Дана 31. децембра 1943. главнина Петог корпуса НОВЈ, ојачана са три бригаде, извела је напад на осовинско упориште Бањалуку и посаде на комуникацији према Приједору и Градишки. Снаге НОВЈ успеле су да ликвидирају сва мања упоришта и да продру у сам град Бањалуку, где су вођене уличне борбе до 2. јануара 1944. У центру града заузет је затвор „Црна кућа” и ослобођено је 207 затвореника-талаца, осумњичених да су комунисти, који су чекали стрељање. Пошто напад на Босанску Градишку није успео, Немци су на тај мостобран довели оклопне и моторизоване јединице, које су 2. јануара 1944. у току дана успеле да се пробију у Бањалуку, пробију блокаду и ојачају гарнизон, након чега је напад снага НОВЈ обустављен.

Ова операција имала је за циљ да, у контексту зимских операција, привуче немачке снаге из источне Босне, омете извољење операције Шнештурм (), и олакша положај Трећег корпуса НОВЈ. У нападу је заробљен велики број осовинских војника, првенствено домобрана, и заплењена велика количина оружја и опреме. Стога се у литератури ова операција не сматра неуспешном.

Након ње, уследио је наставак немачких зимских операција, са операцијама Напфкухен () и Валдрауш () у околини Бањалуке.

Претходне околности Током јесени 1943. Пети корпус НОВЈ преузео је иницијативу, заузео Сански Мост, окружио Приједор и појачао притисак на Бањалуку. Пад Приједора и Бањалуке спречило је пристизање немачке 264. дивизије у то подручје.

Почетком децембра 1943. Друга оклопна армија покренула је низ операција са циљем освајања кључних позиција и разбијања снага НОВЈ. Операције у области између Врбаса и Уне (Пантер и Ристов) окончане су неповољно по немачке снаге. Ово је омогућило Петом корпусу НОВЈ да поново преузме иницијативу и организује операцију већег обима на Бањалуку, у којој је био штаб 15. немачког корпуса, и читав низз околних упоришта.

Ова операција била је од великог значаја у контексту зимских операција. С обзиром да су у другим областима, нарочито у источној Босни (Операција Шнештурм), Немци држали иницијативу у својим рукама, доводећи јединице Трећег корпуса НОВЈ у тежак положај, напад на Бањалуку имао је значај стварања новог кризног жаришта, са циљем разбијања концентрације немачких снага.

Ангажоване снаге

Снаге НОВЈ Четврта крајишка дивизија (делови) — око 2.700 бораца Десета крајишка дивизија Тринаеста крајишка бригада — 1.442 Једанаеста крајишка дивизија — 2.908 Ударни одред Петог корпуса — 425 1. и 2. артиљеријски дивизион Петог корпуса — око 200 бораца Трећа крајишка бригада — 1. 626 Трећа личка бригада — око 1.200 Дванаеста славонска бригада — око 1.000 Укупно око 11.700 бораца и старешина

Осовинске снаге А. Немачке снаге Упориште Бањалука: припадника разних јединица и установа 4.131 Упориште Приједор: припадника немачке 373. дивизије 1.800 Упориште Босанска Градишка: припадника немачке полиције 280 Упориште Горња, Средња и Доња Топола: припадника немачке полиције 640 Упориште Босански Александровац: припадника немачке полиције 100 Упориште Јунузовци: припадника немачке полиције 100 Упориште Маглајани: припадника немачке полиције 60 Упориште Лакташи: припадника немачке полиције 30 Упориште на аеродрому Залужани: око 600 Немаца, усташа и домобрана 901. оклопни гренадирски пук, у пробоју из Босанске Градишке у БањалукуИзвештај команде 15. брдског армијског корпуса од 6. јануара 1944. команди 2. оклопне армије, Зборник НОР-а том XII — немачки документи, књига 4 , Војноисторијски институт, Београд — документ 9 Укупно око 8.000 бораца

Б. Усташко-домобранске снаге Упориште Бањалука: 2. бојна 13. ловачке пуковније, 3. бојна 7. ловачке пуковније, 11. топнички склоп (артиљеријски дивизион), 7. топнички склоп, 22. топнички склоп, Стожер (штаб) 4. усташко-домобранског здруга са 6 приштапских сатнија (чета), Домдо бојна Бањалука, 300 полицајаца и агената и 3. жандармеријски пук Упориште Клашнице: 2. бојна 7. ловачке пуковније Упориште Рамићи: једна чета четника 1. четничке бригаде Босанскокрајишког четничког корпуса, заједно са једном сатнијом усташа и домобрана Упориште Ивањска: 1. бојна 7. ловачке пуковније (јачине 700 војника) Упориште Крњин (Гугунова Главица): 1 сатнија усташа Упориште Пискавица: 1 санија домобрана Упориште Омарска: 1. бојна 13. ловачке пуковније Упориште Козарац: 1 сатнија домобрана Упориште Приједор: 3. горски усташко-домобрански здруг са распоредом jединица у Приједору и ближој околини — укупно 2.000 војника Упориште Босанска Градишка: 3. бојна 13. ловачке пуковније Жељезничко-стражарска усташка бојна распоређена од Окучана до Босанске Градишке Једна бојна усташа из логора Стара Градишка јачине 900 усташа Научна сатнија (120 војника) Јуришна усташка сатнија (јачине 80 усташа) Жандарма 70 Полицајаца и агената 50 Упориште Лакташи: жандарма 50 Упориште Разбој: жандарма 35 и домобрана 200 Упориште Кукуље: жандарма 35, а у селу Косјерову 25 Укупно око 12.000 бораца

