Београдски анти-геј немири били су инцидент насиља над ЛГБТК+ особама који се догодио 10. октобра 2010. године током параде поноса, организоване ради промоције -{LGBTQ}- права у Србији. Ово је била прва геј парада поноса у Београду од 2001. године; планирана парада 2009. отказана је због претњи насиљем.

Анти-геј и антивладини демонстранти sukobili su se sa oko 5.000 наоружаних полицајаца, бацајући Молотовљеве коктеле, цигле, камење, стаклене флаше и петарде; полиција је употребила сузавац и гумене метке.

Одржавање параде Септембра, 2010. године организатори су најавили одржавање параде поноса 10. 10. 2010. Према плану, окупљање треба да започне у парку Мањеж, одакле ће се поворка кретати Немањином улицом до зграде Владе Србије, а затим Улицом кнеза Милоша. Журка након поворке биће одржана у СКЦ-у. Скуп су подржали председник Борис Тадић, министар полиције, Ивица Дачић, председница Скупштине, Славица Ђукић-Дејановић, а министар за људска и мањинска права, Светозар Чиплић је најавио лично присуство, као и државни секретар за људска и мањинска права, Марко Караџић, који је и 2009. године био један од најјачих гласова подршке поворци поноса.

300п|десно|мини|Учесници Параде поноса 2010. у Београду Парада је, као што је и најављено, одржана 10. октобра 2010. године, са почетком у 10 часова у парку Мањеж у Београду, где се окупило више од 1000 учесника и учесница параде поноса. Скуп је отворио шеф делегације ЕУ, Винсент Дежер. Скупу су се, поред организатора, обратили и министар за људска и мањинска права, Светозар Чиплић, шеф делегације ОЕБС-а, Димитриос Купреос и амбасадор Савета Европе у Србији, Константинос Јерокостопулос. Скупу су присуствовале личности из политичког и јавног живота, као што су Мирјана Карановић, Никола Којо, Чедомир Јовановић, Жарко Кораћ, Миљенко Дерета, Марко Караџић, Вукашин Обрадовић, Петар Антић, као и амбасадорка САД-а, Мери Ворлик.

Поворка поноса, са великим транспарентом „Можемо заједно” и бројним заставама дугиних боја, кренула је у 11:30 од парка Мањеж преко Немањине, Кнеза Милоша и Масарикове до СКЦ-а, где је организована журка, која је завршена у 13:30, раније него што је предвиђено.

Безбедност и немири Претње учесницама и учесницима параде појавиле су се након објављивања планова да се парада одржи. У претњама које су долазиле од разних организација позивало се на физички обрачун и линч учесника и учесница.

Безбедност учесника и учесница параде, међу којима је било и дипломатских представника и представница, гарантовале су полицијске снаге које су у великом броју биле распоређене око места одржавања скупа и шетње.

С друге стране, 6.500 противника параде изазвало је нереде у Београду, нападом на полицију и поједине зграде. Током немира противници параде су напали зграду Демократске странке и Социјалистичке партије Србије, зграду РТС-а, покретни мамограф, као и бројне продавнице у центру Београда, из којих је покрадена роба. Сукоб са полицијом је смирен око 14 часова.

Током нереда повређена су 132 полицајца и 25 грађана, а ухапшено је 249 особа, од којих је чак око 60% из унутрашњости Србије. Ова чињеница је оцењена као знак лоше организације догађаја. Чедомир Јовановић је изјавио „То су практично биле паравојне формације са јасним плановима и са сценаријом који превазилази оно што смо ми планирали 5. октобра 2000. године”. Одговарајући на саопштења појединих странака да су нереди израз незадовољства због економског стања у друштву, Јовановић је рекао: „То што се јуче десило нема никакве везе са празним новчаницима демонстраната. Они су јуче имали и материјалне трошкове — дошли су организовано у Београд, са скутера су нападали полицију.”

Последице Полиција је саопштила да су повређена 78 полицајца и 17 цивила, те да је 101 особа приведена због насилничког понашања. Гаража зграде владајуће проевропске Демократске странке је запаљена, а оштећене су и зграда државне телевизије и седишта других политичких партија. Парада је виђена као тест за Владу Србије, која је изјавила да ће штитити људска права у Србији у склопу настојања да постане чланица ЕУ. Јелко Кацин, председавајући евалуацијом Европске уније за Србију, изјавио је да би неуспех Србије да заустави нереде могао да нашкоди њеној кандидатури за придруживање ЕУ. Током посете Београду два дана након нереда, америчка државна секретарка Хилари Клинтон похвалила је Владу Србије због заштите људских права учесника параде.

Реакције Лазар Павловић из Геј-стрејт алијансе оценио је да је битно да је парада поноса одржана након 10 година од првог покушаја: „Оно што се паралелно догађало на улицама Београда показује колико се заправо неке снаге имају своје војнике на улицама још увек нису поражене. Ако треба кренути у борбу против тога то је управо данас, ако се већ до сада није радило на томе.”

Већина представника и представница Демократске странке су оценили/е да су немири осмишљени како би се нарушио мир, стабилност и демократски поредак. Портпаролка ДС-а, Јелена Триван је изјавила:

С друге стране, градоначелник Београда и члан ДС-а, Драган Ђилас нагласио је да је начињена велика материјална штета, при чему је оценио да парада поноса неће донети ништа добро организаторима. Ђилас је, такође апеловао на организаторе геј параде рекавши да „без обзира каква права имају, да не организују манифестације које доводе до оваквих ствари”.

Министар Чиплић је у реакцији на насиље рекао да је важно да је „парада успела”, чиме се показало да је „Србија слободна земља”, што је оценио и као „коначни пораз” хулигана.

Види још Београдска парада поноса Положај ЛГБТ особа у Србији

Референце

Спољашње везе Званични сајт параде 2010 Violent attacks at Belgrade Pride видео на Јутјубу

Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Демонстрације у Београду Категорија:Права ЛГБТ+ особа у Србији Категорија:Србија у 2010. Категорија:Крајње десничарска политика у Србији Категорија:Манифестације у Београду Категорија:Кршење људских права у Србији