Туна или туњ () је род риба из породице скуша (-{Scombridae}-), које живе у сланој води. Настањује Атлантски океан, Пацифик, Индијски океан и Медитеранско море. Туна је веома брза риба, при чему су неке њене врсте способне да постигну брзину и до 70Км на час. За разлику од већине беле рибе, боја мишићног ткива туне се креће од розе ка тамно црвеној. Ова црвенкаста боја настаје услед присуства миоглобина, молекула који се везује за кисеоник; који туна поседује у знатно већој количини за разлику од осталих риба. Неке веће врсте туне, као што је Плаворепа туна, имају способност да молекуларном активношћу, подигну телесну температуру изнад температуре воде (одржавање телесне температуре од 24-35 °C, у хладној води ниске температуре чак и до 6 °C). Ово им омогућава да преживе у хладнијим водама и настане се у различитим деловима океана.
Реч је средњолатинска форма грчке речи θύννος (-{thýnnos}-) са значењем мала риба, која је изведена из грчке речи θύνω (-{thynō}-), „журити, стрелица”. Прва писана употреба речи се јавља у Хомеровом раду.
Таксономија
Постоји око петнаест врста туне, од којих су неке од најраспрострањенијих: Реч је средњолатински облик грчког (, „туњевина, туна“) – које је заузврат изведено од (, „јурити; стрељати“).. Прву писану реч употребио је Хомер.
На основу морфологије и података о секвенци митохондријске ДНК кратке дужине, род Thunnus је тренутно класификован у два подрода: Thunnus (Thunnus) (плавоперајска група) и Thunnus (Neothunnus) (жутоперајска група). Међутим, ова класификација је доведена у питање недавном филогенетском анализом података о секвенци нуклеарне ДНК, која је разрешила различите односе међу врстама и није подржала традиционалну дефиницију група плавоперајских и жутоперајских туна. Конкретно, ове анализе су потврдиле поделу пацифичке и атлантске туне на две одвојене врсте и сугеришу да је великоока туна заправо члан подрода Neothunnus, а не подрода Thunnus. Раније филогенетске реконструкције нуклеарне рибосомалне ДНК такође су показале сличне резултате.
До недавно се сматрало да постоји седам Thunnus врста, а атлантска плавоперајна туна и пацифичка плавоперајна туна биле су подврсте једне врсте. Године 1999, Колет је установио да су на основу и молекуларних и морфолошких разматрања, оне заправо, различите врсте.
подрод Thunnus (плавоперке) -{Thunnus alalunga}- - туна дугоперка (албакор) -{Thunnus maccoyii}- - јужна туна плавоперка -{Thunnus obesus}- - крупноока туна -{Thunnus orientalis}- - пацифичка туна плавоперка -{Thunnus thynnus}- - атлантска туна плавоперка подрод Neothunnus (жутоперке) -{Thunnus albacares}- - туна жутоперка -{Thunnus atlanticus}- - туна црноперка -{Thunnus tonggol}- - дугорепа туна мини|лево|Фосилна врста
Гринпис је 2010. године је додао туну дугоперку, крупнооку туну, туну црноперку, пацифичку туну плавоперку, атлантску туну плавоперку, јужну туну плавоперку и туну жутоперку на црвену листу риба.
мини|лево|450п|Максималне пријављене величине врста рода -{Thunnus}-.
Прекомерни лов
Светска потражња за сушијем и сашимијем, заједно са све већим растом популације, довела је до прекомерног лова глобалних залиха ове врсте, а плавоперајка је најугроженија и сврстава се у категорију „озбиљне забринутости за очување“. Чињеница која компликује напоре за одрживо управљање залихама плавоперајне рибе у националним ексклузивним економским зонама (EEZ) је то што туна плавоперка мигрира на велике удаљености и лови у средњем океану који није део EEZ ниједне земље, тако да је подложнa прекомерном риболову од стране рибарских флота више земаља. Међународни споразуми и конвенције су споразуми по добронамерном основу и тешко их је пратити или спроводити. Иако су ову рибу узгајали у заточеништву Јапанци и Аустралијанци уз помоћ Јапанаца, приноси су нижи од осталих риба које се узгајају због споре стопе раста плавоперајне туне, због чега су цене високе. Дана 30. децембра 2012, плавоперајна туна од уловљена у североисточном Јапану, продата је на рибљој пијаци Цукији у Токију за рекордних 155,4 милиона јена (1,76 милиона долара).
Референце
Литература
FAO: Species Catalog Vol. 2 Scombrids of the World. FAO Fisheries Synopsis No. 125, Volume 2. FIR/S125. -{FAO: Review of the state of world marine fishery resources: Tuna and tuna-like species - Global, 2005 Rome.}- -{Standard of Identity for Canned Tuna (United States), Code of Federal Regulations: 21 CFR 161.190 - Canned tuna.}-
FAO: Species Catalog Vol. 2 Scombrids of the World. FAO Fisheries Synopsis No. 125, Volume 2. FIR/S125 Vol. 2. FAO: Review of the state of world marine fishery resources: Tuna and tuna-like species – Global, 2005 Rome. Majkowski, Jacek (1995) "Tuna and tuna-like species" In: , FAO Fisheries technical paper 457, FAO, Rome. Majkowski J, Arrizabalaga H, Carocci F and Murua H (2011) "Tuna and tuna-like species" In: ,FAO Fisheries technical paper 569, FAO, Rome. Standard of Identity for Canned Tuna (United States), Code of Federal Regulations: 21 CFR 161.190 – Canned tuna. Viñas J and Tudela S : e7606.
Спољашње везе
[https://web.archive.org/web/20160119175526/http://www.tunafacts.com/healthbenefits/index.html Nutritional benefits of tuna Пут туне (Слободан Документарни филм - Званични јутјуб канал) Јапански мајстор: Сечење Велике туне плавоперке на јутјубу Зашто је туна плавоперка толико скупа? (Бизнис инсајдер - Званични јутјуб канал) Невероватан процес: Од улова до конзервирања туњевине у Јужној Кореји (Краљевски процес - Званични јутјуб канал)
*