Абас Арсланагић (Дервента, 2. октобар 1944) је бивши југословенски рукометаш, тренер, професор физичке културе и спортски новинар. Освајач је златне медаље на Олимпијским играма у Минхену 1972. године .

Играчка каријера Почео се бавити рукометом с 14 година, 1958. године у свом родном граду, да би тек четири године касније у Београду почео професионалну каријеру наступајући за Партизан. Недуго затим, одлази у Бању Луку где се стварала једна нова генерација и екипа, с којом ће освојити многе титуле, између осталог и титулу европског првака 1976. године. Службено је за Борац одиграо 232 утакмице, где је као голман постигао 18 голова. С клубом је освојио 4 национална првенства и 5 купова у бившој држави. За репрезентацију Југославије је дебитовао 1969. у Љубљани против Немачке, за коју ће укупно одиграти 125 утакмица. С репрезентацијом је осим златне медаље на олимпијади у Минхену 1972. освојио и две бронзе на светским првенствима 1970. и 1974. године. Имао је два наступа за селекцију Света.

Арсланагић је познат по томе што је увео неке новине у начину како се брани рукометни гол. При брањењу седмераца први је почео излазити с линије на три метра где би дигао руке изнад главе. Исто је применио при брањењу удараца с крила како би смањио угао под којим се може упутити лопта. Био је специјалиста у брањењу седмераца. И остали голмани су применили неке његове технике које су у употреби и дан данас.

Тренерска каријера После блиставе играчке каријере био је и тренер Борца у неколико наврата, па једно време селектор југословенске сениорске и јуниорске репрезентације. После рата је био селектор Хрватске, Катара и Босне и Херцеговине, а кратко је радио као тренер у сарајевској Босни где је у једној години освојио и Првенство и Куп. Осим Босне тренирао је и Бадел из Загреба, те Лашко из Словеније. Тренирао и бањалучки Борац пред крај тренерске каријере.

Познији рад и јавни наступи После завршетка тренерских ангажмана у клубовима и репрезентацијама, Арсланагић је наставио да ради као стручњак за рукометне голмане. У познијим годинама живео је на релацији Пореч—Бања Лука и радио као тренер голмана у Поречу, а наставио је и да учествује на рукометним семинарима. Као једно од познатих имена голманске школе, био је међу учесницима првог Међународног кампа рукометних вратара у Макарској 2011, а 2023. најављен је као предавач и ментор на кампу који су у Бањој Луци организовали РК Борац и ЖРК Борац.

Поред практичног рада, бавио се и стручним писањем о техници и припреми голмана. Његова књига Рукометни голман — најважнија карика успјеха, објављена у Загребу 2013, представља приказ његовог тренерског рада са голманима, са посебним освртом на психичку и физичку припрему, технику, стил, ситуациони тренинг и одбрану седмераца. Књига је промовисана у Добоју 2014.

У јавности се појављивао и као саговорник у спортским емисијама и подкастима. У септембру 2025. био је гост 27. епизоде подкаста Спорткаст у продукцији Независних новина, у којој је говорио о Дервенти, Борцу, успесима са репрезентацијом Југославије и појединим епизодама из спортске биографије.

Током пандемије ковида 19 почео је да се бави сликарством. Центар за културу Града Новаље навео је да је у Новаљи, где је од 1972. проводио слободно време и летње месеце, почео да слика свакодневне призоре, мотиве мора и природе, као и сећања на детињство у Дервенти и Босни и Херцеговини.

Кћерка Мајда Арсланагић такође се бавила рукометом и наступала је за хрватску репрезентацију.

Успеси

Као играч Борац Бања Лука

Прва савезна лига Југославије: 1972/73, 1973/74, 1974/75, 1975/76. Куп Југославије: 1969, 1972, 1973, 1974, 1975. Куп европских шампиона: 1975/76.

Југославија

Светско првенство 1970. — треће место. Олимпијске игре 1972. — прво место. Светско првенство 1974. — треће место. Медитеранске игре 1975. — прво место. Олимпијске игре 1976. — пето место.

Као тренер Металопластика

Прва савезна лига Југославије: 1987/88.

Катар

Азијско првенство 1989. — шесто место. Азијско првенство 1991. — четврто место. Азијско првенство 1993. — седмо место.

Бенфика

Прва лига Португалије: 1988/89, 1989/90. Суперкуп Португалије: 1989.

Загреб

Прва А лига Хрватске: 1995/96. Куп Хрватске: 1996.

Цеље

Прва лига Словеније: 1998/99, 1999/00. Куп Словеније: 1999, 2000.

Босна Сарајево

Прва лига Босне и Херцеговине: 2002/03. Куп Босне и Херцеговине: 2003.

Референце

Спољашње везе

Abas.com.hr

Категорија:Рођени 1944. Категорија:Спортисти из Дервенте Категорија:Југословенски рукометаши Категорија:Југословенски рукометни тренери Категорија:Рукометаши Борца (Бања Лука) Категорија:Рукометаши Партизана Категорија:Селектори рукометне репрезентације Југославије Категорија:Рукометаши на Летњим олимпијским играма 1972. Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1972. Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1972. Категорија:Рукометаши на Летњим олимпијским играма 1976. Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1976. Категорија:Освајачи олимпијских медаља у рукомету Категорија:Освајачи златних олимпијских медаља за Југославију Категорија:Олимпијски победници у рукомету Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Југославију Категорија:Почасни грађани Бање Луке