Председнички избори у САД 2012.

Председнички избори у САД 2012. су одржани 6. новембра 2012. године. То су били 57. председнички избори. На овим изборима победио је Барак Обама коме је ово други председнички мандат. Он је добио 332 гласа у Колегијуму изборника, док је његов главни противкандидат Мит Ромни, ког је предложила Републиканска странка, добио 206 гласова изборника.

Заједно са председничким изборима одржани су и избори за Сенат, где је бирана једна трећина сенатора, и избори за Представнички дом на којима су бирани чланови 113. сазива. Такође одржани су и избори за једанаест гувернера савезних држава САД као и за већи број законодавних тела савезних држава.

Позадина

Барак Обама је 2008. на председничким изборима победио кандидата Републиканске странке Џона Мекејна а Демократска странка је освојила већину у оба дома Конгреса. Главна тема током предизборне кампање 2008. била је жеља америчке јавности за променом политике одлазећег председника Џорџа В. Буша. Привредне теме и унутрашња политика су такође била главна питања, нарочито током последњих месеци кампање и доласка економске кризе 2008.

Барак Обама је током свог мандата потписао два закона за подстицај привреде – Закон о америчкој обнови и реинвестирању из 2009. () и Закон о ослобађању од пореза, осигурању од незапослености и стварању радних места из 2010. ().

Као председник он је такође потписао и Закон о заштити пацијената и приступачној здравственој заштити (), Дод-Френков закон о реформи Вол Стрита и заштити потрошача () и Закон о забрани дискриминације хомосексуалаца у оружаним снагама САД (). Потписао је и Нови СТАРТ програм о контроли наоружања са Русијом, почео је да постепено повлачи трупе из Ирака и да повећава број америчких војника у Авганистану. Подстакао је стварање зоне забрањеног лета преко Либије а 1. маја 2011. је наредио извођење војне операције која је као исход имала убиство Осаме бин Ладена у Пакистану.

На изборима 2010. демократе су поражене од републиканаца и на националном нивоу и у савезним државама. Републиканци су добили већину у Представничком дому. Кандидати и гласачи су се 2010. усмерили на погоршано стање економије и на економску политику Обамине администрације и Конгреса. Усвајање контроверзног Закона о заштити пацијената и приступачној здравственој заштити је такође допринело смањењу поверења у Конгрес, посебно у демократе, као и забринутост око пореских стопа и рекордног буџетског дефицита.Jeffrey M. Jones, "Americans Give GOP Edge on Most Election Issues; Greatest Republican advantages on terrorism, immigration, federal spending", Мобилизацији републиканских гласача знатно је допринео и Покрет Чајанка, који заступа квази либертаријанске погледе. Истраживања јавног мњења током 2011. су показала да су Американци и даље незадовољни радом владе али су такође незадовољни и Републиканском странком. Уопште узевши, иако је већина Американаца сматрала да Обама нема добар план за стварање радних места, они су Конгресу мање веровали да је у стању да то уради. Буџетска криза, иако је превазиђена сложеним договором између обе странке, још је више смањила подршку Бараку Обами али и републиканцима у Конгресу и Покрету чајанка.

Промене у Колегијуму изборника десно|мини|300п|Графички приказ промена у Колегијуму изборника за 2012. Наранџаста боја означава државе којима је смањен број изборника, док плава боја означава државе којима је повећан број изборника у односу на претходне изборе.

Као резултат пописа у САД из 2010. дошло је до промене гласова Колегијума изборника за председничке изборе од 2012. до 2020.

Државе у којима су победиле демократе2000, 2004, и 2008. Илиноис −1 Масачусетс −1 Мичиген −1 Њу Џерзи −1 Њујорк −2 Пенсилванија −1 Вашингтон +1Савезне државе у којима су победили републиканци2000, 2004, и 2008. Аризона +1 Џорџија +1 Луизијана −1 Мисури −1 Јужна Каролина +1 Тексас +4 Јута +1Остале савезне државе Флорида +2 Ајова −1 Невада +1 Охајо −2

