Паралово ( или -{Parallova}-) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Налази се на путу између Приштине и Гњилана.
Порекло становништва по родовима Подаци из 1931. године:Атанасије Урошевић — Новобрдска Крива река, страна 69 и 70 (Насеља и порекло становништва (књига 32) — Српски етнографкси зборник (књига LX), Београд 1951.)
Српски родови: Перићи (5 кућа, славе Св. Никола), досељени у првој половини XVIII века из Житорађа код Владичиног Хана. Живели су мало у Прековцу. Милошевићи (3 куће, Св. Никола). Старина и време досељавања као код Перића. Дибоковци (7 кућа, Св. Никола). Старина им је у Маревцу код Косовске Каменице. Око 1760. године избегли испред Арбанаса и у Паралову настањени као чифчије. Младеновци (6 кућа, Св. Игњат), досељени из Великог Алаша код Липљана после Дибоковаца. Живинци (4 куће, Св. Ђорђе Алимпије). Старином су са Косова, одакле су одсељени у северну Србију. У Паралово досељени око 1760. године. Стаменковци (7 кућа, Св. Никола), досељени из Ђаковице у Метохији око 1760. године. Мечкари или Ђурчићи (1 кућа, Св. Никола), досељени око 1790. године из Зебнице, од рода Ђурчића. Даља старина им је у Тиринцу код Косовске Каменице. Мечкаровци (2 куће, Св. Петка), пресељени око 1810. године из Маревца да не би прешли у ислам, на што су их терали Арбанаси. Њиховом претку су Албанци и девојку давали само да се потурчи. Дошљаци (6 кућа, Св. Арханђео), досељени из Буковице код Липљана око 1810. године. Штрбићи (7 кућа, Св. Никола); пресељени из Грађеника из истоименог рода око 1810. године. Ускоро по досељењу једна кућа овог рода је прешла у ислам. Жеглиговићи (2 куће, Св. Ђорђе Алимпије); досељени из Сливова око 1810. године. Старином су из кумановског краја. Јакочеви (7 кућа, Св. Арханђео), досељени из Криве Паланке око 1810. године. Петковци (5 кућа, Св. Никола), досељени из Зебинца око 1820. године. Копиљаци (2 куће, Св. Петка); пресељени око 1860. године из Маревца. Цекићи (3 куће, Св. Лука); пресељени око 1860. године из Маревца, због албанског зулума. Вучини (2 куће, Св. Никола и Св. Арханђео) су непознате старине. Св. Арханђела су примили као заветину, пошто су пронашли једно од своје изгубљене деце. Симићи (1 кућа, Св. Петка) су непознате старине.
Албански мухаџирски родови: Досељени из јабланичког и топличког округа 1878. године.
Становништво
Попис 2011.
Сеоска школа „Свети Сава“ има осам ђака. Српско становништво у Паралову чине углавном старији људи. Баве се гајењем воћа и поврћа и живе под константним вербалним претњама, са захтевима да напусте своје домове, уз физичке нападе. Чести су и упади на српске поседе, крађе, сеча шума, на шта тамошња полиција и правосуђе, у случају пријаве, реагују наплаћивањем новчаних казни угроженим Србима, због ремећења јавног реда и мира својим присуством.
Референце
Литература
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Гњилану Категорија:Насељена места на Косову и Метохији