Ц. Четничке снаге 3. крајишка четничка бригада, јачине 700 четника Жупска четничка бригада средњобосанског четничког корпуса, на одбрани правца Прњавор-Клашнице јачине 245 четника Самостални Црновршки четнички батаљон средњобосанског четничког корпуса, на одбрани правца Прњавор-Клашнице, јачине 135 четника Заштитна јединица Босанскокрајишког четничког корпуса Укупно нешто преко 1.000 четника на јужној, југозападној и западној периферији Бањалуке и око 1.000 четника на источној и североисточној страни града, свега око 2.000

Свега осовинских снага — око 22.000 бораца

План напада Према заповести штаба Петог корпуса, нападне снаге НОВЈ груписане су у пет група:Архив Војноисторијског института, к. 456, рег. бр. 33/3, Драго Карасијевић: ЧЕТВРТА КРАЈИШКА НОУ ДИВИЗИЈА.

Прву групу, под командом штаба Четврте крајишке дивизије, сачињавале су Трећа личка, Шеста, Тринаеста крајишка бригада, Сански одред и 1. артиљеријски дивизион. Она је имала задатак да нападне систем одбране Бањалуке са правца Санског Моста.

Другу групу, под командко штаба Једанаесте крајишке дивизије, сачињавале су Пета и Дванаеста крајишка и Четрнаеста средњобосанска бригада. Задатак ове групе био је да нападне и ликвидира сва упоришта у Бањалуци и ближој околини са десне стране Врбаса.

Трећу групу, под командом штаба Треће крајишке бригаде, сачињавали су Трећа крајишка, Ударни одред и Други артиљеријски дивизион корпуса. Трећа крајишка са ударним одредом имала је задатак да продире у град са југа, а Ударни одред требало је да заузме Хан Кола и разбије четнике.

Четврту групу, под командом штаба Једанаесте крајишке бригаде, сачињавали су Једанаеста крајишка бригада, 1. батаљон Осме крајишке бригаде и Градишко-пијевчански НОП одред. Ова група имала је изузетно важан задатак да ликвидира упориште у Босанској Градишки, а да делом снага демонстративно нападне посаде у Тополи и Александровцу.

Губици Осовинске снаге претрпеле су велике губитке, како у људству, тако и у наоружању и опреми.

Штаб 15. брдског корпуса известио је 6. јануара 1944. саставио је за надређени штаб Друге оклопне армије извештај о току борбе. У њему наводи губитке партизана од „372 избројана мртва непријатеља, осим тога 600 мртвих непријатеља, на основу процене, 190 заробљених 1.160 цивилних жртава”Извештај команде 15. БаК команди 2. ОклА од 6. јануара 1944 , Архив Војноисторијског института у Београду, микрофилм „NAV-T-314, r. 563, s. 1096—1102” — Зборник НОР-а, том XII (немачки документи), књига 4 , Приступљено 9. април 2013.. Сопствени губици нису наведени, али је дата примедба да је „после завршетка напада 700 домобрана »нестало«, међу којима 11 официра. У међувремену, њих око 340 вратило се назад, од којих 129 у цивилној одећи, 90 са оружјем”.

Према немачком документу од 4. јануара, немачка команда утврдила је сопствене губитке од 541 погинулог Немца, уз 327 рањено и 37 несталих; 156 погинулих усташа и домобрана, уз 230 рањених и 945 заробљених. То даје укупно 697 погинулих, 557 рањених и 1.275 заробљених. За четнике се наводи да подаци нису могли бити утврђени.

Губици у јединицама НОВЈ, према сопственим извештајима, износили су 192 погинула борца и старешине и 503 рањених.

Референце

Литература

Трећа крајишка бригада — зборник сјећања (књига прва, књига друга), Београд 1969. година , Војноиздавачки и новински центар, Београд ШЕСТА КРАЈИШКА НОУ БРИГАДА — РАТНА СЈЕЋАЊА, ГРО „Пролетер” — Бечеј 1985. , Војноиздавачки завод, Београд ОСМА КРАЈИШКА НОУ БРИГАДА — РАТНА СЈЕЋАЊА, Војноиздавачки завод, Београд 1982. , Босанска Градишка , Војноиздавачки завод, Београд

Зборник НОР-а, том IV (борбе у Босни и Херцеговини), књиге 19 и 20, Војноисторијски институт, Београд Зборник НОР-а, том XII (немачки документи), књига 4 , Војноисторијски институт, Београд

Категорија:НОБ у 1943. Категорија:НОБ у 1944. Категорија:Напади на гарнизоне НДХ Категорија:Борбе између НОВЈ и Немаца Категорија:Борбе између НОВЈ и снага НДХ Категорија:Операције НОВЈ Категорија:Заједничке борбе ЈВуО и Немаца Категорија:Историја Бање Луке Категорија:Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби Категорија:Зимске операције 1943/1944. у централном делу Југославије Категорија:Босна и Херцеговина у 1943. Категорија:Босна и Херцеговина у 1944.