мини|десно|250п|Групна слика разних типова БПЛ</center> Беспилотна летелица (БПЛ; ) или популарно дрон ( — „трут”), је ваздухоплов којим управља навигатор, пилот са даљинским преносом сигнала са земље или који лети аутономно по задатим запамћеним подацима. БПЛ се користе у цивилне и војне сврхе.
Најмасовнија употреба БПЛ је у војсци. За разлику од крстареће ракете, БПЛ је конструисана за вишекратну употребу и дефинише се по свим правилима струке као и остали ваздухоплови, али је без посаде и пилота. Може бити и са једнократном употребом, као „самоубица“ тада је максимално једноставна, јефтина пуна експлозива и користи се за уништавање посебно важних циљева као крстарећа ракета, а може и као мета за гађање, средствима противваздухопловне одбране. Према намени се опрема, наоружава или је без наоружања. Раније су се користили старији ваздухоплови, повучени из оперативне употребе, које је пилот напуштао пре његовог гађања. Аеродинамичка и структурална конструкција је идентична као код пилотираних авиона или хеликоптера, са посадама. Чешће се пројектују као авиони, а ређе као беспилотни хеликоптери.
Техника и принцип полетања и слетања су често идентични ваздухоплову са пилотом, а постоје и решења са катапултирањем и приземљењем са падобраном. Најчешће се управља комбиновано са вођењем из земаљске станице са даљинским преносом командног сигнала, а поједини делови трајекторије аутономно, унапред запамћеним навигацијским подацима и задатим компонентама вектора стања лета.
Тренутно, војне БПЛ претежно обављају извиђачке, шпијунске али све више и директне борбене задатке. Америчко ратно ваздухопловство планира огромно повећање флоте БПЛ у оперативној употреби до 2047. године. Сасвим је извесно да ће борбени авиони 6. генерације бити беспилотни и алтернативним могућностима са посадом / без посаде.
БПЛ се користе и у цивилне сврхе као што је аероснимање, откривање пожара, борба против ватрене стихије, надгледање подручја угрожених поплавама, надгледање саобраћаја, кретање животињског света, надгледање траса цевовода са нафтом, гасом и са другим флуидима, као и у системима видео обезбеђења. Поред надгледања, дронови се данас користе у пољопривреди, за прикупљање података у научно-истраживачке сврхе и испоруку производа и пакета. Такође, спортови који укључују дронове, као што су трке дронова, постају све популарнији.
Корист Корисност војне употребе беспилотних летелица (БПЛ) сликовито оцртава португалска ауторка чланка Класификација БПЛ, својим уводним цитатом:
Класификација Класификација БПЛ може бити извршена по основу више аспеката. Европска асоцијација () (EURO UVS) сачинила је класификацију БПЛ, на основу параметара као што су надморска висина лета, аутономија, брзина, максимална тежина полетања, величина итд.
Начин управљања Беспилотне летелице могу бити: неуправљане; аутоматски управљане; даљински управљане од стране пилота, смештеног у статичкој станици или мобилном возилу, на тлу.
Маса, трајање и висина лета Класификација БПЛ, према међусобно повезаним параметрима, као што су маса, време, долет и надморска висина лета, сврстава их у групе: „микро“, са масом до 10 -{kg}-, аутономија (трајање) лета око 1 сат и радијус до 1 -{km}-; „мини“, са масом до 50 -{kg}-, аутономија лета од неколико сати и радијус до 3 до 5 -{km}-; „миди“, са масом до 1.000 -{kg}-, аутономија лета од 10 до 12 сати и висине ок 9 до 10 -{km}-; „тешке“ на висинама до 20 -{km}- лета и аутономија лета дужа од 24 сати.
Намена Најчешћа намена БПЛ: „мета и мамац“ - симулира непријатељску летелицу или ракету, у току обуке у гађању земља-ваздух, ваздух-ваздух; извиђање - прикупљање и преношење обавештајних података из ваздушног простора и са тла, у реалном времену и меморисање истих (инфо); борбена - дејства ваздух-тло, ваздух-ваздух и електронско ратовање, у високо ризичним мисијама (види: Беспилотна борбена летелица); логистичка - карго пренос и друге логистичке операције; експерименталне - истраживање и развој нових и напредних технологија; цивилно - привредна и комерцијална употреба, у широком спектру задатака. +Захтеви за: микро БПЛ КарактеристикеВредностиВеличина< 15 smТежина100 gНосивост10 gДолет1–10 kmАутономија60 minПлафон< 150 mМах брзина15 m / s По значају извршаваних војних задатака БПЛ могу бити: тактичке и стратегијске.
