Милентије Ђорђевић (Мозгово, 2. октобра 1950) српски је књижевник и професор. Као историчар књижевности и књижевни критичар бавио се истраживањем српског надреализма, романа, а посебно реториком и беседништвом и применом савремених метода у настави српског језика и књижевности.
Биографија Милентије Ђорђевић је рођен 2. октобра 1950. године у Мозгову код Алексинца. Учитељску школу завршио је у Крушевцу. Године 1975. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду на студијској Групи за југословенску и општу књижевност, а магистрирао 1988. године на смеру наука о књижевности. Докторат наука стекао је такође на Филолошком факултету у Београду 1992. (тема: Књижевно дело Александра Вуча - надреализам, поезија, роман и поетика). До 1993. био је професор у Техничкој школи и Крушевачкој гимназији. Године 1994. изабран је на Институту за књижевност и уметност у Београду у звање научног сарадника, а 1995. за доцента на Педагошком факултету у Јагодини, на коме је обављао дужност шефа Катедре за дидактику, методике и образовну технологију. Од 2000. до 2011. године предавао је на Филозофском факултету у Нишу (од 2005. у звању редовног професора на Департману за српски језик и књижевност, журналистику, филозофију и педагогију). Био је шеф катедре за књижевност, управник Департмана за српски језик и књижевност, члан Научно-стручног већа лингвистика, књижевност и журналистика Универзитета у Нишу и уредник библиотеке „Баштина“ Филозофског факултета у Нишу.
Као гостујући професор предавао је на Учитељском факултету у Ужицу, Педагошком факултету у Јагодини, Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Високој струковној школи за васпитаче у Крушевцу и Филозофском факултету у Косовској Митровици.
Био је члан редакције часописа „Синтеза“ који је издавала „Багдала“ из Крушевца и члан редакције часописа „Школски час“ (нова серија) који је излазио у Београду. Главни је уредник часописа „ Синтезе“ од 2012. до 2016. године. Објавио је стотинак научних и стручних радова у научној и стручној периодици у „Књижевној речи“, „Књижевним новинама“, „Књижевној критици“, „Књижевној историји“, „Свескама“ Задужбине Иве Андрића, „Савременику“, „Корацима“, „Багдали“, „Браничеву“, „Расковнику“ сарајевском „Изразу“, подгоричком „Стварању „ те у Зборнику САНУ и зборницима Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу).
Романи, приче, поезија, драме, преводи Заумље, песме, Расиниус, Арте, Крушевац, Београд,2025. Антологија кратке приче Латинске Америке, приредио Хуан Октавио Пренс, (преводи прича Хуана Боша и Гвадалупе Дуењаса), Багдала, Крушевац, 1983. Отров костретне урме, приче, „Синтеза“, „Багдала“, Крушевац, 1986. Живописци, приче, Народна библиотека, Крушевац, 1992. Мазија, роман, Просвета, Београд, 1994. Чума, роман, Просвета, Београд, 1996. Свети ратници, роман, Просвета, Београд, 2001. Глуме и драмати, ауторско библиофилско издање, Крушевац, 2008. Ничија земља, роман, Просвета, Београд 2015. Мојсињска трилогија, роман, Просвета, Београд 2017. Сабор у трешњару, књига сећања на детињство, Сербика, Београд,2020. Кафане и друга згодна места, Народна библиотека,Крушевац,2022.
