Краљевачки мостобран, или Мостобран Краљево (), назив је за одбрамбену операцију немачких снага у захвату Западне Мораве од 15. октобра до 29. новембра 1944. Ову операцију немачка Команда Југоистока (Група армија Ф) предузела је у циљу заштите последњег преосталог пута за извлачење Групе армија Е са југа, који је водио ибарским правцем од Косовске Митровице на север. Слабост и изложеност маршевског правца Групе армија Е били су предмет посебне бриге и пажње немачких штабова.
У циљу заштите ове стратешки вашне позиције, немачка Команда Југоистока образовала је Корпусну групу Милер састављену од делова разних јединица, која је непрекидно појачавана. Према њој, на овом правцу биле су ангажоване снаге 64. (касније 68.) корпуса Црвене армије, Друге пролетерске и Седамнаесте дивизије, и Четрнаестог корпуса НОВЈ.
Будући да се команда Црвене армије определила да тежиште њеног наступања буде на другом месту, у Барањи, совјетско-југословенске снаге на Краљевачком мостобрану нису располагале довољним снагама за његово уништење. И поред повремено жестоких борби, упорном одбраном Корпусна група Милер успела је да одржи Краљевачки мостобран довољно дуго да обезбеди извлачење главнине Групе армија Е из Косовске Митровице преко Рашке за Нови Пазар. Након извршења овог задатка, главнина Групе армија Е наставила је пробој кроз Санџак, а Корпусна група Милер, инкорпорирана у 34. корпус, орбанизовано се повлачила према долини Дрине, као задатој линији фронта. Потискујући њене заштитнице, снаге НОВЈ су 29. новембра 1944. ослободиле Краљево, 3. децембра Чачак, а 16. децембра Ужице, овладавши целокупним простором мостобрана. Оштре борбе наставиле су се у доњем току Дрине.
Претходне околности Суочена са превратима у Румунији и Бугарској, и могућношћу брзог продора Црвене армије кроз ове две земље, немачка команда донела је одлуку о евакуацији Групе армија Е из Грчке и њеном чврстом повезивању са Другом оклопном армијом на територији Србије, у циљу одбране фронта на Плавој линији (од Ђердапа на југ до Скопља). Међутим, продор главнине Групе армија Е у моравску долину није успео, и она је заустављена у нивоу Врања. Немачки импровизовани фронт на бугарској граници није издржао напад Црвене армије, НОВЈ и бугарске армије. Јединица која је држала фронт од Зајечара на југ, 7. СС дивизија, тешко је поражена и разбијена у Нишкој операцији, а бројно стање сведено јој је на трећину. На тај начин настала је ситуација да је долина Западне Мораве, простор од велике оперативне важности, слабо брањена. За Немце је постојала опасност да савезничке снаге брзим продором у захвату Западне Мораве затворе ибарску комуникацију, последњу која је остала на располагању Групи армија Е. Из излагања Команданта Југоистока, Групе армија Ф, у јануару 1945, Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen" . стр. 305
Стога је Група армија Е настојала да, упркос тешкоћама, деловима јединица из свог поретка што пре ојача Корпусну групу Милер. Ратни дневник Групе армија Е 1. октобар – 31. децембар 1944. , 16. октобар - Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII (немачки документи), књига 4, Војноисторијски институт, Београд, Прилог 2 Ратни дневник Групе армија Е 1. октобар – 31. децембар 1944 , 21. октобар - Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII (немачки документи), књига 4, Војноисторијски институт, Београд, Прилог 2 Ратни дневник Групе армија Е 1. октобар – 31. децембар 1944 , 22. октобар - Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII (немачки документи), књига 4, Војноисторијски институт, Београд, Прилог 2 Након ослобођења Крушевца 14. октобра отворена је могућност за напад на простор Краљевачког мостобрана са истока, а након ослобођења Крагујевца 21. октобра и са севера. Међутим, команда Црвене армије определила се да тежиште офанзиве Трећег украјинског фронта буде на другом месту (у Барањи), па је напад великог стила у долини Западне Мораве изостао. Снаге НОВЈ су у великој мери следиле совјетске оперативне замисли. Ипак, постојеће снаге биле су довољне да изврше озбиљан притисак и учине ситуацију Групе армија Е драматичном.