Тактичке БПЛ се могу поделити у шест поткатегорија: „затвореног“, кратког, средњег, великог долета и ауторитета и најзад, средњег плафона и великог долета, а стратегијске (погледај доњу табелу).
Дефиниција и категорије <center>Пилотска станица на земљи, за управљање са Предатором, Ирак 7. август 2007.|десно|мини|300п БПЛ је летелица са непрекидном информатичком везом, без потребе за људском посадом. Оне обављају различите задатке за потребе војске и у домену цивилног сектора / комерцијалне потребе. Иако се БПЛ углавном користи у војсци, са њом се могу обављати и научне мисије, задаци јавне безбедности, комерцијални послови, као и пренос визуелних података из области катастрофа, подаци за карте, градњу комуникационих релеја, тражење и спашавање, надзор саобраћаја, и тако даље. БПЛ се може контролисати на даљину, полу-аутономно, аутономно, или комбиновано. Заиста, много различитих типова БПЛ постоје, с различитим могућностима и потребама корисника. Неколико различитих интересних групација су предложили стварање референтних стандарда за међународну заједницу БПЛ. Европска асоцијација БПЛ система (EURO UVS) сачинила је класификацију система БПЛ на основу основних параметара као висина лета, аутономија, брзина, максимална тежина у полетању, величина итд. Универзална табела категорија, приказана је испод. Идентификују се четири главне категорије: микро/мини (види табелу десно), тактичке, стратегијске, као и за посебне задатке. Микро и мини БПЛ обухватају категорију најмањих, које лете на мањим висинама (испод 300 m). Пројекат за ову класу уређаја је фокусиран на стварање БПЛ које раде у урбаним срединама и кањонима или чак унутар зграде, дуж њених ходника, носећи прислушне и визуелне сензоре (предајнике и ТВ камере).
Средње и велике БПЛ су најчешће војне, тактичког и стратегијског значаја, за извршавање целе лепезе војних мисија.
У наредној табели су дате четири главне категорије БПЛ: микро / мини, тактичке, стратешки и за посебне задатке.
+Представнички примери за категорије БПЛГрупеКатегорија (акроним)Мах тежина у полетању (kg)Плафон (m)Аутономност (h)Домет сигнала (Km)ПримериМисијеЛетелице (примери)Микро / МиниМикро0,102501< 10 контакт, узорковање,присмотра унутар зградеБлак видов, Микростар, Микробат, Фан коптер, Кватро коптер, Москито, Хорнет, МитеМини< 30150-300< 2< 10 филм и емитовање индустрије,пољопривреда, мерења загађења,присмотра унутар зграде, комуникацијаМикадо, Аладин, Тракер, Драгонеј, Равен, Поентер II Кароло C40/P50, Шкорпио, Максменд R-50, Робо-коптер, YH-300SLТактичке„Затвореног“ долета1503.0002-410-30RSTA, детекција мина, претраживање и спасавање, EWОбсервер I, Фантом, Коптер 4, Микадо, Робо-коптер 300, Поентер, Кемкоптер, Аиријел, и Агрикултуар RMaxКратког долета2003.0003-630-70BDA, RSTA, EW, детекција минаСкорпи 6/30, Луна, Силвер Фокс, Еј виев, Фиребирд, Р-Макс Агро / Фотографија, Хорнет, Равен, Фантом, ГолденЕие 100, Флирт, НептунСредњег долета150-5003.000-5.0006-1070-200BDA, RSTA, EW, детекција мина, NBC мрежаХантер B, Муки, Аеростар, Снипер, Фалко, Армор X7, Смарт UAV, UCAR, Игл еј+, Алис, Екстендер, Шадов 200/400Великог долета –5.0006-13200-500RSTA, BDA, комуникациони релеј Хантер, Виџилант 502Велики ауторитет500-1.5005.000-8.00012-24> 500BDA, RSTA, EW, комуникациони релејни пренос, NBC узорковањеАеросонде, Вултуре II Exp, Шадов 600, Серчер II, Хермес 450S/450T/700Средња висина, велики ауторитет1.000-1.5005.000-8.00024-48> 500BDA, RSTA, EW испорука оружја, комуникациони релеј, NBC узорковањеСкајфор, Хермес 1500, Херон TP, MQ-1 предатор, Предатор-IT, Игл-1/2, Даркстар, E-Хантер, ДоминаторСтратегијскеВелики плафон и ауторитет2.500-12.50015.000-20.00024-48> 2.000BDA, RSTA, EW, комуникациони релеј, подстицај фазе пресретања летилица, глобално обезбеђење аеродромаГлобал хоук, Раптор, Кондор, Десеус, Хелиос, Предатор B/C, Либелуле, Еврохоук, Меркартор, Сензоркрафт, Глобал обсервер, Патфиндер плусЗа посебне задаткеСмртоносне (самоубице)2503.000-4.0003-4300Против-радарске, Против-бродске, Против-авионске, Против-инфраструктуреMALI, Харпу, Ларк, МарулаМамци25050-5.000< 40-500Обмана у ваздушном простору и на мору Флерт, MALD, Нулка, ITALD, ШукерЗа стратосферу -20.000-30.000> 48> 2.000 -ПегасЕко-страто-сферне -> 30.000 - - -Марс флајер, MAC-1Интернационални преглед категорија БПЛ је приказан за стање 2006. године.
