десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током 1921. године.

1921. година Година 1921. је остала обележена као година у којој је де факто забрањен рад Комунистичке партије Југославије, доношењем Закона о заштити државе којим је свака комунистичка делатност била кажњива. Годину су обележили и атентати на краља Александра и министра Милорада Драшковића, које су извршили припадници групе „Црвена правда“, који су се одлучили на индивидуални терор. У току ове године дошло је и до цепања радничког покрета, оснивањем режимских и прорежимских синдиката, да би се смањио утицај комуниста на раднике.

Сам почетак године обележило је формирање нове Владе, на чијем је челу био Никола Пашић. Током фебруара основан је Хрватски раднички савез, који је био покушај хрватских националних политичара да у своју политичку борбу укључе и раднике, али без већег значаја. Такође у фебруару је основана и илегална левичарска организација „Црвена правда“, која се у жељи за осветом власти због доношења „Обзнане“ определила за индивидуални терор. Њихови атентати су нанели штету КПЈ, јер је власт на њих одговорила доношењем Закона о заштити државе.

Март месец су обележили смрт прогнаног краља Николе, што је касније утицало на смиривање политичке ситуације у Црној Гори, као и штрајк рудара у Лабину, познат и као „Лабинска република“, који је и имао велики утицај на италијански и југословенски раднички покрет. Крајем марта у Сплиту је основана националистичка организација ОЈРУНА, која је касније била оружје власти у борби против комуниста. Такође крајем марта је формирана Социјалистичка радничка партија Југославије, коју су сачињавали бивши чланови КПЈ, који су је напустили на Вуковарском конгресу. Ова партија је у децембру променила назив у Социјалистичка партија Југославије. У току априлу су бивши чланови КПЈ, преузели од комуниста и руковођење Радничком комором Србије.

Празник рада 1. мај ове године није обележен, због строжих мера полиције, а његов покушај у Сарајеву се завршио хапшењем. Такође мај месец су обележили раднички штрајкови, као и оснивање про режимског Главног радничког савеза, чији је циљ био да смањи утицај комуниста на раднике. Током јуна КПЈ је донела одлуку о формирању паралелног руководства у иностранству тзв „Заменичког Извршног одбора“, због све веће претње хапшења партијског руководства, које се налазило у земљи. Убрзо потом комунисти народни посланици су у знак протеста због доношења Обзнане напустили парламент. Крајем јуна је одржан и Трећи конгрес Коминтерне на ком је комунистичким партијама саветовано да се обустави свака оружана акција у циљу револуције и да се почне радити на стварању јединственог фронта радничке класе. И поред овог става, група припадника Црвене правде је најпре 2. маја у Београду извршила неуспели атентат на Милорада Драшковића, министра унутрашњих послова и аутора Обзнане, а потом 28. јуна на краља Александра. Истог дана скупштина је усвојила и први устав Краљевине СХС тзв Видовдански устав.

После два неуспела атентата, који су извршили припадници „Црвене правде“, Алија Алијагић је 21. јула успео да убије Милорада Драшковића. Ово је навело власт да донесе Закон о заштити државе којом је дефакто забрањен рад КПЈ, њеним посланицима одузети мандати, а свако комунистичко деловање је сматрано противзаконито. Половином августа је умро краљ Петар I, па га је на челу земље и званично наследио син Александар. Крајем августа дошло је до формирања Хрватског блока, које су сачињавале националне политичке партије из Хрватске, предвођене Хрватском народном сељачком странком.

У току септембра је основан Међусавезни синдикални одбор Југославије, који је представљао легалан продужетак рада синдиката којим су руководили комунисти. Такође у Бечу је формирано паралелно руководство КПЈ, које је било у иностранству. Током октобра одржано је суђење припадницима Црвене правде, на ком је Алија Алијагић осуђен на смрт, а остали на временске казне.

