Милидух (, друга половина 8. века - 806.) је био кнез Полапских Срба (), који је 806. године предводио побуну Полапских Словена против врховне франачке власти. Погинуо је исте године у близини данашњег немачког града Вајсенфелса, у борби са франачком војском, коју је предводио краљ Карло Млађи, син и савладар цара Карла Великог.
Помени у изворима мини|десно|265п|Полапски Срби и њихова племена у раном средњем веку Према Аналима франачког краљевства, Милидух је био словенски војвода () који се под 806. годином помиње поводом тадашњих збивања у земљи Словена, који се зову Срби (), а његово име је забележено као „Miliduoch”.
У франачким Максиминским аналима () забележен је на сличан начин, као „Milidoch” и војвода (), такође у земљи Словена, који се зову Срби (), док је у „Chronicon Moissiacense” поменут и као српски краљ (), а његово име је у скраћеном облику забележено као „Milito” или „Melito”.
Међу познијим изворима чији су делови настали преузимањем садржаја или прерадом делова из Анала франачког краљевства и других хроника, посебан значај имала је Историја Франака коју је крајем 10. века саставио бенедиктински монах Аимон из Флерија. Користећи старије анале и хронике, Аимон је из тих извора преузео и податке о Милидуху, уклопивши их у своје казивање. Већ приликом приређивања првих издања Аимоновог дела у 16. веку, та места су 1514. године била објављена под напоменом "Sorabi Sclaui", као: "terra(m) Sclauoru(m), q(ui) dicuntur Sorabi" и "Mileduochus Sclauoru(m) dux".
Историјски контекст У 766. години франачка војска је напала полапске Словене у средњем току Зале.Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку У 782. години дошло је до устанка, када су полапски Словени разарали Тирингију и Саксонију између Зале и Лабе, што се завршило победом Франачке над словенским племенима код Веидахабурга, крај Наумбурга. 789. Карло Велики уз помоћ Срба, Фризијаца, Ободрита и Саксонаца успева да пређе реку Лабу, Хафел и продре на територију Велета. После овог Драговит је морао да буде лојалан Карлу Великом. Након тога су покорили немачка племена Саксонце и словенска племена Љутиће 805. године, напали су српско племе Гломаче у области северног Мајсенае и код Аустразије, касније је Карло Велики направио кампању против Словена у Бохемији. После освајање 805. године створена је граница према Србима због економског, војног и етничког раздвајања између Германа у Франачкој и Словена. 806. године је опет дошло до упада у Лужицу, битке су се десиле код средњег слоја Елбе (код Десауа и Србишта), франачку војску је преводио Карло Млађи, син Карла Великог и највероватније се битке десиле у Доњој Лужици (у близини Калауа). У бици код Гера у истој години пао је Милидух.. После његове смрти нека српска племена су примила франачку власт. После ове битке потпао је добар део области између Халеа и Магдебурга под франачку власт. Даљи устанци су се ређали 816, 838. и 839. године. Те године је пао Цзимислав, кнез Коледића. Његов главни град, као и друге градове су уништили Саксонци.
Од 9. века територија племенског савеза Срба се шири укључујући подружје Лужице, етноним Срби се шири на исток до реке Одре међу Лужичане, Миличане и друга племена.
У фрначким аналима, Ајнхард описује улаз Карла Великог у „српску земљу”ː
Не зна се где је Милидух сахрањен, али у народном предању постоји легенда да није погинуо, него да са свим српским краљевима спава у једној пећини код Герлица и да ће се пробудити кад буде довреме да се ојача Лужица.
Референце
Литература
Спољашње везе Пројекат Растко: Увод у сорабистику: Хрестоматија за српске слависте. Приредио Предраг Пипер, 2002.
Категорија:Умрли 806. Категорија:Лужичкосрпски кнезови Категорија:Српска историја пре доласка на Балкан