Беловоде представља значајно археолошко налазиште где се налазе остаци неолитског насеља из 5400. године пре нове ере, а нестало у пожару који су изазвали налети вандалских племена 1.500 година касније. Настало је за време винчанске цивилизације, два километра западно од Великог Лаола, на тромеђи са селима Крвије и Табановац.
Резултати лабораторијских испитивања, на институтима за археометалургију у Лондону и Оксфорду, показали су да је топљење метала, први пут у историји, почело управо на локалитету Беловоде, 5.400 године пре нове ере.Blic Online | Belovode prve na svetu topile i preređivale bakar
На Беловодама су, осим неколико фигурина, пронађени и делови стамбених објеката, што би могло да потврди претпоставку да се овде, на површини од око 100 хектара, налазило насеље са стотинак кућа и хиљаду житеља.Belovode prve topile metal | Kultura | Novosti.rs
Локалитет је занимљив и по материјалу од ког су грађене куће за становање. Откривени остаци указују на то да су становници Беловода, осим обраде метала, били значајни и по откривању новог грађевинског материјала. Добијали су га мешањем фине глине и млевеног кречњака, а после печења, попримао је карактеристике данашњег бетона.
Разноврстан и богат археолошки материјал се обрађује у Народном музеју у Београду и Завичајном музеју у Петровцу на Млави.Пронађени су ножићи од опседијана, вулканског стакла, кремена сечива попут стругача и ножића, камене секире, глачалице и длета, а од костију шила и спатуле. Посебно су интересантне антроморфне фигурине које представљају јединствену појаву у Винчанској култури. На дну сонде откривена је кружна јама, која осим Винчанске керамике, садржи и већу количину керамичких посуда Старчевачке културне групе која је претходник Винчанске културе на овим просторима.
Референце
Спољашње везе Arheološko nalazište Belovode Беловоде, Народни музеј Београд Локалитет Беловоде код Петровца на Млави
Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Винчанска култура Категорија:Историја Петровца на Млави