__БЕЗКН__ -{Accusatīvus cum infinitīvo}- (акузатив са инфинитивом) је латинска конструкција коју чине -{verbum regens}- (главни глагол) активног значења, субјекат у акузативу (увек без предлога) и предикат у инфинитиву. На српски језик се преводи зависно-исказном реченицом на тај начин што се акузатив преводи субјектом, а инфинитив личним глаголским обликом у времену и стању у коме се налази инфинитив латинског глагола.
Ако је предикат у инфинитиву презента, радња је истовремена са радњом главног глагола. Ако је предикат у инфинитиву перфекта, радња се десила пре радње главног глагола. Ако је предикат у инфинитиву футура, онда се радња дешава после радње главног глагола.
Пример када је предикат у инфинитиву презента:
-{Video}- -{Marcum}- -{legere}-.
-{Video}- - главни глагол -{Marcum}- - субјекат у акузативу -{legere}- - предикат у инфинитиву
Видим Марка како чита.
Превод: Пример када је предикат у инфинитиву перфекта:
Serbliam cisalpinam in quatuor partes tributam fuisse Porphyrogenitus cap. 30 docet. (Данијеле Фарлати, Illyricum sacrum I, стр. 123)
-{Serbliam cisalpinam}- - субјекат у акузативу -{fuisse}- - предикат у инфинитиву -{docet}- - главни глагол
Превод: Порфирогенит у 30. поглављу обавештава да је овострана Србија била подељена на четири дела.
Литература
-{Б. Шијачки-Маневић, Граматика латинског језика, Београд 1996, стр. 235-242.}- -{Z. Milanović, Gramatika latinskog jezika, Zemun 2008, str. 157-160.}-
Категорија:Латински језик