мини|десно|300п|Перидотити у оквиру офиолитске секвенце, Вардарска зона, Маљен, западна Србија мини|десно|300п|Поједностављена структура офиолита:1. извор магме2. седименти3. пилоу базалти4. базалтни дајкови5. услојени габро6. кумулати дунита и перидотита Офиолит је секција Земљине океанске коре и горњег дела мантла, која је издигнута и налази се изнад нивоа мора, а може бити и обдукована на континенталну кору. Префикс офио- потиче од грчке речи за змију, док суфикс -лит означава стену, од грчке речи литос, а назив потиче од зелених стена (спилита и серпентинита), од којих се састоје многи офиолити.
Термин офиолит први пут је употребио Александар БроњијарBrogniart, A. (1813) Essai de classifacation mineralogique des roches melanges, Journal des Mines, v. XXXIV, 190-199 за асамблаж зелених стена (серпентинит, дијабаз) у Алпима; ШтајнманSteinmann, G. (1927) Die ophiolitshen zonen in den mediterranen Kettengebirgen, translanted and reprinted by Bernoulli and Friedman, in Dilek and Newcomb, editors, Ophiolite Concept and the Evolution of Geologic Thought, Geological Society of America Special Publication 373, 77-91 је касније изменио употребу ове речи, при чему је у стене офиолитске секвенце укључио и пилоу лаве и рожнаце, такође због њихових јављања у Алпима. Термин је јако мало коришћен у другим деловима света, све до касних педесетих година 20. века, односно раних шездесетих година, а описивао је асамблаж аналоган океанској кори и процесу ширења океанског дна. Ови описи били су у складу са два процеса који су тада били познати: (1) опсервацијом трака магнетских аномалија на океанском дну, паралелних системима средњоокеанских гребена, које су Фредрик Вајн и Драмод МатјузVine, F. J. and D. H. Matthews (1963) Magnetic anomalies over ocean ridges, Nature, 199, 947-949 интерпретирали као формације нове океанске коре на средњоокеанским гребенима и њихово симетрично ширење од гребена ка ободу океана; (2) опсервацијом комплекса дајкова (-{sheeted dike complex}-) у оквиру офиолитског комплекса Тродос на Кипру, за које је -{Ian Graham Gass}- са сарадницимаGass, I. G. (1968) Is the Troodos massif of Cyprus a fragment of Mesozoic ocean floor? Nature, 220, 39-42 тврдио да су настали поновљеном екстензијом коре и интрузијом магме, чиме је створена формација која се потпуно састоји од дајкова, а која не садржи старије стене. Морс и ВајнMoores E. M. and F. J. Vine (1971) The Troodos massif, Cyprus, and other ophiolites as oceanic crust: Evaluation and implications, Philosophical Transactions of the Royal Society of London, 268A, 443-466 су закључили да је овај комплекс дајкова могао бити формиран само процесом који је сличан ширењу океанског дна. Због тога је прихваћена теорија да офиолити представљају океанску кору која је обдукована преко континенталне коре.
Велики значај офиолита лежи у чињеници да се стене ове секвенце јављају у планинским појасевима, као што су Алпи или Хималаји, где документују некадашње постојање океанских басена, који су уништени процесом субдукције. Ова чињеница била је једна од врло важних доказа теорије тектонике плоча, а офиолити су увек имали веома значајну улогу у тектоници плоча и интерпретацији формирања планинских венаца.
Стратиграфија
Стратиграфска секвенца која се опажа у офиолитима одговара процесима формирања литосфере на средњоокеанским гребенима: Седименти: муљ (црни шкриљац) и рожнаци, седиментовани за време формирања коре; Екструзивна секвенца: базалтне пилоу лаве, на којима се уочава контакт магме и морске воде; Дајкови: вертикални, паралелни дајкови, извор магме за горње слојеве; Високо позиционирани интрузиви: изотропни габро, који указује на фракционисани изврор магме; Кумулатни перидотити: слојеви богати дунитом; Тектонизирани перидотити: стене из мантла, углавном харцбургити и лерзолити.
Референце
Види још Обдукција Офиолитски меланж
Категорија:Тектоника плоча