Жирафа () је сазвежђе северне хемисфере које су почетком 17. века дефинисали холандски астроном Петар Планције и немачки астроном Јакоб Барч, како би покрили део неба између Великог медведа и Касиопеје који су стари Грци оставили празан јер у њему нема ниједне звезде сјајније од 4. магнитуде. Латински назив сазвежђа се понекад записује и као -{Camelopardalus}- или -{Camelopardus}-.
Звезде Упркос својој величини (18. највеће сазвеђже по површини), у Жирафи нема сјајних звезда — најсјајнија је бета Жирафе магнитуде 4,03. У питању је двојна звезда чија је главна компонента жути суперџин -{G}- класе, а налази се на око 1000 светлосних година од Сунчевог система. Друга по сјајности је -{CS}- Жирафе магнитуде 4,21. У питању је такође двојна звезда, примарна компонента је плавобели суперџин -{B}- класе. Алфа Жирафе је са магнитудом 4,3 трећа по сјајности, ради се о суперџину О класе који убрзано губи масу.
Објекти дубоког неба -{NGC 2403}- је спирална галаксија магнитуде 8,4 коју је у 18. веку открио Вилхелм Хершел. -{NGC 1502}- је Отворено јато 6. магнитуде у чијем се центру налазе две бинарне звезде. -{IC 342}- је спирална галаксија која лежи у близини галактичког екватора, што отежава њено посматрање. У Жирафи се налазе још и планетарна маглина -{NGC 1501}- и мала галаксија -{NGC 2655}-.
Референце
Литература
Спољашње везе The Deep Photographic Guide to the Constellations: Camelopardalis Star Tales – Camelopardalis NASA – Voyager Interstellar Mission Characteristics Сазвежђе Жирафа на -{TopAstronomer.com}-
* Категорија:Савремена сазвежђа Категорија:Сазвежђа по Планцију