мини|200п|Украјинска дијаспора у Бразилу, 19. век мини|200п|Украјинска дијаспора на Кубану, потомци Запорошких козака, 20. вијек мини|200п|Традиционалне украјинске цркве u Бразилу, Куритиба мини|200п|Украјинска дијаспора у Аргентини
Украјинска дијаспора () је глобална заједница особа које се у етничком смислу сматрају Украјинцима или имају ближе украјинске коријене по очевој страни. Украјинци живе на готово свим континентима, најслабије су насељени у Африци а према службеним статистикама најбројнији су у Сјеверној Америци и Азији, односно Канади, САД, Русији и Казахстану. Главна међународна организација Украјинаца је Свјетски конгрес Украјинаца. Према њиховим истраживањима односно неслужбеним подацима у свијету данас изван Украјине живи око 20 милиона Украјинаца.-{20mln Ukrainians living abroad}- , Приступљено 27. 4. 2013. Више милиона Украјинаца се иселило из Украјине након осамостаљивања 1991. па није у потпуности познато колико их укупно има у другим државама.-{Ukrainian Diaspora}-, Приступљено 27. 4. 2013.
Украјинска дијаспора такође рјеђе обухвата особе чије су породице неколико генерација пребивале на украјинско етно-лингвистичком простору, али с очеве стране имају поријекло и из других народа. Украјинска дијаспора понекад обухвата и оне особе које имају украјинско поријекло по мајчиној страни. Посебан случај представља украјинска дијаспора у Русији и САД гдје се особе често идентификују према стеченом америчком или руском држављанству. Док је у САД службени број Украјинаца приближно тачан њиховој реалној бројци, у Русији тај број драстично одскаче па према одређеним истраживањима претпоставља се да реалан број Украјинаца у Русији износи између 4,3 и 7 милиона људи.-{Russia's largest national minority: Ukrainians in the Russian}-, Приступљено 27. 4. 2013. Украјинска дијаспора у Русији кроз историју је имала посебан значај и допринос у развоју руске државности и културе уопштено,-{The Image of Ukraine and the Ukrainians in Russian Political Thought}- (1860-1945), Приступљено 27. 4. 2013. али се уједно сретала са облицима русификације стога је њихов стваран број до данас непознат.-{Історико-статистичний аналіз джерел чисельності українського населення в Росії}- , Приступљено 27. 4. 2013.
Историја и формирање украјинске дијаспоре Украјинци своју националну историју биљеже од оснивања Антске заједнице у средишњој Украјини током 5. вијека. Посебно се та историја односи на формирање јаког словенског средишта Кијевa и династије пољанских кнежева у Кијеву и ближој околини. Већ тада биљеже се јаке миграције украјинских предака између Скандинавије и источног Римског царства. У 6. и 7. вијеку већина славонских народа пристиже на шире просторе источне и средње Европе управо са подручја западне Украјине. Овде се по први пута развија дистинкција украјинских предака од других Словена у окружењу што се посебно ишчитава у језику, менталитету и религијском увјерењу.-{Antska slavenska zajednica i dominacija Poljana}-, Приступљено 27. 4. 2013.
У 10. и 11. вијеку украјински преци поново у неколико интервала насељавају просторе западне Русије у склопу ширења Кијевске Руси, посебно ширу околину града Новгорода, и затим Владимира у данашњој Владимирској области. Након монголског напада у 13. вијека велики број украјинских предака из источних крајева Кијевске Руси сели на запад у средњу Европу, посебно у западну Украјину, јужну Бјелорусију, источну Пољску, и државе Балтика. У 15. вијеку реформисана је снажна Велика кнежевина Литванија што је стабилизовало друштвене односе на претходно зараћеним средишњим украјинским просторима на које су се у интервалима почели враћати и Украјинци. Знатан дио предака Украјинаца тада се сели у околину новог јаког политичког средишта града Москве.
У 17. вијеку почиње ново још интензивније повезивање украјинских и руских простора. Многи образовани Украјинци из политичких разлога проналазе боље и прикладније друштвено-политичке положаје на руском умјесто на пољском двору. Посебно су тада значајни пријелази украјинских умјетника, монаха, црквених великодостојника и осталих из Државне заједнице Пољске и Литваније-{A Commonwealth of Diverse culture}- , Приступљено 27. 4. 2013. у Московско царство. Њихов значај у Москви постао је толико велик да је ускоро и уз њихову подршку формирано обједињено Руску Империју које је почетком 18. вијека обухватило и данашњу источну Украјину. У Великом сјеверном рату, дио Украјинаца се противио сједињавању са Русијом стога су након пораза у рату преселили у земље попут Шведске,-{Svensk-Ukrainska Vänskapsföreningen}- , Приступљено 27. 4. 2013. Норвешке, Финске, Данске, Њемачке, Грчке, Турске, Француске,-{Bienvenue sur le portail de l'Ukraine!}- , Приступљено 27. 4. 2013. Аустрије, Мађарске,-{НОВИНИ З ЖИТТЯ УКРАЇНЦІВ УГОРЩИНИ}-, Приступљено 27. 4. 2013. Poljske,-{Перший у Польщі український портал}- , Приступљено 27. 4. 2013. Словачке, Чешке,-{"Форум Українців ЧР"}- , Приступљено 27. 4. 2013. итд.
