Добри Немац () амерички је неоноар криминалистички филм из 2006. године, у режији Стивена Содерберга, заснован на истоименом роману Џозефа Канона из 2001. године. Главне улоге тумаче Џорџ Клуни, Кејт Бланчет и Тоби Магвајер. Радња је смештена у Берлин непосредно након завршетка Другог светског рата у Европи, а филм, поред мистерије убиства, обрађује и послератно настојање америчких власти да ангажују немачке ракетне стручњаке у оквиру операције Спајалица.

Филм је снимљен у црно-белој техници како би опонашао изглед филмова ноара из 1940-их. Содерберг је настојао да што верније дочара изглед холивудских филмова из тог периода, па су коришћени тадашњи стил осветљења, сценографија и начин снимања. Међутим, филм садржи елементе, попут сексуалних сцена и псовки, који би били забрањени тадашњим Продукционим кодексом. Плакат филма представља омаж плакату за филм Казабланка из 1942. године, а сличност са тим филмом присутна је и у завршној сцени на аеродрому.

Филм је снимљен у традиционалном академијском односу страница 1,37:1, док је за биоскопско приказивање и нека DVD издања коришћен однос 1,66:1. Оригинални однос 1,37:1 задржан је на DVD издању које је настојало да очува првобитни визуелни изглед филма.

Радња

У јуну 1945. године, Џејкоб Гајсмер, амерички ратни дописник листа The New Republic, враћа се у Берлин током потсдамских преговора између савезничких сила, након завршетка рата у Европи, али пре окончања непријатељстава у Азији. Гајсмер присуствује извлачењу из реке тела свог убијеног возача, америчког војника по имену Талија, који се бавио црном берзом. Његово тело пронађено је у близини места одржавања Потсдамске конференције. Код Талија је пронађено 50.000 рајхсмарки, за које се касније открива да су их штампале америчке окупационе власти.

Гајсмер се убрзо уплиће и у мистерију убиства свог возача и у тајну потрагу совјетских и америчких снага за несталим Немцем Емилом Брантом. Истрага га истовремено доводи до Лене Брант, Јеврејке удате за Емила, са којом је Гајсмер био у вези током свог првог боравка у Берлину пре рата. Лена је преживела Холокауст чинећи оно што је сматрала неопходним да би остала жива. У почетку се претпоставља да се бавила проституцијом, али се касније открива да је тајно учествовала у депортацији својих сународника Јевреја. Њен лик је делимично заснован на стварној јеврејској сарадници Стели Голдшлаг.

Емил Брант је бивши официр СС-а који је био секретар Франца Бетмана, главног инжењера за производњу ракете V-2 у концентрационом логору Мителбау-Дора и постројењу Мителверк. Бетман је у филму споредни лик и чини се да је заснован на стварном немачком ракетном стручњаку Артуру Рудолфу. Совјети, Американци и Британци покушавају да пронађу Емила Бранта, али из различитих разлога.

Американци су већ задржали Бетмана у скровишту и намеравају да га пребаце у Сједињене Америчке Државе у оквиру операције Спајалица, како би радио на њиховом ракетном програму, слично као Вернер фон Браун. Америчке власти су у потпуности упознате са Бетмановом улогом у логору Дора и са коришћењем принудног рада у производњи ракета V-2, али желе да прикрију његову умешаност, јер законски не би могле да запосле особу познату као ратног злочинца. То укључује и уклањање Емила Бранта, чије сведочење или писане белешке могу да угрозе прикривање Бетманове прошлости.

Улоге

Џорџ Клуни као капетан Џејкоб Џејк Гајсмер Кејт Бланчет као Лена Брант Тоби Магвајер као каплар Патрик Тали Бо Бриџиз као пуковник Мулер Тони Каран као Дени Лиланд Орсер као капетан Берни Тајтел Џек Томпсон као конгресмен Брајмер Робин Вајгерт као Ханелоре Равил Исајнов као генерал Сикорски Дејв Пауер као поручник Хасо Шефер Кристијан Оливер као Емил Брант Дон Пагсли као Гунтер Доминик Комператоре као Леви

Продукција Филм опонаша изглед остварења из периода класичног Холивуда и студијског система. Већина сцена снимљена је у звучним сценама и на теренима студија Universal Studios, а затим су монтиране са архивским руским снимцима и архивским филмским материјалом компаније Corbis. Иако је завршна верзија филма црно-бела, сниман је у боји јер је то омогућавало употребу осетљивијег филма од тада доступних црно-белих филмских трака, као и примену техника зеленог екрана. Боја је током постпродукције уклоњена употребом дигиталног интермедијера, чиме је добијена зрнастија црно-бела слика која се визуелно уклапала са пажљиво рестаурираним архивским материјалом.