Ангажоване снаге Немачке снаге 6. новембра 1944: 7. СС дивизија (комплетна) - 7.150 бораца 117. ловачка дивизија (делови) - 3.300 бораца 1. брдска дивизија (делови) - 1.760 бораца 297. дивизија (делови) - 1.600 бораца 104. ловачка дивизија (делови) - 2.880 бораца ојачана чета 181. дивизије - 710 бораца разне јединице (тврђавски, жандармеријски, алармни и ландесшицен батаљони и мање јединице) - 7.130 бораца
Савезничке снаге 25. октобра 1944: 52. стрељачка дивизија 64. корпуса Црвене армије 93. стрељачка дивизија 68. корпуса Црвене армије 113. стрељачка дивизија 68. корпуса Црвене армије корпусне јединице 64. и 68. корпуса Црвене армије Друга пролетерска дивизија НОВЈ Седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ
Савезничке снаге 15. новембра 1944: 93. стрељачка дивизија 68. корпуса Црвене армије 113. стрељачка дивизија 68. корпуса Црвене армије 223. стрељачка дивизија 68. корпуса Црвене армије корпусне јединице 68. корпуса Црвене армије Друга пролетерска дивизија НОВЈ Седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ 23. српска дивизија НОВЈ 25. српска дивизија НОВЈ 45. српска дивизија НОВЈ
Ток борби Борбе током октобра Наступајући од Крушевца према Краљеву, 52. стрељачка дивизија 64. корпуса Црвене армије и Друга пролетерска дивизија ослободиле су 16. октобра, после оштре борбе, Врњачку Бању и Трстеник. Пред њима се налазила немачка борбена група Бургемајстер (), састављена углавном од делова 524. пука 297. дивизије, пребачена из састава 21. корпуса, бројчано слаба и способна само за задржавајућу борбу. Одсудну одбрану немачке снаге у висини села Витановац и Врба.
У борбама од 14. до 21. октобра 93, и 113. дивизија 68. корпуса Црвене армије и Седамнаеста дивизија НОВЈ ослободиле су Крагујевац. Тиме се отворио простор за напад на Краљевачки мостобран са севера. Тај простор покриле су Седамнаеста дивизија НОВЈ и један пук 93. дивизије Црвене армије. У одбрани пред њима стајали су делови борбене групе Фишер који су се повукли из Крагујевца: мањи делови 117. ловачке дивизије, 14. СС пука и три батаљона 1. брдске дивизије.
Током последње недеље октобра свакодневно су вршени снажни напади совјетско-југословенских снага на мостобран, што је довело до распламсавања врло оштрих борби. Немачке снаге браниле су се са великом упорношћу, трпећи тешке губитке, које су надокнађивали довођењем појачања. Почев од 23. октобра делове одбране преузимали су делови 7. СС дивизије, који су пристизали пешачким маршем од Јастрепца и Бруса. Одбрана је такође појачавана пристизањем делова 104. ловачке дивизије са Косова, из маршевског поретка Групе армија Е. Са своје стране, штаб Четрнаестог корпуса НОВЈ наредио је 22. октобра 23. дивизији да се укључи у напад на мостобран у области северно од Чачка, у циљу развлачења немачких снага. Њен напад испољио се од 30. октобра.
Упркос снажним нападима и обострано тешким губицима, совјетско-југословенске снаге до почетка новембра нису постигле одлучујући успех. Немачка одбрана издржала је период најтежих искушења, успевши да се упркос драматичним борбама консолидује и стабилизује. Команда Југоистока сматрала је такав развој догађаја својом великом победом.
