Анте Гржетић (Шкаљари, код Котора, 28. фебруар 1920 — Београд, 4. децембар 1992) је југословенски вајар.
Биографија Рођен је 1920. године у Шкаљарима, Бока Которска. Дипломирао је на Академији за ликовне уметности у Београду 1949. године, а затим је био сарадник мајсторске радионице Томе Росандића.
Први пут је излагао 1946. године. Више самосталних изложби приредио је у Београду и Сомбору. Био је учесник скупних изложби Савеза ликовних уметника Југославије, Удружења ликовних уметника Србије, Медитеранског бијенала у Александрији, Октобарског салона у Београду, Тријенала у Београду и другим репрезентативним изложбама југословенске уметности у земљи и иностранству. Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.
Био је припадник групе „Самостални“. Уз вајарство, бавио се и примењеном уметношћу.
Стваралаштво Споменик „Бола и Пркоса“, спомен-парк Крагујевачки октобар 1959. Споменик ''Палим борцима'', Дрвеник, Хрватска 1961. Споменик ''Ношенје ранјеника'' Гнјилане, Србија, 1963. Споменик „Отпора и слободе“, спомен-парк Крагујевачки октобар 1966. Споменик „Мајци и кћеркама“, Топола 1967. Споменик ''Палим борцима'', Беоци, Србија 1973 Споменик ''Палим борцима у НОБ'' Пећ, Србија, 1979. Споменик ''Иван Црнојевић'' Цетинје, Црна гора, 1982. Споменик ''Палим борцима у НОБ'' Вранје, Србија, 1985. Споменик "Палом борцу - Крајпуташ" Бајина башта 19??. Рељеф у мермеру у предузећу ''Рад'' (сада ''Државно правобранилаштво'') Београд.
Референце
Литература
Револуционарно вајарство. „Спектар“, Загреб 1977. година, 20. стр.
Категорија:Рођени 1920. Категорија:Умрли 1992. Категорија:Которани Категорија:Црногорски вајари