1990. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Почетак економске реформе Анте Марковића-{The New York Times: Upheaval in the East: Yugoslavia; Yugoslavia on the Brink}- 3. јануар — Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у ватиканској амбасади. 7. јануар — Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације.
8. јануар — Привремена румунска влада даје право свим грађанима да поседују пасош и да слободно путују у четири суседне земље. 12 - 19. јануар — Погром у Бакуу, у контексту рата за Нагорно-Карабах: прогон и протеривање Јермена из главног азербејджанског града. 15. јануар — Три дана након упада незадовољних грађана у седиште Штазија, у Источном Берлину, последњи комунистички шеф владе у НДР-у, Ханс Модров, попустио је и наредио распуштање тајне службе. Убро након тога су досијеи Штазија отворени, упркос противљењу Западне Немачке. 16. јануар — Вођство СК Словеније захтева да се СКЈ трансформише у лабаву коалицију републичких партија. 22. јануар — У току рада 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије, у Београду, партијске делегације из СК Словеније и СК Хрватске напустиле су засједање и тиме је конгрес прекинуо рад. Ово је био крај Савеза комуниста Југославије. За детаље видети 14. конгрес СКЈ. 31. јануар — Студенти Београдског универзитета од поноћи пред Скупштином СФРЈ окупљени под паролама »Не дамо Косово!«, »Идемо на Косово!«, »Хоћемо оружје!«, траже оставке савезних власти. Још пет погинулих Срба на Косову (Ораховац, Подујево, Липљан и др.). И у Црној Гори демонстрације за повратак реда у српској покрајини. 31. јануар — у Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“.
Фебруар 3. фебруар — Демократска странка обновила свој рад, након 45 година забране. За првог председника изабран Драгољуб Мићуновић. 4. фебруар — Конференција СК Словеније: одваја се од СКЈ, мења име у Странка социјалдемократске обнове (ЗКС-СДП), не траже отцепљење већ конфедерацију. Истог дана повучено 50 словеначких припадника Здруженог одреда милиције савезног СУП-а на Косову. 7. фебруар — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопола на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем. 11. фебруар — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима.
19. фебруар — Косовски Албанци појачавају протесте, траже оставку покрајинског руководства; ђаци бојкотују наставу, затворене многе радње. Косовски Срби траже заштиту. 20. фебруар — Председништво СФРЈ дало наређење ЈНА да угуши немире на Косову. Стотине Срба у остатку Србије се уписује у добровољце за заштиту Срба на Косову. 20. фебруар — Велики митинг у Скопљу на коме се тражи крај "етноцида" Македонаца у Бугарској - југословенске и бугарске власти расправљају о њиховом третману и постојању. 21. фебруар — Поново уведен полицијски час на Косову, експлозија у згради поште у Пећи.
Март 11. март — Литванија проглашава независност од Совјетског Савеза 13. март — Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије. 21. март — Намибија је стекла независност од Јужноафричке Републике. 23. март — у клубу Нана, на Сењаку, убијен Андрија Лакоњић Лаки (1957—1990), бивши боксер и криминалац. Убијен је у пуцњави, која је избила после краће препирке између њега, Веска Вукотића и Дарка Ашанина. Инспектор Бижић је по први пут у јавност изнео информације о сарадњи државне безбедности са београдским делинквентима. 28. март — Покренута је независна телевизија Студио Б.
