Камило Хорватин (Вараждин, 18. јул 1896 — 15. март 1938), југословенски револуционар и политички радник.
Биографија Рођен је 18. јула 1896. године у Вараждину. Уписао је Трговачку школу у Загребу, али је због учествовања у ђачком штрајку и у атентату на комесара Славка Цуваја 1912. године, био ухапшен и осуђен на две године затвора. После тога је у Загребу завршио школовање и запослио се као банкарски чиновник.
Године 1919, учествовао је у штрајку банкарских чиновника. Исте године се прикључио југословенском комунистичком покрету и постао члан тада основане Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Од 1919. до 1936. године, био је истакнути комунистички функционер. Био је предавач на првој политичкој школи КПЈ у Загребу, од 1919. до 1920, секретар Покрајинског секретаријата КПЈ за Хрватску и Славонију, члан Централног комитета КПЈ, члан Политбироа ЦК КПЈ и члан Представништва КПЈ у Коминтерни.
Године 1920, био је изабран за загребачког градског заступника на листи КПЈ, а 1927. године на листи Републиканског савеза радника и сељака, као и за заступника Загребачке обласне скупштине. У периоду фракцијских борби унутар КПЈ, био је истакнути представник леве фракције. Био је делегат на Другом и Трећем конгресу и Четвртој земаљској конференцији КПЈ. Бавио се и новинарство. Био је покретач, сарадник и уредник гласила КПЈ - „Нови свијет“, „Комунист“, „Борба“ и теоријског часописа „Класна борба“. Био је хапшен у августу 1926,„Хапшење уредника 'Радничке Борбе'”, Политика, 1. септ. 1926, стр. 4 са још тројицом комуниста је упућен суду, под оптужбом да су помагали проневеритеља Микољија.„Нова комунистичка афера у Загребу”, Политика, 5. септ. 1926, стр. 4
После завођења Шестојануарске диктатуре у Југославији, 1929. године, емигрирао је у Аустрију, а потом је извесно време боравио у Чехословачкој и на крају у Совјетском Савезу. У Москви је од 1934. године био предавач и управитељ Југословенског сектора на Комунистичком универзитету националних мањина Запада (КУНМЗ). Тамо је радио и као сарадник Аграрног института.
У време стаљинових чистки, био је ухапшен 7. фебруара 1938. године и осуђен на смрт. Стрељан је 15. марта исте године. Одлуком Војног колегијума Врховног суда Совјетског Савеза рехабилитован је 30. октобра 1963. године.
Његова супруга Јовнка Милеуснић-Хорватин такође је учествовала у комунистичком покрету. Била је заједно са њим ухапшена, 1938. године и осуђена на осам година затвора. После изласка из затвора, 1946. године, вратила се у Југославију. Током Народноослободилачког рата, 1944. године погинуо је њихов син Дамјан, као политички комесар једне партизанске бригаде.
Литература
Енциклопедија Југославије (књига четврта). „Југославенски лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб 1986. година. Хрватски биографски лексикон (књига пета). „Лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб 2002. година. Хрватска опћа енциклопедија (књига четврта). „Лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб 2002. година.
Категорија:Рођени 1896. Категорија:Умрли 1938. Категорија:Хрватски револуционари Категорија:Комунисти Хрватске Категорија:Личности радничког покрета Југославије Категорија:Чланови Централног комитета КПЈ Категорија:Југословени жртве Велике чистке Категорија:Вараждинци