Јерменија је континентална држава у региону Кавказа, на граници између Европе и Азије. Смештена је на североистоку јерменске висоравни (која се још назива и историјском Јерменијом), између Црног и Каспијског мора, док је са севера и истока окружена планинским ланцима Малог Кавказа. Граничи се са Грузијом, Азербејџаном, Ираном и Турском, те одметнутом и де факто независном Републиком Нагорно-Карабах.Резолуција Савета безведности ОУН број 822 од 30. априла 1993: руски језик

Географски положај Јерменија обухвата подручје Кавкаског региона између 38° и 42° северне географске ширине и између 43° и 47° источне географске дужине. Њен географски положај је за њу саму изразито неповољан и увек је доносио много проблема јер је смештена између три моћне државе: Русије на северу, Турске на југоистоку и Ирана (Персије) на југу. Од североозапада ка југоистоку протеже се дужином од око 350 km, док је највећа ширина у правцу од запада ка истоку 200 km. Државна територија је смештена у међуречју две велике кавкаске реке Аракса на југу и Куре на северу. Од Каспијског језера удаљена је свега 75 km, док је Црно море 145 km западније. 960 km јужније је Персијски залив.

На северу се Јерменија граничи са Грузијом (164 km), на истоку и југозападу је Азербејџан (787 km, укључујући ту и границе са Нахичеванском аутономном републиком и Нагорно Карабахом), Турска (268 km) је на западу, док на југу граничи са Ираном (35 km). Укупна дужина граница је 1.254 km.

Геологија и тектоника мини|десно|250п| Гјумри после потреса 1988. године Кавкаски масив се издигао на данашњу висину током млађег алпског орогена, а издизања су активна и данас што за последице има разорне и честе земљотресе. Према истраживањима Јерменског друштва за сеизмологију и физику, 94% свих катастрофалних догађаја у историји Јерменије има везе са страховитим земљотресима (кроз векове многе од престоница су често страдале у катастрофалним земљотресима) . Према историјским подацима, максимална јачина земљотреса у задњих 2000 година износила је 10° МКС (од могућих 12°).

Најтрусније зоне су дуж раседа, а најјачи трусови се јављају на местима укрштања два или више раседа. Главне активне раседне зоне су: Гарнијски расед; Памбак - Севански расед; Ахурјански расед и Желторјеченско-саригамишка раседна зона.

Око 70% територије се налази у оквиру изосеисте од 8°, док је преосталих 30% у зони опасности од трусова јачине 7° МКС скале. Жаришта трусова су обично у плићим деловима литосфере (до 35 km дубине), док су форшок и афтершок таласи знатно мањег интензитета. Просечно жаришта трусова се налазе на дубини између 10 и 15 km.

Последњи катастрофални земљотрес десио се децембра 1988. године код града Спитака на северу земље. Магнитуда потреса износила је 7,2°. Градић Спитак је сравњен са земљом, баш као и многи други градови (укључујући и Гјумри други по величини град у земљи). Потрес се осетио на преко 40% територије Јерменије и у околним државама. Страдало је 25.000 људи, док је преко пола милиона остало без крова над главом.

Рељеф мини|десно|350п| Планина Арагац, највиша тачка у Јерменији Јерменија је типична планинска земља смештена у региону Закавказја. Преко 90% њене територије, од укупно 29.800 км², се налази изнад 1.000 м надморске висине, од тога је око половина изнад 2.000 м, док је свега 3% територије ниже од 650 м надморске висине. Најнижи делови су у долинама река Аракс (на југу) и Дебед (на североистоку), и њихова надморска висина је 380 м, односно 430 метара. Највиши врх у земљи је планина Арагац чија је надморска висина 4.095 м.

