thumb|Метле направљене од сирка са дугим дршкама као и оне са кратким дршкама мини|Тематска изложба ”Историјат гајења сирка метлаша и израда метли” у Пољопривредном музеју у Кулпину Установа се бави сакупљањем, музеолошком обрадом, чувањем, заштитом и излагањем материјала везаног за аграрну прошлост.

Метла је радни алат који служи за чишћење и спремање већих по правилу равних површина, најчешће пода или јавних сеоских простора. За ефективну употребу метле се користе обе руке.

Метла је такође омиљен инструмент за створења које се у бајкама зову вештице на којима оне могу да лете.

Етимологија

Реч „метла“ потиче од назива одређених трновитих грмова (Genista и други) који се користе за метење. Назив тог грмља почео је да се користи за кућни прибор у касном средњеенглеском језику и постепено је заменио ранији назив besom током периода раног модерног енглеског. Песма Buy Broom Buzzems (Вилијам Пурвис 1752–1832) још увек се односи на „broom besom“ као једну врсту метле (тј. „a besom made from broom“).

Равне метле, направљене од метле кукуруза, су изумели Шејкери у 19. веку изумом стеге за метлу. Мања метла или четка се понекад назива отпрашивачем.

Производња thumb|upright|Прављење метли, 2012

Године 1797. квалитет метли се променио када је Леви Дикенсон, фармер из Хедлија у Масачусетсу, направио метлу за своју жену, користећи ресе сирка, зрно које је узгајао за семе. Његова жена је ширила добре гласове по граду, стварајући потражњу за Дикенсоновим метлама од сирка. Сиркчане метле су се добро држале, али су се на крају, као и све метле, распале. Дикенсон је касније изумео машину која је правила боље метле, и то брже него што би он могао ручно. Године 1810, изумљена је машина за метлу са стопаоним газиштем. Ова машина је играла интегралну улогу у Индустријској револуцији.

Сједињене Државе

Један извор помиње да су Сједињене Државе имале 303 фабрике метли до 1839. године и да је тај број достигао врхунац од 1039 фабрика 1919. године. Већина њих је била у источним Сједињеним Државама; током Велике депресије 1930-их, број фабрика је опао на 320 1939. године. Држава Оклахома постала је главни центар за производњу метли јер је тамо посебно добро растао метларски кукуруз, а компанија The Oklahoma Broom Corn отворила је фабрику у Ел Рену 1906. Суочена са конкуренцијом увозних метли и синтетичких чекиња, већина фабрика је затворена од шездесетих година прошлог века.

Магија thumb|Лос Капричос Франциска Гоје: ¡Linda maestra! („Глупост: Прелепа учитељица!“) – вештице иду на Сабат на метли

У контексту вештичарења, метла се вероватно односи на метлу у целини, познату као бизам. Прво познато спомињање вештица које лете на метли датира исламског традиционалистичког теолога Ибн Кудамахина из 11. века у његовој књизи ал-Мугхни (Убеђивач). Прво спомињање вештица које лете на метли у Европи датира из 1453. године, што је признао мушки вештац Гијом Еделин.Man, Myth and Magic: An Illustrated Encyclopedia of the Supernatural. 1970, edited by Richard Cavendish. Концепт летеће масти коју користе вештице појављује се отприлике у исто време, а забележено је 1456. године.

У Есватинију (Свазиленд), вештичије метле су кратки снопови штапова везаних заједно без дршке.

У широј култури

Народ Метис у Канади има традицију плеса на метли. Постоје изложбе плеса на метли на којима људи показују своје вештине плеса на метли. Живахан плес с метлом укључује брз рад ногу и скакање.from Broom Dance, Metisfest 2001.. „Прескакање метле“ је афроамеричка традиција венчања која је настала у браковима робова у Сједињеним Државама у 19. веку. Своју поново популарност међу Афроамериканцима дугује роману из 1976. године Корени: Сага о америчкој породици. „Прескакање метле“ је била традиција брака у прехришћанској Британији и вероватно у ширим деловима Европе, као што су Скандинавија и балтичка германска племена. Метла расте широм Европе и Африке. Током Другог светског рата, посаде америчких подморница су везивале метлу за командни торањ свог пловила када би се враћале у луку како би назначиле да су „очистиле“ мора од непријатељских бродова. Традицију су последњих година обезвредиле посаде подморница које машу метлом када се једноставно враћају са крстарења свог брода. Ова традиција можда потиче од акције холандског адмирала Мартена Тромпа који је везао метлу за свој главни јарбол након што је победио британског адмирала Роберта Блејка у бици код Дунгенеса 1652. Ово се често тумачило као порука да ће он „помести Британци са мора“. Ова прича остаје непоткрепљена,The Oxford Companion to Ships and the Sea. 1988, edited by Peter Kemp али може имати своје порекло у традицији подизања метле као знака да је брод на продају,"Local Events." Evening Telegram (St. John's, N.L.), 1891-10-14:4. што се чини вероватнијим пошто је Тромп заробио два Блејкова брода у бици.

Књижевност

Године 1701, Џонатан Свифт написао је „Медитацију на метли“, пародију на Повремена размишљања о неколико тема Роберта Бојла:

У романим Џеј-Кеј Роулинг о Харију Потеру и филмске адаптације, дршке метли су уобичајен облик транспорта за чаробњаке и вештице. Оне се такође користе за магични спорт квидича, у којем играчи користе своје метле да лете по терену и дају голове.

Религија

У џаинизму, монаси и монахиње имају са собом малу метлу, како би нежно помели мраве и мале животиње, како би избегли њихово згњечење. Ово је део поштовања принципа Ахинса. Шејкерима се често приписују заслуге за изум равне метле.

Врсте метли

Брезова метла је састављена од танких берзових гранчица Пиринчана метла, се састоји од пиринчане сламе Метла од сирка, је метла од ове биљке Пластичне метле, састоје се од пластике којом је надокнађена слама.

Машине за израду метли У Ванкуверу, на Гренвил острву налази се интересантна производно-продајна радионица за праизводњу и продају метли "Брумко". У радионици се налазе машине за сечење и шивење метли. Поред машина налазе се и продајни експонати метли у разним величинама и облицма.

Слични алати ђубровник – радни алат који се користи за прикупљање ђубрета (смећа) четка - радни алат за фарбање, бојење, чишћење...

Референце

Литература

pub. Unity Press

Hunziker, Armando T. The Genera of Solanaceae A.R.G. Gantner Verlag K.G., Ruggell, Liechtenstein 2001. . Schultes, Richard Evans; Albert Hofmann (1979). Plants of the Gods: Origins of Hallucinogenic Use New York: McGraw-Hill. . Sollmann, Torald, A Manual of Pharmacology and Its Applications to Therapeutics and Toxicology. 8th edition. Pub. W.B. Saunders, Philadelphia and London 1957.

Спољашње везе

Траг у простору: Љуте противнице прашине (РТС Образовно-научни програм)

Категорија:Алати Категорија:Хигијена Категорија:Чишћење