Књиге студија, антологије, приређена издања Савремени српски роман и средњовековна проза (монографија), Народна библиотека, Крушевац, 1990, 103. стр. Анатомија српског надреализма (послератна писања о српском надреализму), Вук Караџић, Параћин, 1990., 208 стр. Хрестоматија са основним књижевнотеоријским и књижевноисторијским појмовима и примерима теоријских и методичких интерпретација (коаутор др Драгољуб Зорић), Учитељски факултет Ужице, Кадињача и Учитељски факултет у Јагодини, Ужице - Јагодина, 1997, 378 стр. Сложеност једноставног (приручник), Научна књига, Београд, 1997, 57 стр. Учитељска узданица – настављачи и следбеници, Учитељски факултет Јагодина, Јагодина, 1998., 222 стр. Најлепше српске беседе (антологија), Просвета, Београд, 1998 -2000 (четири издања), 550 стр. Библиографија методике наставе српског језика и књижевности, Учитељски факултет Јагодина, Јагодина, 2000., 222 стр. Најлепше беседе владике Николаја, Просвета, Београд, 2002. , 224 стр. Српске народне здравице и молитве, Просвета, Београд, 2002, 2003, 238 стр. Баштина и баштиници (студије и огледи из српске књижевности 19. и 20. века), Агена, Београд, 2003.,145 стр. Антологија нишких песника, Просвета, Ниш, 2003, 235, стр. Увод у књижевност - књижевноманија, (приручник за основне школе), Либер - Театар За, Нови Сад, Београд, 2003. 138 стр. Настава књижевности у савременој школи (монографија), Театар За, Београд, 2004, 92 стр. Беседништво код Срба (монографија), Центар за црквене студије, Ниш 2007, 301 стр. Песници старих народа (антологија), Сербика , Београд, 2009, 158 стр. Крива Дрина (чланци , полемике и памфлети), Сербика, Београд, 2010, 70 стр. Књижевност у знаку кризе (монографија), Сербика, Београд, 2013, 160 стр. Књижевно дело Александра Вуча / надреализам,поезија,роман и поетика, ГлобЕдит,2020. Српске беседе, (антологија) Народна библиотека Крушевац, 2022. Дух у доба дигиталне буке ( огледи о духу нашег времена) Сербика, Београд, 2026.
Литература (критика о књижевном делу, избор) Анђић, Бранко, „Милентије Ђорђевић , Отров костретне урме“, Поља, год. XXXIII , бр. 336, 1987. pp. 106. Пудло, Иван, „Трагачи лепоте, М. Ђорђевић – Живописци“, Багдала, бр. 395, 1992. pp. 18 – 19. Ђалић, Милосав, „Мојсињски праведни Јов – М. Ђорђевић. Мазија“ Багдала, бр. 416 – 417, 1995. pp. 27 – 28. Зорић, Драгољуб, „Прошлост и рефлекс садашњости“, Српски књижевни гласник, јул – децембар, 1997. pp. 7 – 12. Милинковић, Миомир, „Чума – опомена људима за сва времена“, Мостови, год. XXIX , бр . 51 – 152, 1998. pp. 135 – 137. Миодраг Матицки, у књизи О српској прози, („Басма од истине“, М.Ђорђевић: „Мазија“), Просвета, Београд, 2000. pp. 192—198. Јовановић, Миливоје , Р., „Питања о разноликостима мржње и историјском греху, М . Ђорђевић , Свети ратници“, Багдала, бр. 451, 2002. pp. 113 – 116. Маријана Милошевић, Мали читалачки мамци (М. Ђорђевић, „Свети ратници“) Слава, 1. нов., 2002. pp. 148 – 151. Горан Максимовић, У књизи Критичко начело, „Симболика Светих ратника“, Међунардно удружење Стил, Филозофски факултет у Нишу, 2005. pp. 126 – 130. Снежана Божић, у књизи Подстицаји, трагања, ( „О благим ратницима вере и неуништивој лепоти света“М. Ђорђевић: „Свети ратници“), Алтера, Београд, 2010. pp. 32 – 43.
Заступљен у књигама Ђидић, Љубиша, Догодило се у Крушевцу, Багдала, Крушевац, 1979. Савињски зборник , (превод приче „Простор за нашу ствар“) Жалец, 1988.
Стошић Адам, Под небом, Крушевца (Књижевно-историјски зборник крушевачког краја, Крушевачки гласник , Просвета, Крушевац – Београд, 1997. Милосављевић – Милић, Снежана, Нишки есејисти и критичари, Просвета, Ниш, 2005 Симоновић, Слободан, Енциклопедија Крушевца и околине, Миларекс, Краљево, 2011.
Чланство Удружење књижевника Србије Центар за црквене студије, Ниш
Награде Просветина награда, за роман Свети ратници, 2001. Награда „Сретен Аџић”, за истакнутог педагошког ствараоца, Савез учитеља Трстеник
Спољашње везе Милентије Ђорђевић Hic iacet lepus Критичари о Павићу Пројекат Растко, сигнализам
Категорија:Рођени 1950. Категорија:Књижевници из Алексинца Категорија:Српски књижевници Категорија:Сигнализам Категорија:Доктори књижевности Категорија:Добитници Просветине награде за књижевност