Драго Ђуровић (Битољ, 29. март 1923 — Титоград, 30. март 1986) је био југословенски и црногорски вајар, сликар и сликарски педагог.
Биографија Рођен је 1923. године у Битољу. Драго је био из места Грлић код Даниловграда. Академију ликовних уметности завршио је у Београду 1951. године. Током студијских путовања боравио је у Италији и Француској. Први пут је излагао у Цетињу 1950. године. Излагао је са групом „Тројица“.
Учествовао је на изложбама Савремене југословенске уметности у земљи и иностранству, на изложбама Удружења ликовних уметника Црне Горе, Савеза ликовних уметника Југославије, Изложби савремених европских уметника у Њујорку 1962, Другом тријеналу ликовних уметности у Београду 1964. године и остало.
Умро је 1986. године у Титограду.
По њему се данас зове награда у Црној Гори, која се додељује појединим вајарима за најбоље вајарско остварење године.
Стваралаштво thumb|Драго Ђуровић - Иван Милутиновић, бронза, 1952.
Неки од његових споменика у јавном простору су: Споменик Партизану-борцу, Подгорица 1957. (у сарадњи с архитектом Војиславом Ђокићем) Споменик палим борцима, Даниловград 1959. (у сарадњи с архитектом Мирком Ђукићем) Споменик стрељаним омладинцима Даниловград-Лазине 1959. Споменик палим борцима НОБ-а, Пљевља 1960. (у сарадњи с архитектом Мирком Ђукићем) Торзо, Аранђеловац 1977. Биста Баја Секулића у Даниловграду Споменик у Вуксанлекићима-Подгорица Мермерна скулптура(фриз) на јужном зиду главне поште у Подгорици.
Референце
Литература
Милош Бајић, ур. Споменици револуцији: Југославија. „СУБНОР Југославије“ Београд, „Свјетлост“ Сарајево 1968. година. Драго Здунић, ур. Револуционарно вајарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.
Спољашње везе Скулптуре Србије: уметници
Категорија:Рођени 1923. Категорија:Умрли 1986. Категорија:Црногорци Категорија:Битољчани Категорија:Црногорски вајари Категорија:Црногорски сликари