Осам савезних држава (Аризона, Вашингтон, Јужна Каролина, Јута, Невада, Тексас, Флорида, Џорџија) су повећале број гласова изборника на основу пописа из 2010. Десет савезних држава (Ајова, Илиноис, Луизијана, Масачусетс, Мисури, Мичиген, Њу Џерзи, Њујорк, Охајо, Пенсилванија) има мањи број гласова изборника у односу на претходне изборе. На основу ових промена у Колегијуму изборника може се закључити да би Демократска странка имала шест изборничких гласова у савезним државама у којима су победили Ал Гор, Џон Кери и Барак Обама на трима претходним изборима. За разлику од њих Републиканска странка би имала шест гласова више у савезним државама у којима су победили Џорџ В. Буш и Џон Макејн. До промене у броју изборника није дошло у преосталим савезним државама у којима је већина гласача гласала и за демократског и за републиканског кандидата на трима претходним изборима. Током 2011. неколико савезних држава је донело нове законе којима се успротивила Демократска странка тврдећи да су они донети са циљем да се ојача позиција републиканаца на председничким изборима. Флорида, Џорџија, Охајо, Тенеси и Западна Вирџинија су скратили период раног гласања, док су Флорида и Ајова забраниле свим бившим осуђеницима да гласају. Канзас, Јужна Каролина, Тенеси, Тексас и Висконсин су почели да захтевају од гласача да се идентификују са исправама које је издала влада пре него што гласају. Обама, -{NAACP}- и Демократска странка су се борили против многих нових закона савезних држава, а бивши председник Бил Клинтон их је осудио, рекавши, „У мом животу, никада откако смо се решили таксе за гласање и наслеђа Џима Кроа, организовани покушај да се ограничи право гласа који видимо данас“. Он је рекао да би ови потези могли да одузму право гласа великом броју либерално опредељених људи, студентима, црнцима и латиноамериканцима. Магазин Ролинг Стоун је критиковао Амерички савет за промену закона () због залагања за усвајање ових закона. Пенсилванија је предложила нови план којим би био промењен начин одабира чланова Колегијума изборника од модела по ком победник све добија, до модела где би савезна држава била подељена на више изборних јединица. Место гувернера и оба дома у Пенсилванији контролишу републиканци па је овај потез виђен као покушај спречавања реизбора Барака Обаме.

Поступак избора кандидата

Обе главне партије организују избор за председничку номинацију. Процес номинације се састоји од примарних избора () и састанака чланова партије (), који се одржавају у свих 50 савезних држава, дистрикту Колумбија, на Гваму, Порторику, Америчким Девичанским Острвима, Америчкој Самои и Северним Маријанским Острвима. Победник на примарним изборима у савезној држави обично добија број делегата сразмеран проценту гласова које је добио. У великом броју савезних држава, када је избор кандидата Републиканске странке, сви делегати из савезне државе припадају победнику. У Демократској странци високо рангирани чланови, познати као суперделегати, добијају по један глас на конвенцији. Кандидат који има већину делегата на крају примарних избора је одређен као претпостављени кандидат док га странка званично не номинује. То се обавља на националној конвенцији.

Страначке конвенције

Главне странке од 27. до 30. августа 2012: Републиканска национална конвенција 2012. ће бити одржана у ТампиЕнди Бар и Мајк Ален (12. мај 2010) , Politico. од 3. до 6. септембра 2012: Демократска национална конвенција 2012. ће бити одржана у ШарлотуМајкл Фалкон (1. фебруар 2011) "2012 Democratic National Convention To Be Held In Charlotte, N.C.", Еј-Би-Си њуз. приступљено 1. фебруара 2011.

Остале странке од 20. до 22. јуна 2011: Национална конвенција Прохибиционистичке странке у Калману у Алабами; Џек Фелур је добио номинацију од 14. до 16. октобра 2011: Национална конвенција Социјалистичке странке САД је одржана у Лос Анђелесу;(27. 4. 2011) ; Indybay.org. Стјуарт Александер је добио номинацијуДарси Ричардсон (16. октобар 2011) Indymedia. од 18. до 21. априла 2012: Национална конвенција Уставотворне странке 2012. ће бити одржана у НешвилуРичард Вингер (18. новембар 2010) .(20. јул 2011) . од 4. до 6. маја 2012: Национална конвенција Либертаријанске странке 2012. ће бити одржана у Лас ВегасуЛора Мајерс (30. новембар 2010) .Ендру Малколм (30. новембар 2010) . у јуну 2012: Национална конвенција странке Американци бирају ће бити одржана преко интернетаТомас Фридман "Make Way for the Radical Center" Њујорк тајмс Објављено 23. јула 2011. од 13. до 15. јула 2012: Странка зелених ће одржати националну конвенцију у Балтимору

