Церница (; Црница) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Након 1999. село је познато и као Ћаришт (). Налази се на око 8 километара југозападно од Гњилана.
Историја У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Церница као село помиње у доба деспота Стефана. Не зна се кад је опустела, али је на ново основана око 1780. године. Село су основали српски родови Петровићи и Крамовићи.
Порекло становништва по родовима мини|лево|Срби и неалбанци шаљу поздрав свету из Цернице. Фотографија из пројекта "Корени душе". Фото: Дарко Дозет Подаци из 1929. годинеАтанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 199 и 200 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935):
Српски родови: Петровићи (20 кућа, Св. Никола), досељени око 1780. године из Петрова код Штимља да избегну освету (ваљда од Арбанаша). Крамовићи (10 кућа, Св. Ђорђе Алимпије и Ђурђевдан), досељени из околине Косовске Митровице кад и Петровићи. Криворечани (8 кућа, Св. Арханђео), избегли око 1850. године из Криве реке испред арбанашке освете.
Родови албанизованих Срба: Смакићи (19 кућа), припадају фису Тсач; старином су из Могиле код Витине, заједничког су порекла са стариначким српским родом Трлаковића у Могили; у ислам су прешли крајем XVIII века приликом досељавања у Церницу.
Становништво У Церници је до 1999. живело око 150 српских породица, од чега је после бројних напада и жртава, до 2006. остало да живио око 200, а до 2012. живи око 30 породица, односно око стотинак Срба и око 3.000 Албанаца.
Од доласка КФОР-а и УНМИК-а (1999) у Церници је убијено седморо Срба, рањено је двадесет двоје, а порушене су 44 српске куће, углавном гранатирањем. За почињене злочине нису пронађени починиоци и нико није одговарао.
Образовање До 1999. у Церници је радила нова и модерно опремљена Основна школа „Бранко Радичевић“, после чега је настава на српском почела да се даје по старим кућама, без основне школске опреме, а ђаци су довођени уз пратњу КФОР-а. Школа сада има укупно око 8 ђака од 1. до 8. разреда.
Цркве Тодор Станковић у својим „Путним белешкама по Старој Србији (1871—1898)“, записао је да се у атару села Церница налазило 13 цркава у рушевинама.
У селу се сада налазе остаци два православна храма из средњег века: црква Светог Спаса и црква Свете Петке. На брду изнад села налази се црква Светог Илије, подигнута 1926. Дана 15. јануара 2000. у раним јутарњим сатима, пред јединицама америчког КФОР-а, експлозивом је уништена унутрашњост, оштећени су зидови цркве, као и три суседне српске куће. Уз помоћ анонимног дародавца из Канаде и добровољним радом мештана, црква је обновљена исте године. Традиционално, на сеоску славу Светог Илију у овој цркви се служи литургија.
Култура У оквиру пројекта Шведске фондације културне баштине без граница и уз подршку Британске амбасаде у Приштини, из Цернице, су у базу података културне баштине на територији општине Гњилане регистровани следећи привремено (од 2012) заштићени споменици:
Минарет џамије, која према подацима исламске заједнице на Косову и Метохији датира из 1775. Године 2006. на месту старе џамије изграђена је нова, а минарет је сачуван и обновљен 2012. Соба () Мула Вехбије из 1928. (према изјави њеног актуелног власника), просторија у којој су се окупљали мушки чланови једне породице или села, а користила се и као соба за госте. Изграђена је од прерађеног камена, блата и дрвета. Приземље је једно време служило као верска мухамеданска школа (мејтеп). У дворишту се налазе кућа, амбар и кош, који заједно чине комплекс стамбене архитектуре у руралним подручјима.
Остаци средњовековних православних храмова у Церници ниси регистровани ни у бази података споменика културе Републике Србије.
Споменик жртвама од 1999. до 2003. године освештан је 19. јула 2015.
Демографија Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1963 становника, већину становништва чинили су Албанци.
+Еволуција становништва
Становништво
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Гњилану Категорија:Насељена места на Косову и Метохији