Горњи Ливоч ( или -{Livoçi i Epërm}-) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Село је удаљено око 1 -{km}-, северозападно од Гњилана (управног центра Косовскопоморавског округа). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 2.551 становника, већину становништва чинили су Албанци.

Историја 200px|мини|лево|Вештачко језеро у Ливочу У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Ливоч помиње у доба деспота Стевана и доцније у 1530. години. Најстарији родови (Рајковићи и Тутини) приликом насељавања су затекли село на месту садашње Маљочке Махале. Ти су се родови доцније раселили, а село преместило поред реке.

Село је расло прираштајем и досељавањем. Маљочка Махала је постала пре 100 година, Мухаџирска пре 50 а Јабучанска пре 35 година. У селу живе Срби, Албанци и православни Цигани.

Село је у долини Ливочке Реке. Главни део села је на реци, с обе њене стране. Главни део села, који се зове Горњи Ливоч, збијеног је типа, али села припадају још три махале: Махаљочка Јабучанска Муаџери

Прва је на 150 метара од села на левој страни долине, а друге две на читав сат хода уз долину (с леве стране јабучани, а с десне — Муаџери.)

Топографски називи за њиве су: Горњо Селиште, Калило, Црвенице, Јаруге и Шеов Поток или Бел Камен

Топографски за шуму: Кобилина Глава, Црвени Брег и Големи Рид.

Порекло становништва по родовима Подаци из 1929. годинеАтанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 225 и 226 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935):

Српски родови: Баба-Јањићи (3 куће., славе Св. Николу). Старином су из Кичева у Македонији, а живели су у Мешини и Горњем Макрешу (Крива Река), где су 1882. године купили земљу у Ливочу и на њу се доселили. Ђорђијини (1. кућа., славе Св. Арханђела); досељени давно и порекло им се не памти. Жеграни (2. куће., славе Св. Арханђела). Старином су из Жегре, одакле су се због зулума избегли у Гњилане; у Горњи Ливоч су досељени 1894. године. Прокишићи (1 кућа., славе Св. Ђорђа). Старином су из Жеговца, одакле су од зулума прешли у суседно село Понеш (Крива Река), па 1859. године досељени у Ливоч. Антићи (1 кућа., славе Св. Ђорђа); исељени пре 290 година из пећког краја, јер су тамо Читаци завели одржавање права на прву ноћ. Прво се настанили у Велекинцу, па прешли у Горњи Ливоч, где су већ били Рајкови и Тутини. Спасић (1 кућа., славе Св. Николу); предак им је био довеђен из Могиле 1899. године. Максимовић (1 кућа., славе Св. Николу); предак им је био пресељен из Доњег Ливоча 1904. године као чифчија. Чикић (1 кућа., славе Св. Ђорђа), досељени из Црнице 1910. године. Качарци (3. куће., славе Св. Ђорђа). Старином су из Ниша, живели у криворечким селима Паралову и Понешу, затим у Гњилану, најзад 1869. године прешли у Горњи Ливоч. Миленковци (1. кућа., славе Св. Николу); пресељени из Пасјана 1749. године. Менковци (3 куће., раније славили Св. Василија, сада Св. Јована), православни Цигани који су живели по многим селима у Горњој Морави као чифчије и слуге Албанаца и Турака; у Ливочу се настанили 1906. године. Рецини (2 куће., славе. Св. Василија), су православни Цигани пресељени из Могиле 1904. године као чифчије.

Албански родови: Куртеши (4 куће.), Албанци муслимани, од племена Битићи; досељени из Киштанпоља (Жеговац) 1921. године на купљено имање. Лукићи (2 куће.), Албанци муслимани, од племена Битић, из Гадиша 1919. године дошли на купљено имање. У Маљочкој Махали живи албански род: Маљок (10 кућа.), од племена Гаши; досељени из Злокућана (Куманово) пре 180 година. Даљим пореклом су из околине Ђаковице.

У мухаџирској махали су: Бусца (2 куће.), Албанци муслимани, од племена краснићи, мухаџири из Бусца (Топлица). Дубов (1 кућа.), Албанци муслимани, од племена Краснићи, мухаџири из Дубова (Топлица). Брестовц (1 кућа.), Албанци муслимани, од племена Гаши, мухаџири из Брестовца (Јабланица). Кривача (1 кућа), од племена Гаши, мухаџири из криваче (Јабланица). Власак (1 кућа.), од племена Краснић, мухаџири из Власа (Лесковац.) Дедовић (1 кућа.), од племена Краснић, предак им је био пресељен из Гњилана 1914. године, а старином су из Малесије (северна Албанија). Зећири (1 кућа.), Турци из Добрчана; пресељени 1909. године,а старином из Токата у Малој Азији. Трајковић (1 кућа., славе Св. Ђорђа), колонисти, досељени из Давидовца (Пњича) 1925. године.

Демографија Насеље има српску етничку већину.

+Еволуција становништва

Становништво

Напомене

Референце

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Гњилану Категорија:Насељена места на Косову и Метохији