мини|десно|250п|Џинови на једној прослави фијесте мајор. Џинови и главоње () су фигуре обично направљене од дрвета и картона, и саставни су део прослава дана села, градова или градских четврти у Каталонији и Валенсији, познатих под именом феста мајор (). Обично су обучени у традиционалне ношње и представљају добротворе тих села, градова или градских четврти. Овај обичај је међутим, присутан не само у Каталонији и Валенсији, него и у многим западноевропским и латиноамеричким земљама.
Порекло У позном средњем веку, на дворским прославама широм западне Европе почео је да се практикује обичај прављења великих лутака од дрвета у чију унутрашњост би се увлачио човек, који би је онда уз помоћ система каишева, носио по улици и играо уз музику која се свирала на тим прославама. У 14. веку, ове лутке су биле укључене и у религиозне процесијеCosta, Roger. «Quin és l'origen de la tradició gegantera a Catalunya?». Sàpiens [Barcelona], núm. 70 (agost 2008), pp. 5. ..
У Каталонији и Валенсији овај обичај је први пут документован 1424. у Барселони, када су се употребиле џиновске фигуре Давида, Голијата и Светог Христифора на једној католичкој процесији. Прва женска фигура појављује се у 15. веку. У Валенсији, од 17. века, и у Каталонији почев од 19. века, џиновима се прикључују и главоње, људи који носе огромне главе направљене од дрвета и картона. У 19. веку, ова традиција се примењује не само на религиозне прославе, него и на народне прославе и карневале.
Након доласка Франка на власт у Шпанију, ова традиција је била потиснута, да би се након завршетка етапе франкизма обновила и почев од 1980. године, рестаурирају се стари џинови и праве се нови по угледу на старе, стварају се удружења која се баве њиховом израдом и која их носе на прославама. Модерни џинови и главоње праве се од лакших материјала као што су картон и стаклена фибра.
На овим народним слављима, такође су присутни и тзв. трабукеироси (), тј. особе обучене у традиционалну каталонску одећу које рано ујутру буде људе пуцањем из старинских пушака на барут и тако започињу фешту. Традиција трабукеироса води порекло од каталонских разбојника из 16. века. Поред трабукеироса, џинова и главоња, саставни део народних прослава данас су такође и групе перкусиониста које учествују у поворци, као и уметника на штулама.
Галерија слика
Референце
Литература
Aparicio Aparicio, Javier; Breto Guallar, Concepción; Calvo Hermida, Ricardo. Unidades Didácticas de Cultura Popular Aragonesa 3. El Verano. (Asociación de Gaiteros de Aragón edición). Zaragoza. .
Видео Јутјуб:Група перкусиониста свира на улици Јутјуб:Група перкусиониста свира на улици
Спољашње везе -{Agrupació de colles de geganters de Catalunya}- -{Coordinadora de Geganters de Barcelona}- -{Coordinadora de colles de geganters de les comarques gironines}- -{Coordinadora de les colles de geganters i grups de grallers comarques meridionals de Catalunya}- -{Coordinadora de Colles de Gegants i Bestiari de Ciutat Vella de Barcelona}- -{Gigantes del Casco Viejo de Pamplona - Iruñeko Alde Zaharreko Erraldoiak}- -{Comparsa de gigantes y cabezudos de Donostia-San Sebastián}- -{Círculo Internacional de Amigos de los Gigantes}- -{Agenda de Actos de Gigantes y Cabezudos en España}- -{Fiestas populares locales}- -{Geganters de Vallgorguina (ES)}- -{Gigantes de Pamplona}- Gigantes de Vilanova i la Geltrú (de 1709) -{Gigantes de Ayerbe (Huesca)}- -{Papagüevos Las Palmas (Canarias España)}- -{Asociación de Amigos de los Gigantes de Camarzana de Tera}- -{Gigantes y Cabezudos Capitonis Durii de Zamora}-
Категорија:Шпански обичаји