мини|upright=1.2|alt=Жена држи дете, са наоружаним пратиоцем са обе стране|Амалтеја држи малог Зевса, а иза ње су два Курета са мачевима и штитовима. Кампана рељеф с краја 1. века п. н. е. или почетка 1. века н. е, Ни Карлсберг глиптотека. У грчкој митологији, Амалтеја или Амалтеија () је лик који се најчешће поистовећује са дојиљом врховног бога Зевса док је био одојче. Описује се или као нимфа која га је хранила млеком своје козе, или, у неким изворима из хеленистичког периода (323–30. п. н. е.) па надаље, као коза која га је сама дојила.
Од 6. века п. н. е. сачувани су помени „Амалтејиног рога” (на латинском познатог као корнукопија), магичног рога за који се веровало да може произвести неограничене количине било које хране или пића. У причи која се приписује митском песнику Мусеју и датира отприлике из 4. века п. н. е., Амалтеја, нимфа, доји малог Зевса и поседује козу застрашујућег изгледа. Када Зевс порасте, користи њену кожу као оружје у борби против Титана (претходне генерације богова). Први познати аутор који је описао Амалтеју као козу јесте песник из 3. века п. н. е. Калимах, који даје рационализовану верзију мита у којој Зевс сише Амалтејино млеко. Арат, такође из 3. века п. н. е., поистовећује Амалтеју са звездом Капелом и назива је „оленском” (значење овог епитета је нејасно).
Научници се не слажу око тога када су се прича о Зевсовом одгајању и прича о магичном рогу спојиле. Римски песник Овидије (1. век п. н. е./н. е.) први их експлицитно комбинује, и у његовој причи о Зевсовом дојењу преплићу се елементи из више извора. Један одломак из маргиналне белешке у рукопису Аратовог дела узет је као доказ да су ова два мита могла бити повезана и пре Овидија. У митолошком приручнику из 2. века н. е. под називом -{Fabulae}-, Амалтеја крије одојче на дрвету и окупља Курете да бучно играју, како се не би чуо његов плач. Други извештаји о Зевсовом одрастању повезују Амалтеју са Мелисејем, митским краљем Крита, што укључује и орфичку верзију приче.
Међу ретким сачуваним ликовним представама Амалтеје из антике је мермерни рељеф из 2. века н. е. на коме је приказана као коза која доји Зевса, док иза ње плешу два Курета. Њен лик се појављује и на бројним новчићима и медаљонима из Римског царства. Од 16. до 18. века била је инспирација сликарима попут Ђорђа Вазарија и Јакоба Јорданса, као и вајарима Ђану Лоренцу Бернинију и Пјеру Жилијену.
Етимологија и порекло Етимологија имена () је непозната. Научници 19. века предлагали су различита решења, укључујући извођење од (, „неговати, хранити”) и (, „божанска коза”). Године 1917, Алфред Чилтон Пирсон оценио је раније етимологије као неадекватне, сугеришући да је име повезано са (, „мек, нежан, слаб”) и (, „сноп, свежањ”). Ото Групе је 1906. сматрао да глагол (, „хранити, неговати”) потиче од Амалтејиног имена. Према Пирсону, ове две речи су постојале напоредо, при чему је појам „изобиља” отелотворен у одређеним митолошким фигурама. Герард Мисис је 1999. извео Амалтејино име од (, „која не малаксава”), што је протумачио као алузију на козје виме, натегнуто од млека.
Амалтеја се не помиње у Хесиодовој Теогонији, спеву из 8. века п. н. е. у коме се налази најранији познати опис Зевсовог рођења. Хесиод пише да је новорођени Зевс однет у пећину на „планини Ајгајон” на острву Крит; неки научници ово тумаче као „Козју планину” (, значи „козји”), и самим тим доводе у везу са причом о Амалтеји. Други научници, међу којима је и Мартин Личфилд Вест, не виде разлог да се име планине тумачи као повезано са козом. Према Апостолосу Атанасакису, елементи приче о Зевсовом одрастању, као што су Амалтеја и Курети (мушкарци који у неким верзијама бучно играју око детета), воде порекло из критских традиција.
