мини|Мапа гулага који су постојали од 1923. до 1961, на основу података Друштва за људска права „Меморијал“
Гулаг ( — ГУЛАГ) је била владина агенција која је управљала главним совјетским системом логора за принудни рад.Други совјетски системи казненог рада који нису били укључени у систем ГУЛаг су били: (а) логори за ратне заробљенике заробљене од стране Совјетског Савеза, под управом ГУПВИ (б) филтрациони логори настали током Другог светског рата за привремено затварање совјетских остарбајтера и ратних заробљеника док су били под проверама безбедносних органа како би се „исфилтрирале“ црне овце, (в) „специјалне насеобине“ за интерни егзил које су укључивале „кулаке“, депортоване етничке мањине, попут Немаца са Волге, Пољака, Балтичких народа, Кримских Татара, и других. Током одређених периода совјетске историје, свака од њих је у себи имала милионе људи. Бројне стотине хиљада су такође осуђене на принудни рад без утамничења на својим уобичајеним радним местима (-{Applebaum}-, pp. 579–580) У овим логорима су се налазили осуђеници разноликог типа, од ситних криминалаца, до политичких затвореника, али велики број њих је осуђен по поједностављеним скраћеним процедурама, попут НКВД тројки и других инструмената вансудског кажњавања, и гулази су признати као главни инструмент политичке репресије у Совјетском Савезу. мини|Совјетски радни камп Перм 36 ГУЛаг је скраћеница од Главна управа за логоре и колоније поправног рада () НКВД-а. Ова управа је званично основана 25. априла 1930. а укинута 13. јануара 1960.„Меморијал“ http://www.memo.ru/history/NKVD/GULAG/r1/r1-4.htm Временом је, по метонимији, израз гулаг почео да се користи за целокупан систем казненог рада у СССР.
Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. је овај израз учинио познатим у западном свету објављивањем своје књиге Архипелаг гулаг 1973. године. Књига је правила везу између ових разбацаних логора и „ланца острва“ и описивала гулаге као систем где су људи приморавани да раде до смрти.Неки научници се слажу са овим становиштем,.}-: „Служили су као поља за убијање током већег дела Стаљиновог периода, и као огроман извор јефтине радне снаге за државне пројекте.“док други сматрају да гулази нису били ни велики, нити смртоносни као што се често приказује,и да нису у себи имали логоре смрти, иако је током неких периода њихове историје, у овим радним логорима смртност била висока.
У марту 1940, је постојало 53 засебна логора и 423 радне колоније у СССР.Многи од главних индустријских градова у руском Арктику, као што су Нориљск, Воркута, и Магадан, су некада били логори које су изградили затвореници а којима су управљали бивши затвореници.
Кратка историја Политбиро је 27. јуна 1929. почео да ствара независан систем логора, који је требало да замени постојеће заточеничке центре широм земље. Требало је да прихвате затворенике осуђене на казну затвора преко три године. Они који су осуђени на краћу затворску казну морали су да остану у затворском систему, којим је управљао НКВД. Сврха стварања нових логора била је да се радни ресурси лица на издржавању казне искористе за колонизацију удаљених и неповољних земаља широм Совјетског Савеза. Стварање велике мреже логора паралелно је са почетком колективизације и индустријализације. Присилна колективизација пољопривреде довела је до репресије над сељацима, посебно међу њиховим имућним слојем - кулацима. Термин "кулак" би такође постао повезан са сваким ко се противио или је био осумњичен да је незадовољан совјетском влашћу. То је довело до тога да је у прва четири месеца одузимања имовине 60.000 људи послато у логоре.
