Хронологија СФРЈ и СКЈ 1990.

десно|150п|Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), Раднички покрет Југославије, као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у току 1990. године.

1990. година Година 1990. била је преломна година „југословенске кризе“ (у медијима називана и југо-криза), у којој су отворени „економско-политички“ сукоби прерасли у оружане, због чега се ова година сматра почетном годином распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Сам почетак године обележила су два битна догађаја — почетак економских реформи председника Савезног извршног већа Анте Марковића, које су имале за циљ стабилизовање лоше економске ситуације у земљи и унапређење постојећег друштвено-економског система и распад Савеза комуниста Југославије, на -{XIV}- ванредном конгресу, који је требало да разреши постојеће проблеме унутар партије, настале услед размимоилажења републичких партијских организација у погледу будућности политичког система и односа у федерацији. Размимоилажења су се првенствено огледала у сукобу руководства СК Србије и СК Словеније, до кога је дошло услед различитих погледа на актуелне догађаје у Европи и свету, а посебно на пад Берлинског зида. Распад СКЈ имао је за последицу осамостаљивање политичких руководстава у свим републикама и увођење вишепартијског система. Почетак године обележиле су и масовне демонстрације Албанаца широм Косова и Метохије, које су прерасле у немире ширих размера и трајале од краја јануара до половине фебруара. Ради смиривања ситуације биле су ангажоване јединице Југословенске народне армије и уведено је ванредно стање у покрајини, које је укинуто тек половином априла.

Током фебруара и марта, започео је процес формирања првих опозиционих партија у Југославији, које су углавном формиране на националној основи, због чега су биле озбиљна претња међунационалних односа у Хрватској и Босни и Херцеговини, као и претња опстанку саме федерације. Први политички сукоби на „националној основи“ започели су у Хрватској између хрватске националистичке странке ХДЗ и Срба у Хрватској, који су формирали своју националну странку. Такође, у истом периоду, у Словенији и Хрватској је дошло до трансформације републичких организација Савеза комуниста у реформске социјалдемократске партије. Почетком априла одржани су први вишестраначки избори у Словенији, а крајем месеца и у Хрватској. У Словенији је на парламентарним изборима победу однела коалиција опозиционих демократско-националних странака ДЕМОС, док је на председничким изборима победу је однео бивши комуниста Милан Кучан. У Хрватској је на изборима победу однела националистичка ХДЗ, а њен председник Фрањо Туђман потом је изабран за председника Републике. Победом опозиције у Словенији и Хрватској по први пут је у јавности почело отворено да се говори о конфедерацији и осамостаљивању ових република од СФРЈ.

Сукоби Хрвата и Срба у Хрватској симболички су почели на фудбалској утакмици између београдске „Црвене звезде“ и загребачког „Динама“ почетком маја, на којој је дошло до масовне туче навијача. Сукоби су се повећавали формирањем нове хрватске владе која је убрзо изменила државне симболе и најавила доношење новог Устава у којим би Срби изгубили статус конститутивног народа. Одговор Срба, на ове претње, био је формирање Српског националног већа, организовање референдума о аутономији и блокирање друмског и железничког саобраћаја у околини Книна — тзв „Балван револуција“. Веће сукобе између наоружаних Срба и хрватске полиције спречавала је ЈНА. Сукоби су настављени током године, а у октобру је проглашена Српска аутономна област Крајина, коју Загреб није прихватио нити признао.

Почетком септембра поново су избили немири на Косову, као одговор на укидање покрајинске Скупштине Косова од стране републичке Скупштине Србије у јулу месецу, када су албански делегати испред зграде скупштине прогласили самозвану Републику Косово унутар СФРЈ. Ту „републику“ касније је признала само Албанија, што је додатно затегло одвећ напете односе Тиране и Београда. Крајем септембра, донет је нови Устав Републике Србије, којим су дефинитивно одузети елементи државности покрајинама. У току новембра одржани су први вишестраначки избори у Македонији и Босни и Херцеговини. На изборима у Македонији победу је однела опозиција, али пошто ниједна странка није имала већину, почетком 1991. је формирана „техничка влада“. На изборима у БиХ победу су однеле националне опозиционе партије, које су у току децембра формирале коалицију ради преузимања власти.

Почетком децембра одржани су први вишестраначки избори у Србији и Црној Гори, на којима су тадашње владајуће комунистичке партије успеле да очувају апсолутну власт, а председници Слободан Милошевић и Момир Булатовић су били реизабрани на функције. Овим изборима завршен је вишестраначки изборни процес у свим југословенским републикама, а опозиција је успела да преузме власт у четири од шест република. Крајем децембра, у Хрватској је донет нови Устав, који је Хрватску дефинисао као државу хрватског народа и истакао њено право на отцепљење, а у Словенији је одржан референдум о независности те републике, на коме се преко 90% гласача изјаснило за одвајање од остатка Југославије.

Поред озбиљне политичке кризе која је полако водила ка распаду земље и крвавом рату, 1990. су обележили и већи успеси југословенских спортиста — прво место на светском првенству у кошарци, четврто место на светском првенству у рукомету, пето место на светском првенству у фудбалу, седмо место на европском првенству у атлетици и освајање тениског турнира „Ролан Гароса“ од стране Монике Селеш.

Јануар

1. јануар Ступио на снагу почетак програма економских реформи Анте Марковића, председника Савезног извршног већа — чиме је деноминиран југословенски динар па је 10.000 динара постало 1 нови динар. У складу ових реформи грађанима је омогућено да могу слободно куповати страну валуту у банкама, по курсу 7 динара за немачку марку; омогућене су стране инвестиције; цене и плате замрзнуте на шест месеци и предвиђено затварање нерентабилних фирми.