Кандидати

Демократска странка веза=Демократска странка (САД)|центар|65x65п|Демократска странкаДемократска номинација 2012за председникацентар|226x226пПредседник Сједињених Америчких Држава (2009–2017)центар|200x200п Остали кандидати Ворен Мозлер, привредник из Конектиката (повукао се у априлу 2010) Дарси Ричардсон, прогресивни активиста из Флориде Џим Роџерс, вечити председнички и кандидат за сенатора из Оклахоме 2010. Вермин Суприм, уметник и вечити кандидат из Масачусетса Рендал Тери, активиста у борби против абортуса из ЊујоркаДевин Двајер (18. јануар 2011) , Еј-Би-Си њуз.Метју Бојл (18. јануар 2011) . Џон Вулф, мл., адвокат и вечни кандидат из Тенесија

Одустали кандидати Ови кандидати су учествовали у дебатама али су одустали од кампање. Мишел Бакман, чланица Представничког дома из Минесоте (повукла се 4. јануара 2012. и касније подржала Мита Ромнија) Херман Кејн, привредник из Џорџије (повукао се 3. децембра 2011. и подржао Њута Гингрича а затим Мита Ромнија)Џошуа Грин (21. мај 2011) .Рајан Крид (21. мај 2011) , Еј-Би-Си њуз. Њут Гингрич, бивши председник Представничког дома из Џорџије (повукао се 2. маја 2012. и подржао Мита Ромнија)Мајкл Шир (11. мај 2011) . Џон Хантсман, мл., бивши амбасадор САД у Кини и бивши гувернер Јуте (повукао се 15. јануара 2012. и касније подржао Мита Ромнија)"Huntsman's sly web strategy", The Hill. 11. мај 2011."Jon Huntsman: My Mormonism is 'tough to define'", Politico. 12. мај 2011. Гари Џонсон, бивши гувернер Новог Мексика (повукао се 28. децембра 2011. да би затражио номинацију Либертаријанске странке) Тим Поленти, бивши гувернер Минесоте, (повукао се 14. августа 2011. и подржао Мита Ромнија) Рон Пол, члан Представничког дома из Тексаса, (пвукао се 14. маја 2012. и предао трку Ромнију). CNN. May 13, 2011 Рик Пери, гувернер Тексаса (повукао се 19. јануара 2012. и подржао Њута Гингрича а затим Мита Ромнија) Рик Санторум, бивши сенатор из Пенсилваније (повукао се 10. априла 2012. и касније подржао Мита Ромнија)

Остали кандидати Републиканске странке Ове особе су се кандидовале за номинацију Републиканске странке али нису позване да учествују у дебатама. Џек Фелур, вечити кандидат из Западне Вирџиније, (повукао се 22. јуна 2011) Стјуарт Гринлиф, члан Сената Пенсилваније Фред Каргер, политички консултант из КалифорнијеКрис Гуд .Лорен Сајферт (23. март 2011) , Си-Би-Ес њуз.Стефани Менсимер (23. март 2011) , Mother Jones. Енди Мартин, вечити кандидат из Илиноиса.. Тадеус Макотер, члан Представничког дома САД из Мичигена (повукао се 22. септембра 2011) Џими Макмилан, вечити кандидат из ЊујоркаЕлизабет Бенџамин (23. децембра 2010). . Capital Tonight (YNN).Селест Кац (23. децембар 2010). (New York).Дејвид Фридландер (23. децембар 2010). . Бади Ремер, бивши гувернер Луизијане (повукао се да би се борио за номинацију странке Американци бирају и Реформске партије) Џонатон Шарки, вечити кандидат из Флориде, (повукао се 17. августа 2011)

Остале странке и независни кандидати Американци бирају Роки Андерсон, бивши градоначелник Солт Лејк Ситија из Јуте. Андерсон је такође добио председнички номинацију Странке правде.Стивен Хигс (17. март 2012) , The Bloomington Alternative.Кевин Дерби (17. март 2012) , Sunshine State News. Лоренс Котликоф, економиста из Масачусетса

Председнички избори у САД 2012.

Źródło i licencja