Митологија Амалтејин рог мини|alt=Златни новчић са приказом рога и натписом дуж ивице|Корнукопија на златном новчићу из Александрије у Египту, кованом за време владавине Птолемеја IV Филопатора „Амалтејин рог”, у латинској књижевности касније назван корнукопија (рог изобиља), јесте магични рог за који се углавном каже да може произвести неисцрпне залихе било које хране или пића. Чини се да је прича о овом рогу настала независно од оне о Зевсовом одгајању, али није сигурно када су се спојиле. „Амалтејин рог” помињу већ песници 6. века п. н. е., попут Анакреонта и Фокилида, а чест је мотив и у комедијама, на пример код Кратина, Аристофана и Антифана (који су стварали у 5. и 4. веку п. н. е.). Комички песник из 4. века п. н. е. Еубул написао је данас изгубљено дело под насловом -{Amaltheia}-, за које Ричард Л. Хантер верује да је можда обрађивало лик Амалтеје као власнице рога и представљало је као крчмарицу.
Према Библиотеци – митолошком зборнику из 1. или 2. века н. е. аутора познатог као „Аполодор” – митограф из 5. века п. н. е. Ферекид описао је способност рога да пружа неограничену храну и пиће. Аполодор такође бележи да се тај рог приписује Амалтеји, нимфи (младом женском божанству). У једној изгубљеној песми песника из 5. века п. н. е. Пиндара, Херакле се борио са речним богом Ахелојем (који је узео облик бика) за руку Дејанире и током борбе му откинуо један рог. Ахелој је касније повратио тај рог тако што је Хераклу дао други, магични рог који је добио од Амалтеје, кћери Океана. У истом одломку где цитира Ферекида, Аполодор препричава ову причу; он описује нимфу Амалтеју као кћер Хемонија, чије име, са значењем „Тесалац”, сугерише да је она различита од Зевсове дојиље. У Аполодоровој верзији, Амалтејин рог је рог бика (што помиње и комички песник Филемон с краја 4. и почетка 3. века п. н. е.), што је изгледа последица мешања са Ахелојевим биковским рогом. У верзијама мита које преносе Диодор Сицилијски (1. век п. н. е.) и Страбон (1. век п. н. е./н. е.), Амалтејин рог се изједначава са Ахелојевим.
Зевсова дојиља У причама о Зевсовом детињству, Амалтеја се најчешће описује као његова дојиља, и у тој улози се обично сматра нимфом. Појављује се у причи о Зевсовом одрастању из изгубљеног спева -{Eumolpia}-, вероватно теогоније састављене у или пре друге половине 4. века п. н. е., која се у антици приписивала митском песнику Мусеју. Тај извештај је сачуван у сажетку – који је саставио аутор познат као „Псеудо-Ератостен” – дела -{Catasterismi}-, данас изгубљеног списа о астралној митологији који се приписује учењаку Ератостену (3/2. век п. н. е.). Према Псеудо-Ератостену, у Мусејевој верзији, Зевсова мајка Реја даје тек рођеног Зевса богињи Темиди; она га затим предаје нимфи Амалтеји, која поверава одојче кози да га одгаји. Та коза је наводно потомак бога Хелија и толико је застрашујућег изгледа да су Титани (богови из генерације пре Зевса) из страха замолили Геју, своју мајку, да је сакрије у једну пећину на Криту. Геја је то и учинила, поверивши козу Амалтеји. Када Зевс одрасте, добија пророчанство да искористи њену кожу као оружје у рату против Титана, управо због њеног застрашујућег изгледа. Мусејева прича је пренета и у делу -{De astronomia}-, спису о астралној митологији који је вероватно настао у 2. веку н. е. У -{De astronomia}- се прецизира да је та козја кожа употребљена против Титана заправо егида (божански атрибут чији облик варира у зависности од извора).