14 милиона људи је прошло кроз гулаг „радне логоре“ од 1929. до 1953, додатних 6 до 7 милиона је депортовано и послато у егзил у удаљене крајеве СССР, а још 4-5 милиона је прошло кроз „радне колоније“, што је значило служење краћих (мање од 3 године) временских казни.}- каже: „Сви нагињемо ка томе да прихватимо Земсковљеве бројке (мада можда не као потпуне) које говоре о 14 милиона људи само унутар Гулаг 'логора', чему мора бити додато 4-5 милиона који су послати у Гулаг 'колоније', а да не причамо о 3,5 милиона који су већ били, или су послати у, 'радне насеобине'. Како год узете, ово су сигурно 'високе' бројке.“Укупно становништво у логорима је варирало од 510.307 (1934) до 1.727.970 (1953).Према студији совјетске архивске грађе из 1993, укупно 1.053.829 људи је умрло у гулазима од 1934. до 1953.Ове процене искључују оне који су умрли убрзо након пуштања, а чије смрти су биле последица суровог третмана у логорима;такви случајеви су били чести.}-: „и архиве и мемоари наводе да је била уобичајена пракса у многим логорима да се пуштају заробљеници који су били на ивици смрти, како би се умањиле статистике смртности логора.“Студије које узимају у обзир и ове случајеве за исти временски период наводе број од 1.258.537, уз процењених 1,6 милиона од 1929. до 1953.. „...комплетнији архивски подаци повећавају број страдалих у логорима за 19,4 процента на 1.258.537“. pp. 77: „Тренутно најбоља процена броја страдалих у гулазима, заснована на архивским подацима, је 1,6 милиона од 1929. до 1953.“ мини|Број људи који је прошао кроз Гулаг у периоду од 1929. до 1953. године Већина затвореника у гулазима нису били политички затвореници, мада је њихов удео био значајан.Људи су могли да заврше у гулагу због дела као што су ситна крађа или причање вицева о владиним званичницима.Око половине политичких затвореника су послати од стране Комунистичке партије Совјетског Савеза у Гулаг логоре без суђења; званични подаци наводе више од 2,6 милиона затворских казни у случајевима које је истраживала тајна полиција у периоду од 1921. до 1953.Гулаг логори су драстично смањени након Стаљинове смрти 1953. године. Међутим, политички затвореници су остали присутни у Совјетским затворима и у доба Горбачова.
Познати затвореници у гулазима Александар Солжењицин Владимир Николајевич Петров Николај Хетман Николај Тимофејев-Ресовски Сергеј Корољов Варлам Шаламов Јусиф Вазир Чаманзаминли Валтер Чисек
Види још Списак гулага Списак устанака у гулазима 101. километар Недобровољне насеобине у Совјетском Савезу Устанак у Кенгиру Каљма Масовне гробнице у Совјетском Савезу Афера Назино Устанак у Нориљску Руска мафија Совјетска политичка репресија
Логори за принудни рад ван СССР Ђавоље острво (Француска) Вијетнамски гулаг Истребљење кроз рад (Нацистичка Немачка) Канал Чернавода-Негру Вода (комунистичка Румунија) Каторга (Руско царство) Лаогаи (Кина) Голи оток (Југославија) Концентрациони логор Јодок (Северна Кореја) Логор 22 (Северна Кореја)
Референце
Литература
. 2006. . . hardcover. .
. пун текст доступан онлајн на -{"Hoover Books Online"}- Jan T. Gross (intro) and Nicolas Werth,
. paperback.
. ROSSPEN 2004-5, 7 vols.
-{Aleksandr Solzhenitsyn}- The Gulag Archipelago, -location=|publisher= Harper & Row|year=|isbn=978-0-06-080332-2|pages=660- The Gulag Archipelago: -{Two. }-
Спољашње везе ГУЛАГ: Много дана, много живота, онлајн изложба, Центар за историју и нове медије, Универзитет Џорџ Мејсон Вебсајт Државног музеја историје ГУЛАГа у Москви
Фотоалбум у дигиталној галерији -{NYPL}- ГУЛАГ, Открића из руских архива, Конгресна библиотека ГУЛАГ 113, Канадски документарни филм о Естонцима у ГУЛАГу. Фото албум из гулага (затвореници из радних логора Каљма и Чукотка, 1951-55)
Ера совјетских гулага у фотографијама - 1927. до 1953.
Досије РФИ на енглеском интерактивна мапа гулага (на немачком) Био сам роб у Русији: Американац прича своју причу онлајн књига на -{Archive.org}-. Сећања из совјетских радних логора, 1949-1955 онлајн књига на -{Archive.org}-.
Категорија:Политичка репресија Категорија:Принудни рад Категорија:Историја Совјетског Савеза Категорија:Концентрациони логори