Историја Историја у војној употреби
Најранији покушај да се направи БПЛ имао је Арчибалд Лоу 1916. године.Taylor, A. J. P. Jane's Book of Remotely Piloted Vehicles. Никола Тесла је дао опис флоте беспилотних борбених летелица 1915. године. Одређени број даљински управљаних летелица, укључујући и Хјуит-спери аутоматски авион (), развијен је током и након Првог светског рата. Већи број је направљен током Другог светског рата услед технолошког напретка и стварања техничких предуслова. Превасходно су коришћене за обуку артиљеријских јединица противваздухопловне одбране у симулацији угаоног праћења циља. Млазни мотор је уграђиван након Другог светског рата, као код Рајан фајерби -{I}-, 1951. године. Када су развијена ватрена и ракетна оружја противваздухопловне одбране ваздух-ваздух и ваздух-земља, БПЛ су коришћене као летеће мете (трутови) за обуку у реалном гађању. Прво значајније коришћење БПЛ је било тек у Вијетнамском рату, када су највише коришћене за обележавање циљева за дејство авијације.
ИнВиев БПЛ за употребу у научне, комерцијалне и државне истраживачке апликације.|десно|мини|250п The RQ-7 шедоу, спремна је за испоруку.|десно|мини|250п
САД су повећале улагање у истраживање БПЛ након што је 1960. године оборен Локид U-2, изнад територије СССР, чиме је повећана забринутост за судбину пилота у шпијунским и извиђачким задацима.Wagner p. xi У борбама током инцидента у Тонкин заливу од 2. до 4. августа 1964. године, између морнарица САД и Северног Вијетнама, коришћена је први пут БПЛ са борбеним задатком.Wagner p. xii Тада је објављена и прва слика оборене БЛП, & 79 photos на шта званични представници САД нису имали коментар. мини|десно|Тупиљев Ту-143 "Лет", совјетска беспилотна извиђача летелица, израђена је у 950 примерака од 1973. до 1989. Коришћена је током совјетског рата у Авганистану. Током Јомкипурског рата 1973. године, сиријске ракетне батерије у Либану направиле су велике губитке израелским борбеним авионима. Као одговор, Израел је развио прву модерну БПЛ. Израелско пионирско коришћење беспилотних летелица су били надзор у реалном времену, електронско ратовање и лажни мамци за противничке снаге. Радарско замрачивање ваздушног простора са избаченим мамцима од станиолских листића су омогућили Израелу да у потпуности неутралише сиријску противваздухопловну одбрану почетком Либанског рата 1982., што је за резултет имало да Израел није изгубио ниједног пилота.
Као и сва модерна висока технологија, БПЛ су првенствено развијане за војне потребе, а касније су почеле да се користе и у цивилне сврхе. Неке БПЛ, као што је амерички -{MQ}--1 Предатор могу носити оружје и извршавати борбене задатке. Прва борбена БПЛ је била експериментални пројекат Боинг -{X-45А}-, која је служила за испитивање ове наменске технологије. мини|лево|Јаковљев-1Т "Пчела" на лансеру, совјетска беспилотна летелица од 1986. године за извиђање и корекцију артиљеријске ватре домета до 60 км. Коришћена је током Првог чеченског рата. Друге, као што су Глобал хоук блок 30, користе се за извиђање и надгледање. Такође, „летелице мете“, користе се инсталацијом даљинског управљања за обуку у гађању циљева у ваздушном простору, при извођењу војних вежби и испитивање новог оружја.
Израелска БПЛ Херон.|десно|мини|250п