Различити извештаји о Зевсовом одрастању приказују Амалтеју као козу; овакве верзије почињу да се јављају у хеленистичком периоду (323–30. п. н. е.). Први познати аутор који је описује као козу је песник из 3. века п. н. е. Калимах, у својој Химни Зевсу. Он приповеда како, након Зевсовог рођења, бога односи аркадијска нимфа Неда на скривено место на Криту, где га одгаја нимфа Адрастеја и храни млеком Амалтеје. Описујући како Зевс сише Амалтејино млеко, Калимах користи реч (), која пре указује на људску дојку него на козје виме; тиме, како пише Сузан Стивенс, Калимах „скреће пажњу на сопствену рационализовану варијанту мита”. Према једном схолиону (маргиналној белешци) на Калимахов текст, из једног Амалтејиног рога тече амброзија, а из другог нектар (храна и пиће богова). У Диодоровој верзији Зевсовог детињства, дете одгајају нимфе на млеку козе Амалтеје и на меду; Диодор додаје да је Амалтеја извор Зевсовог епитета (, „егидоносац”). Један схолион на Илијаду доноси причу углавном исту као Псеудо-Ератостен, с тим што схолијаст (аутор белешке) описује саму Амалтеју као козу која плаши Титане.
У астралној митологији, прича о кози која доји малог Зевса прилагођена је да пружи етион (мит о пореклу) за одређене звезде. Песник из 3. века п. н. е. Арат, у опису сазвежђа Кочијаша (Аурига), објашњава да звезда Коза (Капела) почива на Кочијашевом левом рамену. Он поистовећује ову козу са Амалтејом, наводећи да је управо она дојила Зевса; у том одломку и он користи реч за козје виме, баш као и Калимах, који му је вероватно био извор. Арат је назива и „оленском” козом, што може бити алузија на верзију по којој је Зевс одгајан (уз помоћ козе) близу ахајског града Олена, или пак на положај звезде на руци (, ) Кочијаша. Могуће је и да указује на то да је отац козе Олен (син Хефеста), како то тумачи један схолион на овај одломак. На крају Псеудо-Ератостеновог извештаја, у тексту постоји лакуна (празнина), и претпоставља се да је на том месту описано како Зевс поставља козу међу звезде. Ема Џи сматра да је у делу -{Catasterismi}- бог то учинио због њене улоге у поразу Титана и зато што га је дојила у детињству.
Спајање традиција Према Роберту Фаулеру, прича о Зевсовом дојењу од стране козе и првобитно независна прича о магичном рогу „испреплеле” су се до времена Ферекида. Јан Н. Бремер пише да је римски песник Овидије (активан почетком 1. века н. е.) био први који их је повезао. У Овидијевом приказу, у делу -{Fasti}-, Амалтеја је поново власница козе, и то најада (водена нимфа) која живи на планини Иди. Она крије малог Зевса на Криту (далеко од његовог оца Крона), где га коза доји. Једном приликом, коза сломи један рог о дрво, а Амалтеја га напуни воћем и врати Зевсу; ово је, чини се, најранији покушај да се објасни порекло рога изобиља. Зевс касније поставља козу (а вероватно и њен сломљени рог) на небо, где коза постаје звезда Капела. Овидијева прича спаја елементе из више ранијих извора, преплићући их у епизоди коју Џон Ф. Милер описује као „минијатурно ремек-дело”. Општи оквир приче, чини се, преузео је од Ератостена: Амалтеју описује као нимфу и изгледа да алудира на Зевсов рат са Титанима. Значајно одступа од Ератостена тиме што козу описује као 'лепу' () и са величанственим роговима. Овидије се на почетку своје приче позива на Арата, чије уводне речи одражава, а козу назива „оленском”. Барбара Бојд такође уочава снажан Калимахов утицај на Овидијев приказ Зевсовог детињства.
Милер указује на један збркани схолион на Аратов текст као на доказ да су прича о Зевсовом одрастању и прича о Амалтејином магичном рогу можда биле повезане и пре Овидија. У том схолиону су, изгледа, помешане две варијанте: у првој је Зевсова дојиља једна Аркађанка, а у другој коза. Схолијаст описује њен рог као Амалтејин рог и повезује га са сазвежђем Козе; овде би Амалтејин рог требало да буде онај магични рог изобиља, иако то није изричито речено. Као још један могући доказ да су ове две приче биле повезане, Милер наводи и схолијасту на Калимаха, где би помињање амброзије и нектара који теку из козјих рогова могло имати везе са исхраном малог Зевса.
Касније верзије мини|alt=Два мушкарца са штитовима стоје испред бебе која пије козје млеко.|Коза Амалтеја доји малог Зевса, а иза њих су два Курета која бучно плешу. Мермерни рељеф из 2. века н. е., Капитолски музеји.