Значајније миграције након 18. вијека Емиграција Украјинаца постала је значајнија оснивањем Руске Империје средином 18. вијека. Одлуком да се потпуно укине украјинска аутономија, Запорошки козаци селе на простор ушћа Дунава и у руску Кубанску регију уз Азовску обалу. Такозвани Кубански козаци данас броје око 2 милиона потомака. Украјинци у 19. вијеку насељавају и најудаљеније просторе источне Русије у Азији,-{Українці на Далекому Сході - Українознавство - Скачать бесплатно}- , Приступљено 27. 4. 2013. затим слабо насељени Казахстан гдје им је додјељена земља за обраду. У истом раздобљу насељавају и просторе Аустроугарске, затим Аргентине,-{Пласт Організація Української Молоді в Арґентінi}- , Приступљено 27. 4. 2013. Бразила,-{Memorial Ucraniano}-, Приступљено 27. 4. 2013. Парагваја, и других јужноамеричких држава. На пријелазу из 19. у 20. вијек Украјинци су се раширили готово по свим континентима. Након Другог свјетског рата њихов је број посебно порастао у САД, Канади,-{THE HISTORY OF UKRAINIANS IN CANADA}-, Приступљено 27. 4. 2013. Великој Британији,-{The Association of Ukrainians in Great Britain (AUGB)}-, Приступљено 27. 4. 2013. Australiji-{Voice of australian Ukrainians}-, Приступљено 27. 4. 2013. i Rusiji.-{Украинцы в России: еще братья, но уже гости}- , Приступљено 27. 4. 2013.
Украјинска емиграција и даље је врло жива те је непознат тачан број Украјинаца у страним државама. Након успостављања украјинске независности односно на прелазу из 20. у 21. вијек, из Украјине се иселило неколико милиона Украјинаца а њихов се попис није у потпуности службено евидентирао у другим државама. Тек се претпоставља да су емигрирали у државе претходно насељене Украјинцима гдје у великом броју илегално обитавају. Што се тиче европских држава, забиљежене су значајне миграције Украјинаца у Русију,-{Nearly 3.5 million Ukrainians work in Russia}-, Приступљено 27. 4. 2013. Швајцарску,-{Society of Ukrainians in Switzerland.}- , Приступљено 27. 4. 2013. Италију, Шпанију, Португал, Француску, Њемачку,-{Deutsch-Ukrainisches Forum e.V.}-, Приступљено 27. 4. 2013. Велику Британију, затим нешто мање у Финској, Шведској, Норвешкој и Исланду. Данас у свијету изван Украјине живи око 14 милиона легално пријављених грађана који имају украјинске коријене а претпоставља се да их стварно има око 20 милиона. Такође имају значајну организацију у Европи односно од 1949. активан је Европски Конгрес Украјинаца.-{НОВИНИ З ЖИТТЯ УКРАЇНЦІВ ЄВРОПИ}- , Приступљено 27. 4. 2013. thumb|left|Омладина украјинске дијаспоре током Форума омладине украјинске дијаспоре. Украјина, 21. август 2015
Земље са већом украјинском дијаспором Напомена: Подаци у табели могу имати одступања или евентуалну грешку. Такође није познат реалан број Украјинаца у неким већим државама попут Велике Британије, Француске, Шпаније и других у којима реална бројка увелико одскаче од службене. У свијету тренутно живи неколико милиона Украјинаца који немају сталну боравишну дозволу или држављанство у држави боравка. ДржаваСлужбени бројРеалан бројГлавна средиштаУкрајинци у дијаспори према различитим пописима. Русија 884,007 (2021)Национальный состав населения Российской Федерации согласно переписи населения 2021 года 4,379,690 - 7.000.000Москва, Санкт Петербург, Курск, Вороњеж, Саратов, Владивосток, Приморска Покрајина, Кубан (регија) Канада1,251,170 (2011)2011 National Household Survey: Data tables – Ethnic Origin1,300,000Онтарио, Алберта, Манитоба, Саскачеван, Квебек, Британска КолумбијаСАД 961,1132,000,000Пенсилванија, Њујорк, Њу Џерзи, Масачусетс, Чикаго, Конектикат, Охајо, ...Казахстан387,327 (2021)2,400,000 Сјеверна и урбана средишта земљеМолдавија442,475 (2004)650,000Придњестровље, КишињевПољска 227,400 (2011)Narodowy Spis Powszechny Ludności i Mieszkań 2011500,000Урбана сјеверозападна подручја, југоисточна подручјаБразил 350,000 500,000 Парана, Сао Пауло, Санта Катарина, Рио Гранде до Сул Грчка 17,006 (2011)360,000Солун, Атена, остала урбана средишта Италија 320,070 350,000 Урбана средишта сјеверне Италије, СицилијаБелорусија159,656 (2019)500,000Брестска област и Гомељска областУзбекистан128,100153,200 Урбана средиштаЧешка 612,953 (2025)Number of foreigners, demographic events | Statistics. Czech Statistical Office150,000Sudetenland Киргистан108,000 108,000Урбана средиштаАргентина 100,000 250,000Буенос Ајрес, Мисионес, Чако, Мендоза, Формоса, Кордоба, Рио Негро (аргентинска провинција)ДржаваСлужбени бројРеалан бројГлавна средишта
Референце
Литература
Спољашње везе Украјинци у свијету Свјетски Конгрес Украјинаца
*