Дисонанца (lat. dissonantia, фр. и , што значи раздор, неслога, несагласје, звучни несклад)Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких терминаВластимир Перичић, Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004. је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више тона (интервала) и код слушаоца изазивају утисак непријатности, несклада и немира и траже разрешење, тј. смирење.Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике
мини|десно|300п|<center>Неки примери дисонанци на тону це1.
Дисонантни интервали су: све секунде све септиме сви умањени интервали сви прекомерни интервали
Ухо данашњег човека је до те мере постало имуно на звучне нескладе и оштрине, да некадашње теоретске дисонанце данашњем човеку више нису грубе и непријатне.
Супротно дисонанци је консонанца, која се доживљава као пријатно, смирено и угодно звучање за људско ухо и не тражи разрешење.
Референце
Категорија:Музичка терминологија * Категорија:Теорија музике Категорија:Музичка нотација