Јерменија обухвата североисточни део Јерменске висоравни. Северним делом земље се простире Мали Кавказ, који се даље у виду ланца спушта ка југоистоку дуж данашње јерменско-азербејџанске границе, па све до границе са Ираном. У рељефном погледу се издвајају средње високе планине које су међусобно одвојене дубоким долинама и клисурама. Југозападно од Кавказа пружа се вулканска Јерменска висораван која заузима око трећине државне територије. Она се протеже од Џавахедских планина на северозападу до Карабашких планина на југоистоку. Рељеф је овде доста раван и питом, и доминира равна вулканска висораван са ерозивним долинама и са ње се уздижу усамљени вулкански врхови (Гегамски, Вардениски). Највиши од њих Арагац је уједно и највиши врх Јерменије.

Јужно од вулканске висоравни и масива се налази Араратска равница, која се протеже низводно од ушћа реке Ахурјан у Аракс. Јерменији припада низија уз леву обалу Аракса, док је десна обала у саставу Турске и једним малим делом Азербејџана (Нахчиван). Низија се постепено спушта ка долини Аракса, а њена дужина је око 90 km.

На крајњем југу земље се налазе високе и непроходне планине испресецане дубоким клисурама. Дуж границе марза Сјуник и Нахичевана је високи Зангезур (највиши врх Капуџух лежи на 3.905 м надморске висине). У том подручју је јако изражена висинска зоналност и оштра клима, док је вегетација јако оскудна.

У источном делу земље налази се пространа Севанска котлина у чијем централном делу је највеће језеро у региону, језеро Севан. Котлина је са свих страна окружена високим планинама. На западу је ограничавају Гегамске планине, на југу су Вардени, југоистоку Источно-севанске планине. На истоку су Севанске планине, а на североистоку је планина Арегуни. 500п|центар

Равничарска подручја

Република Јерменија је планинска земља и већа континуирана равничарска подручја на територији ове земље су јако ретка. Најчешћи равничарски видови рељефа представљени су плитким котлинама и вулканским платоима.

Равничарска подручја у Јерменији обухватају укупну површину од 4.720 km² или 15,5% површине земље. Највећа и најважнија од њих је Араратска равница која са 3.300 km² површине чини 70% свих равничарских подручја Јерменије. Значајнија долинска подручја су и Ширакска равница (површине 600 km²), Лоријска котлина (325 km²) и Масрикска равница (око 300 km²).

Рудна богатства Подручје Јерменије је захваљујући својој интензивној вулканској прошлости богато разним врстама руда метала и неметала. Индустријски значај имају руде црних и обојених метала, камене соли, бентонита, ватросталне глине, опсидијана, дијатомита, травертина, туфа, мермера, андезита и других. Постоје и лежишта полудрагог и драгог камења као што су ахат, аметист, тиркиз, опсидијан и јаспис. Утврђено је постојање 20 лежишта руда и метала: 3 бакра, 6 молибдена, 5 полуметаличних (олово, цинк и др.), 4 злата и 2 железа.

Највеће су залихе руда бакра и молибдена код Каџаранског и Техутског ревира. По резервама молибдена Јерменија је међу првима на свету. Постоје и значајна лежишта злата и других племенитих метала, те угља.

Клима Климатска слика Јерменије је веома разноврсна. Захваљујући свом географском положају између две велике акваторије, високим планинама које је окружују и надморској висини може се издвојити 6 климатских варијација на тлу Јерменије.

Температура ваздуха углавном зависи од надморске висине. Високе планине спречавају продор маритимних утицаја са Црног мора што доводи до великих температурних колебања на годишњем нивоу (температура опада са надморском висином). Просечне зимске температуре ваздуха на Јерменској висоравни су око 0 °C, а летње око 25 °C. Просечна количина падавина је од око 200 мм у низијским до преко 800 mm у планинским подручјима (на годишњем нивоу).

Иако је према географској ширини Јерменија у суптропском појасу, само најјужнији делови земље се одликују суптропском климом. Тако се код града Мегрија на крајњем југу (на реци Аракс на граници са Ираном) узгајају типичне суптропске културе попут лимуна, поморанџи, маслине, абонос, смокве и друге културе. На планинским подручјима доминира оштра алпска клима, док су висоравни и низије под утицајем изразито континенталног климата са врелим летима и оштрим и снежним зимама. Просечне јануарске температуре ваздуха у нижим подручјима су око -5 °C, а јулске око +25 °C; у планинама у просеку од -6 °C у јануару до +20 °C у јулу. Количина падавина расте са надморском висином. Најсушнија је Араратска равница у којој просечно падне свега 200 – 250 mm талога годишње, у централним деловима просек је око 500 mm, док у планинама годишње падне између 700 и 900 mm талога. Најкишовити део земље је у покрајини Лори која је обрасла бујним четинарско лишћарским шумама.

