеву од 5. до 7. маја 1955. Четврти конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 23. до 26. априла 1959. Пети конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 20. до 24. априла 1964. Шести конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 26. до 29. јуна 1968. Седми конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 17. до 20. децембра 1974. Осми конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 21. до 23. новембра 1978. Девети конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 11. до 13. новембра 1982. Десети конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 29. до 31. маја 1986. Једанаести конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду 1. и 2. јуна 1990.

Председници сазив рб име и презиме п. мандата к. мандата трајање мандата напомена реф Оснивачка конференција 1945—1948. 1 Ђуро Салај 27. јануар 1945. 26. октобар 1948. Први конгрес 1948—1951. 26. октобар 1948. 8. октобар 1951. Други конгрес 1951—1955. 8. октобар 1951. 7. мај 1955. Трећи конгрес 1955—1959. 7. мај 1955. 7. април 1958. 2 Светозар Вукмановић Темпо 7. април 1958. 26. април 1959. Четврти конгрес 1959—1964. 26. април 1959. 24. април 1964. Пети конгрес 1964—1968. 24. април 1964. 10. април 1967. 3 Душан Петровић Шане 10. април 1967. 29. јун 1968. Шести конгрес 1968—1974. 29. јун 1968. 24. мај 1974. 4 Мика Шпиљак 24. мај 1974. 20. децембар 1974. Седми конгрес 1974—1978. 20. децембар 1974. 23. новембар 1978. Осми конгрес 1978—1982. 23. новембар 1978. 21. април 1979. 21. април 1979. 22. мај 1980. СР Хрватска 5 Миран Потрч 22. мај 1980. 20. мај 1981. СР Словенија 6 Раде Галеб 20. мај 1981. 24. мај 1982. СР Босна и Херцеговина 7 Богољуб Недељковић 24. мај 1982. 24. мај 1983. САП Косово Девети конгрес 1982—1986. 8 Стојан Стојчевски 24. мај 1983. 22. мај 1984. СР Македоније 9 Душан Богданов 22. мај 1984. 22. мај 1985. САП Војводина 10 Лазар Ђођић 22. мај 1985. 31. мај 1986. СР Црна Гора Десети конгрес 1986—1990. 11 Марија Тодоровић 31. мај 1986. 29. мај 1987. СР Србија 12 Звонимир Храбар 29. мај 1987. 2. јун 1988. СР Хрватска 13 Марјан Орожен 2. јун 1988. 30. мај 1989. СР Словенија 14 Анђелко Васић 30. мај 1989. 1. јун 1990. СР Босна и Херцеговина

Види још Уједињени раднички синдикални савез Југославије Хронологија радничког покрета, СКЈ и СФРЈ

Референце

Литература

Спољашње везе Историјат синдикалног покрета у Србији од почетака до данас

Категорија:Политика СФРЈ Категорија:Историја Југославије Категорија:Синдикат Категорија:Настанци у Југославији 1945.