За разлику од савремених филмова који се снимају са великим бројем различитих кадрова и углова снимања, при чему се најчешће користе крупни планови или двоплан, Добри Немац је сниман широкоугаоним објективима из 1940-их, укључујући објектив од 32 mm, уз велику дубинску оштрину, снажно наглашене углове камере и целе сцене постављене у кадру. Редитељ Стивен Содерберг је изјавио:

Осветљење на сету било је у потпуности засновано на сијалицама са ужареним влакном, док је звук сниман помоћу микрофона на носачу, а не савременијих боди-микрофона или поступка аутоматске замене дијалога (ADR). Ове одлуке, у комбинацији са ограниченим бројем снимака по сцени, омогућиле су да се груба монтажа заврши за два дана након завршетка снимања.

Наслов и тема

Израз Добри Немци односи се на немачке грађане током и након Другог светског рата који су тврдили да нису подржавали нацистички режим, али су ћутали и нису му се на смислен начин супротстављали. Наслов је такође алузија на израз који је био распрострањен међу војницима савезничких сила током инвазије на Европу после искрцавања у Нормандији, да је једини добар Немац мртав Немац, чије су последице покретач за све што се касније дешава у радњи филма. Тематски, филм се усредсређује на кривицу и питање да ли је могуће преживети злочине и страхоте, а да особа није била свесна њих нити саучесник у њима.

Пријем

Критички одговор

Добри Немац добио је углавном помешане критике, при чему су многи критичари замерали филму да се превише ослања на стил, а да недовољно пажње посвећује изградњи ликова. Ффилм на сајту Rotten Tomatoes има 34% позитивних оцена, на основу 153 критике, са просечном оценом 5,04/10. У закључку критичарских оцена на сајту наводи се да, иако је Стивен Содерберг успео да опонаша углађени изглед филмова ноара из 1940-их, Добри Немац на крају остаје стилска вежба која занемарује развој уверљивих ликова. На Metacritic-у филм има просечну оцену 49 од 100, на основу 34 критике, што одговара категорији помешаних или просечних критика.

Питер Траверс из часописа Rolling Stone веома је позитивно оценио филм, започевши рецензију запажањем да је више експеримент него филм, али да не треба ускратити себи његову чаролију, док је рецензију закључио оценом да ниједан прави познавалац кинематографије не би желео да пропусти Содербергово путовање назад у будућност и да је филм чисто уживање у гледању филма.

Тод Макарти из часописа Variety сматрао је да филм није достигао свој потенцијал и навео да му недостају сјај, углађеност и визуелна префињеност врхунског холивудског филма старе школе. Према његовом мишљењу, филм мање подсећа на мелодраму студија Warner Bros. из 1942. године, а више на епизоду серије Зона сумрака из 1962. године, у коју су уметнути позадински снимци из филма Роберта Роселинија Немачка, година нула.

Биоскопска зарада

Филм је током првог викенда приказивања у пет америчких биоскопа зарадио 76.817 долара. Укупна светска зарада износила је 5.914.908 долара, од чега је 1.308.696 долара остварено у Сједињеним Америчким Државама, уз буџет од 32 милиона долара.

Признања

Филм је номинован за Златног медведа на Међународном филмском фестивалу у Берлину, а добио је и номинацију за Оскара за најбољу оригиналну музику.

Референце

Спољашње везе

Not Back to the Future, but Ahead to the Past & Cutting remarks: On THE GOOD GERMAN, Classical Style, and the Police Tactical Unit

Категорија:Филмови 2006. Категорија:Амерички црно-бели филмови Категорија:Филмови за које је музику компоновао Томас Њумен Категорија:Филмови о хладном рату Категорија:Филмови студија Warner Bros.