Erich Schmidt-Richberg: DER ENDKAMPF AUF DEM BALKAN . стр. 54
Борбе током новембра Почетком новембра, Корпусна група Милер успела је да стабилизује одбрану мостобрана. С друге стране, деловање и састав совјетских снага стално су се мењали. Након ослобођења Крагујевца, у резерву је извучена главнина 93. стрељачке дивизије, а у нападу на мостобран учествовао је само један њен пук. До краја октобра, и 113. стрељачка дивизија извучена је из контакта са Немцима. 31. октобра 52. стрељачка дивизија 64. корпуса извучена је и враћена у састав свог корпуса, рати учешћа у форсирању Дунава код Батине. Њене положаје преузела је 223. стрељачка дивизија 68. корпуса. Према оцени генерала Шмит-Рихберга, начелника штаба Групе армија Е, вероватно је присуство веома јаке противваздушне артиљерије у Краљеву заварало штабове Црвене армије у погледу снаге немачких трупа на мостобрану, што их је навело на методичан и опрезан приступ.
Током првих двадесетак дана новембра дошло је до равнотеже снага и релативног примирја на Краљевачком мостобрану. Свакодневно су вођени артиљеријски дуели, уз честе пешадијске испаде са обе стране. Током овог периода снаге НОВЈ стално су појачаване. Главни штаб Србије упутио је на Краљевачки мостобран 25. и 45. дивизију. Од 18. до 22. новембра 25. дивизија уведена је десно од Друге пролетерске, посевши фронт ширине 40 км на главном гребену планине КотленикаМилојица Пантелић: 25. СРПСКА НОУ ДИВИЗИЈА. pp. 106–107. 19. новембра је 45. дивизија избила је у рејон северно од Ужица, ширећи фронт притискаОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ - књига 2. стр. 377. Извршавајући наређење Врховног штаба од 15. октобра о спречавању пробоја Немаца од Пожеге ка Вишеграду и од Сјенице ка Пријепољу, слабији делови 37. санџачке дивизије протерали су слабије непријатељске делове и посели Ужице, а 22. октобра и Пожегу. Корпусна група Милер у циљу рашчишћавања ове кризе на свом правцу формирала је борбену групу Шрајбер (, ојачани оклопни ловачки батаљон 104. дивизије). 4. новембра ова борбена група заузела је Пожегу, а 6. новембра Ужице, што је Команда Југоистока констатовала са задовољством и оптимизмом. Ратни дневник Групе армија Ф 1. јули – 31. децембар 1944 , 6. и 8. новембар - Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII (немачки документи), књига 4, Војноисторијски институт, Београд, Прилог 1 12. новембра Корпусна група Милер преименована је у 34. армијски корпус за специјалну намену, са намером да се, по окончању свог задатка одбране пробијања главнине Групе армија Е, пробије правцем Ужице-Зворник, повеже са корпусном групом Киблер на Сремском фронту, и преузме команду над тим секторомРатни дневник Групе армија Ф 1. јули – 31. децембар 1944 , 12. новембар - Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том XII (немачки документи), књига 4, Војноисторијски институт, Београд, Прилог 1.
Борбена дејства оживљавала су са увођењем свежих јединица НОВЈ. 17. новембра фронт Друге пролетерске дивизије ојачан је слањем свежих батаљона Шесте српске бригаде. У том периоду уведене су у борбу и бригаде 25. дивизије. Делови ове две дивизије извели су од 22. до 26. новембра успешну акцију забацивањем у добину и позадину немачких линија јужно од Краљева. Са ослонцем на Деветнаесту српску, Трећа српска бригада избила је на десну обалу Ибра у рејону Матаруге, и 23. новембра са два батаљона форсирала Ибар. Изнад села Роћевићи ова бригада успела је да прекине немачку колону у покрету. У току 24. новембра дошло је до интервенције немачких снага против батаљона Треће српске, којој је прискачочила у помоћ с десне обале Шеста српска бригада. У овој борби Немци су, према извештају јединица НОВЈ, имали око 200 погинулих, већи број рањених и 23 заробљена војника. Уништена су 2 тенка, 10 камиона и више других возила. Батаљони на левој обали Ибра заузели су Прогорелицу, Богутовац и Дебело брдо. Против овог озбиљног угрожавања комуникација и позадине, Немци су били присиљени да формирају и ангажују две јаче нападне групеСредоје Урошевић: ДРУГА ПРОЛЕТЕРСКА ДИВИЗИЈА - ОПЕРАЦИЈЕ У ЖУПСКО-ЗАПАДНОМОРАВСКО - ИБАРСКОМ БАСЕНУ . стр. 35.
Завршна фаза