Календар Јануар ’21 Фебруар ’21 Март ’21 Април ’21 Мај ’21 Јун ’21 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 2 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6 1 2 3 1 1 2 3 4 5 3 4 5 6 7 8 9 7 8 9 10 11 12 13 7 8 9 10 11 12 13 4 5 6 7 8 9 10 2 3 4 5 6 7 8 6 7 8 9 10 11 12 17 18 19 20 21 22 23 21 22 23 24 25 26 27 21 22 23 24 25 26 27 18 19 20 21 22 23 24 16 17 18 19 20 21 22 20 21 22 23 24 25 26 10 11 12 13 14 15 16 14 15 16 17 18 19 20 14 15 16 17 18 19 20 11 12 13 14 15 16 17 9 10 11 12 13 14 15 13 14 15 16 17 18 19 24 25 26 27 28 29 30 28 28 29 30 31 25 26 27 28 29 30 31 23 24 25 26 27 28 29 27 28 29 30 31 30 31 Јул ’21 Август ’21 Септембар ’21 Октобар ’21 Новембар ’21 Децембар ’21 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 2 3 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 1 2 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 4 5 6 7 8 9 10 8 9 10 11 12 13 14 5 6 7 8 9 10 11 3 4 5 6 7 8 9 7 8 9 10 11 12 13 5 6 7 8 9 10 11 11 12 13 14 15 16 17 15 16 17 18 19 20 21 12 13 14 15 16 17 18 10 11 12 13 14 15 16 14 15 16 17 18 19 20 12 13 14 15 16 17 18 18 19 20 21 22 23 24 22 23 24 25 26 27 28 19 20 21 22 23 24 25 17 18 19 20 21 22 23 21 22 23 24 25 26 27 19 20 21 22 23 24 25 25 26 27 28 29 30 31 29 30 31 26 27 28 29 30 24 25 26 27 28 29 30 28 29 30 31 26 27 28 29 31 31

Догађаји 1921.

Јануар 1. јануар 70п|десно|Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Формирана нова Влада Краљевине СХС на чијем је челу био Никола Пашић, председник Народне радикалне странке (ова Влада постојала је са неколико реконструкција до 27. марта 1923. када је после одржавања парламентарних избора формирана нова Влада Николе Пашића). За време мандата ове Владе донет је 1. августа „Закон о заштити државе“ којим је „де факто“ забрањен даљи рад Комунистичке партије Југославије, као и свако друго комунистичко деловање.

10. јануар Централно партијско веће КПЈ и Централно синдикално веће поднели представку Уставотворној скупштини Краљевине СХС тражећи од ње да се о доношењу „Обзнане” изврши парламентарна анкета. У Београду Извршни одбор Радничке коморе предао Влади Краљевине СХС Меморандум у ком се захтева поновно отварање радничких синдиката, повлачење наредбе о милитаризацији рудника и железница, предузимање мера за ублажавање беспослице и помоћ беспосленима, као и поштовање Уредбе и осмочасовном радном времену.

29. јануар У Љубљани одржан Конгрес металаца Словеније на ком је обновљено Централно друштво металаца Словеније, које је прекинуло односе са Савезом металаских радника Југославије. После њих су још нека словеначки синдикални савези, такође под утицајем словеначких социјалдемократа, прекинули односе са комунистичким ЦРСВЈ.

31. јануар Група народних посланика КПЈ из Босне и Херцеговине — Јаков Ластрић, Данко Мадунић, Ђуро Ђаковић и Митар Трифуновић, којима су се придружила и два посланика из Словеније — Миха и Валентин Коен, поднела је интерпелацију министру шума и руда Хинку Кризману и министру унутрашњих дела Милораду Драшковићу због насилног гушења штрајка рудара у Босни и Херцеговини и Словенији.

Фебруар 19. фебруар У Загребу основан Хрватски раднички савез (ХРС) који се налазио под идејним, политичким и акционим утицајем Хрватске републиканске сељачке странке (ХРСС). Деловао је до 1929. године, када је заједно са осталим синдикалним организацијама забрањен увођењем „шестојануарске диктатуре“, а поново је обновљен 1935. године. У почетку свог деловања, до 1929. године, његов основни циљ је био ширење политичког утицаја ХРСС на раднике, који су до тада углавном били под утицајем КПЈ. У овом периоду углавном је остваривао утицај на комуналне раднике из Загреба и део рудара у Хрватском загорју. После обнове рада 1935. године, био је режимска организација чији је задатак био спречавања утицаја комуниста на раднике у Хрватској. Од 1941. до 1945. године налазио се у рукама усташког покрета.