20. јануар У Београду, од 20. до 22. јануара у „Сава центру“, одржан -{XIV}- ванредни конгрес Савеза комуниста Југославије, којем је присуствовало 1.457 делегата. Конгрес је увече 22. јануара прекинут одласком делегација СК Словеније и СК Хрватске чиме је дошло до распада Савеза комуниста. Главне теме Конгреса биле су новонастала политичка ситуација у земљи, будући облик уређења партије и државе, као и увођење плурализма (вишепартијски систем).

24. јануар У САП Косово, од 24. до 2. фебруара, трајали протести припадника албанске националности који су прерасли у оружане демонстрације и сукобе са припадницима милиције у којима је било и мртвих.

Фебруар

4. фебруар У Љубљани одржана Конференција Савеза комуниста Словеније на којој су и формално прекинуте све везе са Савезом комуниста Југославије, а партија променила назив у Савез комуниста Словеније-Странка демократских реформи.

15. фебруар Сабор Социјалистичке Републике Хрватске изгласао промену амандмана од -{LIV}- до -{LXIII}- у Уставу СР Хрватске којим је озакоњен вишепартијски систем у Хрватској.

21. фебруар Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине усвојила Закон о удруживању грађана, којим је озакоњен вишепартијски систем у Босни и Херцеговини.

Март

8. март Скупштина Социјалистичке Републике Словеније изгласала амандмане на Устав СР Словеније, којима је из назива ове републике избрисана реч „социјалистичка“ (Словенија је била прва од република СФРЈ која је из свог назива избацила реч „социјалистичка“).

20. март У Загребу Председништво Централног комитета Савеза комуниста Хрватске (СКХ) донело одлуку о измени имена партије у Савез комуниста Хрватске-Странка демократских промена (СКХ-СДП) под којим је наступила на првим вишепартијским изборима у Хрватској.

22. март У више места на САП Косову — Подујеву, Вучитрну, Урошевцу, Липљану и др, више стотина ђака основних и средњих школа, албанске националности, пријавило симптоме тровања, а у наредних неколико дана број „наводно отрованих“ се попео на око 3.000. Албанци су за тровање оптуживали припаднике милиције и ЈНА, као и руководство СР Србије. Савезно извршно веће формирало је посебну комисију са задатком да испита случај наводног тровања, а стручњаци са Војномедицинске академије (ВМА) нису пронашли никакве доказе за наводно тровање или епидемију.

Април

8. април На територији Републике Словеније одржани први вишестраначки парламентарни избори. На изборима је од 1.491.471 бирача гласало 83,5%, а највећи број гласова освојила је опозициона коалиција странака — „ДЕМОС“, која је освојила 54,8% гласова. Нова Влада Словеније на чијем челу се налазио Алојз Петерле формирана је 16. маја.

22. април На територији Републике Словеније одржан други круг председничких избора на којима је победио Милан Кучан, кандидат Савеза комуниста Словеније-Странке демократских реформи, освојивши 57% гласова, док је његов против кандидат Јоже Пучник, кандидат опозиционе коалиције „ДЕМОС“, освојио 43% гласова. На територији Социјалистичке Републике Хрватске, одржани први вишестраначки парламентарни избори, на којима је највећи број гласова освојила опозициона Хрватска демократска заједница, која је освојила 57,58% гласова. Нови Сабор састао се 30. маја, када је изабрана и нова Влада Хрватске, на чијем се челу налазио Стјепан Месић.

Мај

5. мај У Загребу одржано финално вече такмичења „Песма Евровизије“, на коме је победио Тото Кутуњо, представник Италије, док је представница Југославије — Тајчи са песмом Хајде да лудујемо — освојила седмо место.

13. мај У Загребу, на стадиону „Максимир“ прекинута фудбалска утакмица, између београдске „Црвене звезде“ и загребачког „Динама“, због великог сукоба навијача, као и сукоба навијача „Динама“ са припадницима милиције. Благоје Аџић, начелник Генералштаба ЈНА издао наредбу о преузимању наоружања и муниције од Територијалне одбране (ТО) и њиховом складиштењу у складишта Југословенске народне армије (ЈНА).

15. мај У складу са Уставом СФРЈ, функцију председника Председништва СФРЈ преузео др Борисав Јовић, дотадашњи потпредседник Председништва СФРЈ и делегат СР Србије у Председништву. Функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео је др Стипе Шувар, дотадашњи члан Председништва из СР Хрватске (на овој функцији га је 19. октобра заменио Стјепан Месић).

16. мај У Љубљани, после првих вишестраначких избора, формирано ново Извршно веће Скупштине Републике Словеније чији је председник био Алојз Петерле, вођа опозиционе коалиције „ДЕМОС“.

17. мај У Сарајеву Централни комитет Савеза комуниста Босне и Херцеговине (СК БиХ) променио назив партије у Савез комуниста Босне и Херцеговине-Странка демократских промјена (СК БиХ-СДП), под којим је партија наступила и на првим вишепартијским изборима у Босни и Херцеговини, а фебруара 1991. када га је променила у Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине.

26. мај У Сарајеву основана Странка демократске акције (СДА), чији је председник био Алија Изетбеговић,

30. мај У Загребу одржана прва конститутивна седница новоизабраног Сабора Социјалистичке Републике Хрватске, на којој је формирано је ново Извршно веће, чији је председник био Стјепан Месић и изабрани чланови Председништва СР Хрватске, за чијег је председника изабран Фрањо Туђман.

Јун

17. јун У Скопљу формирана Унутрашња македонска револуционарна организација - Демократска партија за македонско национално јединство (ВМРО-ДПМНЕ), националистичка политичка партија која је преузела име од Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), националног покрета за ослобођење Македоније из прве половине 20. века.

26. јун