Крстивоје Илић (Брдарица код Шапца, 3. март 1938 — Шабац, 22. август 2022) био је српски песник и антологичар.
Биографија Основну школу завршио у оближњем Драгињу, Средњу трговачку у Шапцу, дипломирао на Вишој педагошкој школи у Шапцу, потом наставио студије књижевности на Филолошком факултету у Београду.
Песме је почео да пише у основној школи. Као песник откривен је у Нишу, на конкурсу часописа Градина за поезију, када му је награђен циклус песма „Раздор у слуху руже“. У Нишу је потом боравио дуже више пута, па тако и сачинио антологију нишких песника. Као изразити фудбалски таленат, једно време је играо фудбал у шабачкој Дудари и аматерским клубовима.
Крстивоје Илић је рафинирани лиричар у чијим песмама доминира меланхолична нит као израз људске драме и егзистенцијалног неспокојства.
Заступљен је у бројним антологијама и изборима српске поезије и српске дечје поезије. Превођен на стране језике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живео је као професионални писац у Шапцу.
Награде Награда Фестивала „Смедеревска песничка јесен”, за песму „Себарска елегија”, 1990. Награда „Камен и траве”, за песму „Виновник”, 1991. Награда „Булка”, за песму „Заклетва”, 1994. Награда „Станко Симићевић”, за песму „Исповест”, 1995. Награда „Златна кацига”, за сатиричну песму, 1995. Награда „Круна деспота Стефана”, 2003. Награда „Златна чивија”, за сатиричну поезију, 2003. Награда за културу „Жика Поповић” у Шапцу Награда „Лазар Вучковић”, за песму „Тужаљка за Лазаром”, 1990. Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за књигу песама Елегије над горама и водама, 2003. Награда „Србољуб Митић”, за књигу песама Порекло сонета, 2006. Награда „Драинац”, за књигу песама Порекло сонета, 2007. Награда „Златни кључић”, 2009. Витезова награда, за књигу изабраних песама Коласта аздија, 2013. Повеља „Јеврем Обреновић”, за допринос угледу града, 2014. Награда „Реч и завештање”, за књигу Мишарске елегије, 2015. Награда „Одзиви Филипу Вишњићу”, 2017.Остао је само смех и грех („Политика”, 13. фебруар 2017) Награда „Стражилово”, за целокупни песнички опус, 2019.
Дела Збирке песама Раздор у слуху руже, 1973; Лабудови над Вила-Леском, 1977; Јастреб на нишану, 1980; Елегије из предграђа, 1982; Приговор Орфеју, 1987; Елегије из казамата, 1989; Јесењи предели, 1990; Катрени о вину, 1992; Пролеће у Драгињу,1994; Мишарске елегије, 1995; Сабор бесмртника, 1996; Изабране и нове песме, 1996; У судњи час, 2001; Елегије над горама и водама, 2003; Порекло сонета, 2006; Церски епитафи, 2014.
Песме за децу Мале љубавне песме, 1989; Пролеће у Драгињу, изабране песме за децу, 1997; Пелен и Мелема, 1998; Дечак из Вила-Леске, избор љубавних песма за децу, 2002;
Драме Мишарска битка, 2000;
Антологије Сазвежђе ариљског анђела, 1996;
Референце
Спољашње везе Поезија Крстивоја Илића Биографија и поезија Крстивоја Илића
Категорија:Рођени 1938. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Коцељевци Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Добитници награде Драинац Категорија:Књижевници из Шапца Категорија:Добитници награде Златни кључић