Мирко Бањевић (Пјешивци, 28. март 1905 — Београд, 6. септембар 1968) био је црногорски и југословенски пјесник. Живот и рад Након завршеног Филозофског факултета у Београду радио је као новинар и уредник листа Побједа и часописа за књижевност и културу Стварање у Подгорици. Пркосно је због својих идеја робијао у злогласном затвору Главњача. Имао је тежак живот и пјесничку судбину. Бањевић је писац о коме је много писано, а најпознатији есеј о њему, у коме је пјесник Мило Краљ дао његов пјеснички портрет, носи назив „До искапи, до искона“.
У Никшићу, постоји књижевна заједница „Мирко Бањевић“. Књижевна заједница “Мирко Бањевић” је основана 1979. године.
Оформљена је и књижевна награда “Мирко Бањевић” која се додјељује за поезију и прозу на нивоу државе Црне Горе.
Дела Објављене књиге:
Побуне ума, Никшић, 1930. Шумe, Никшић, 1930. Огњена јутра, Параћин, 1940. Његошев споменик, Цетиње, 1947. Земља на камену, Београд, 1950. Звјездани воз, Загреб, 1951. Бездани, Цетиње, 1956. Сутјеска, Цетиње, 1961. До искапи, Београд, 1964. Рожданици, Цетиње, 1968. Референце
Спољашње везе Побједа: „Пјесник побуне и еруптивног саосјећања“ Riječi iz snoviđenja
Категорија:Рођени 1905. Категорија:Умрли 1968. Категорија:Црногорски књижевници Категорија:Комунисти Црне Горе Категорија:Југословенски партизани