Хидрологија

мини|десно|250п|Речни сливови у Јерменији Све јерменске реке припадају сливу Каспијског језера у које се одводњавају преко Аракса и Куре. Аракс је највећа и најважнија река, и његовом сливу припада 76% укупне површине и уједно представља природну границу према Ирану и већем делу Турске. Његове највеће притоке у Јерменији су Ахурјан (такође гранична река према Турској), Храздан који је отока језера Севан, Севџур, Азат, Арпа, Воротан и Вохчи. Североисточни делови се одводњавају према реци Кури, а њене највеће притоке у Јерменији су Дебед и Агстев. Уједно долине Дебеда и Агстева служе и као главне саобраћајне везе између северних и централних делова земље.

Од укупне количине падавина током године (између 15 и 18 милиона m³) чак 2/3 испари док свега 1/3 образује надземне или подземне водотокове. Густина речне мреже зависи од састава земљишта, тако у кречњачким подручјима доминирају подземни токови, док у рејонима са чвршћом основом доминирају површински токови.ArmenianHighland.com Реке У Јерменији постоји укупно 9.480 мањих и већих водотока, од којих чак 379 има ток дужи од 10 km, а укупна дужина речне мреже износи 23.000 km.Национальный доклад «О состоянии окружающей среды в Армении в 2002 году» Неравномеран распоред хидролошких ресурса одразио се и на варијације у густини речне мреже која износи од 0 до 2,5 km/км² (у просеку 0,8 km/км²).

Реке су веома снажне и богате хидроенергијом, пуне су брзака (посебно у горњим и средњим деловима тока), непловне су и углавном теку кроз уске клисуре дубине 300 до 400 м. Највиши водостај је у пролеће када се топи снег на планинским подручјима, док је током лета и јесени ниво воде у рекама знатно нижи. Језера Језеро Севан које је широко преко 70 km и дугачко 376 km представља највећи слатководни резервоар не само у Јерменији него на целом Кавказу. Налази се у котлини на надморској висини од 2.070 м. Поред Севана, постоји још око 300-тињак мањих језера широм земље, укупне запремине око 300 милиона m³ воде. Највећи део језера се храни путем падавина. Изузетак је малено језерце Ајгр у Араратској равници које се храни путем извора на дну. центар|800п|мини|Јерменско „море“ језеро Севан

Подземне воде Сваке године преко 3 милиона m³ воде заврши под земљом, обично у виду подземних потока и резервоара, који касније путем артешких издани избијају на површину. У доста случајева та вода се на поршини манифестује у виду бара и мочвара. У Араратској низији се под притиском артешких издани периодично формирају баре и мочваре на површини од 1.500 км². Већина барица је исушена средином 1950-их и та подручја су култивисана.

Подземни извори се користе за наводљавање и водоснабдевање. Чак 96% воде за пиће у Јерменији је овог порекла. Вода је изразито високог квалитета, и у највећем броју случајева нијеје потребно додатно прерађивати.

Вештачка језера На свим рекама изграђено је 75 вештачких језера укупне запремине 960,0 милиона m³, а тренутно се гради још 10 вештачких акумулација запремине 396 милина m³ (по подацима за 2002) Највеће акумулације су: Арпи и Ахурјанска (на реци Ахурјан) те Апаранска на реци Касах. Њихова вода се углавном користи за наводњавање и индустрију.

Искориштавање водних ресурса Активно се искориштавају и надземни водотоци и подземне воде. Подземне воде, које чине 27% водопривредне активности се углавном искориштавају за домаћинства и као вода за пиће. Вода из вештачких језера се углавном користи за наводњавање (чак 85%) и индустрију.