у току фебруара У Загребу основана илегална левичарска организација „Црвена правда“, која се залагала за револуционарну борбу против буржоаског режима. Као један од видова те борбе они су изабрали тзв „индивидуални терор“. У Извршни одбор организације тада су изабрани — Рудолф Херцигоња, Родољуб Чолаковић и Јанко Мишић. Поред њих чланови организације су били — Димитрије Лопандић, Алија Алијагић, Маријан Стилиновић, Стева Ивановић, Никола Петровић и Златко Шнајдер. Они су тада одлучили да организују убиство министра унутрашњих дела Милорада Драшковића, као одмазду за доношење „Обзнане“ (ово убиство је неуспешно покушано 3. маја у Београду, а успешно је извршено 21. јула у Делницама).

Март 2. март У Антибу, код Нице (Француска), умро краљ Никола Петровић (1840—1921), владар Књажевине Црне Горе од 1860. до 1910. и владар Краљевине Црне Горе од 1910. до 1918. године. Првобитно је био сахрањен у руској православној цркви у Сан Рему, а 1989. године његови посмртни остаци су пренети и сахарњени на Цетињу. У Лабину, у Истри (тада у саставу Краљевине Италије) отпочео штрајк рудара Рашких рудника у ком је учествовало око 2.000 рудара. Повод за избијање штрајка био је фашистички терор над радницима. Рудари су 4. марта преузели рудник у своје руке и прогласили тзв „Лабинску републику“. Руковођење рудником је преузело Веће рудара, а на челу читавог покрета је био Савет рудара и Акциони комитет. Један од најистакнутијих вођа лабинске републике био је Ђовани Папан. За одбрану рудника рудари су организовали „црвену стражу“. Италијанска војска је после неколико неуспешних покушаја да заузме рудник у томе успела тек 8. априла, када је употребила и два ратна брода. Штрајк лабинских рудара имао је великог утицаја на раднички покрет у Италији и Југославији.

23. март У Сплиту основана Југословенска напредна националистичка омладина (касније Организација југословенских националита - ОРЈУНА). Један од циљева ове организације био је организовање борбе против револуционарног радничког покрета, а она се омасовила у јулским демонстрацијама после убиства министра Драшковића. Сукоби између присталица комунистичког покрета и орјунаша прерастали су у праве мале оружне битке, а најчешће је до њих долазило у Словенији и Далмацији. Као жртва орјунашког терора у Београду је 4. априла 1936. убијен студент Жарко Мариновић. 60п|десно|Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Извршена реконструкција Влада Краљевине СХС. На челу Владе је остао Никола Пашић, председник Народне радикалне странке, а у Владу су укључени и чланови Југословенске муслиманске организације (ЈМО) — Мехмед Спахо и Хамдија Карамехмедовић, са којима је власт постигла споразум 15. марта (ова Влада поново је реконструисна у децембру).

27. март У Београду 27. и 28. марта одржана Земаљска социјалистичка конференција на којој је организована Социјалистичка радничка партија Југославије (СРПЈ). У њу су тада ушле центрумашке групе из Србије и Босне и Херцеговине (искључени из КПЈ децембра 1920.) и део Немаца социјалиста из Баната. Конференцији су присуствовали и делегати Југословенске социјалдемократске странке (ЈСДС), али они нису ступили у ови партију, као ни центрумаши из Хрватске (напустили КПЈ после Вуковарског конгреса). На Конференцији су усвојена „Начела и програм“ и „Статут СРПЈ“ (индентичан оном усвојеном на Конгресу уједињења, само очишћен од свега комунистичког). Крајем маја Партији су приступили и центрумаши из Хрватске, а она се 18. децембра утопила у Социјалистичку партију Југославије.

27. март