Април
7. април — Ферибот „Скандинавска звезда“ је захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске, који је усмртио 158 особа. 13. април — Совјетска влада признала кривицу за Катињски масакр. 14. април — Михаил Горбачов уводи блокаду горива и друге робе Литванији - ови су раније прекинули доставу горива совјетским јединицама. 16. април — Републички СУП Србије преузима све послове јавне и државне безбедности на Косову. 18. април — Председништво СФРЈ укинуло ванредно стање на Косову, уведено у фебруару 1989, и амнестирало 108 политичких затвореника. 22. април — На првим вишестраначким изборима у Хрватској, победила националистичка Хрватска демократска заједница - ХДЗ на челу са Фрањом Туђманом. 24. април — Азем Власи ослобођен оптужби за изазивање штрајкова и протеста претходне године, ослобођено и осталих 14 лица којима је суђено заједно с њим (био ухапшен у марту 1989). 24. април — Нурсултан Назарбајев председник Казашке ССР (од 1991. независног Казахстана). 24. април — Лансиран је свемирски телескоп Хабл унутар спејс-шатла Дискавери на мисији STS-31. 25. април — Социјалдемократски кандидат за немачког канцелара Оскар Лафонтаине тешко повређен у нападу поремећене жене након предизборног скупа. 26. април — 27. 6. - ЈНА почиње да разоружава ТО Словеније и Хрватске. 28. април — Даблински самит ЕЗ: посвећеност политичкој унији, Источна Немачка ће бити укључена у ЕЗ, блискије везе са источним земљама.
Мај
2. мај — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе и Влада Јужне Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи. 5. мај — На Песма Евровизије 1990. победу је однела песма Insieme: 1992 коју је изводио Тото Котуњо. 8. мај — Грађани Албаније добили право на пасош и религиозна уверења; земљу је 11-13. 5. посетио генерални секретар УН. 13. мај — На фудбалској утакмици у Загребу, између београдске Црвене звезде и загребачког Динама, дошло до опште туче навијача два клуба приликом које је повређено више од стотину особа. 15. мај — Борисав Јовић изабран за председника Председништва Југославије. 17. мај — Генерална скупштина Светске здравствене организације је уклонила хомосексуалност са списка психијатријских болести. 18. мај — После напада на члана СДС у Бенковцу, Мирослава Млинара, ова странка одлучила да повуче својих пет заступника из Хрватског Сабора. 18. мај — Споразум о монетарној унији Источне и Западне Немачке од 1. 7. - први корак ка уједињењу. 19. мај — Македонски демонстранти блокирали граничне прелазе према Грчкој, тражећи права за своје тамошње сународнике, македонска скупштина критикује савезну владу због "неефикасности у решавању отворених питања са Грчком". 20. мај — Председнички и парламентарни избори у Румунији, убедљива победа Јона Илијескуа и Фронта националног спаса. 20. мај — Моника Селеш победила Штефи Граф у финалу Герман Опена. 22. мај — Уједињење Северног и Јужног Јемена у јединствену државу Јемен. 22. мај — Објављен Wиндоwс 3.0, прва верзија у широј употреби. 25. мај — Анте Марковић најавио оснивање партије. 26. мај — У Сарајеву основана Странка демократске акције. 26. мај — Пленарни састанак СКЈ се разишао после три сата, нису дошли делегати из Словеније, Хрватске и Македоније - одређен 29. септембар за наставак. 27. мај — Први демократски избори у Бурми од 1960, побеђује Национална лига за демократију Аунг Сан Суу Кyи али војна хунта поништава резултате (следећи избори 2010). 29. мај — Борис Јељцин долази на чело Врховног совјета Руске СФСР. 29. мај — Конгресмен Том Лантош и бивши конгресмен Јое ДиоГуарди посетили Ђаковицу, Лантош подржава Косово републику - затим посећују Албанију као први амерички званичници у тој земљи. 29. мај — Потписан споразум о оснивању Европске банке за обнову и развој. 30. мај — Конституиран Сабор СР Хрватске, власт преузима Хрватска демократска заједница. Фрањо Туђман изабран за председника Хрватске, Стјепан Месић за председника Републичко извршног већа (премијера), Жарко Домљан за председника Сабора. Туђман најављује нови устав, заједницу са другим народима СФРЈ види као конфедерацију, уговорни савез суверених држава. 30. мај — Европска заједница жели ближе везе са Југославијом, предлаже 1,08 милијарди долара зајмова за пет година, две трећине за саобраћај. 30. мај — Јак земљотрес у Румунији, осетио се и суседним земљама. 30. мај — У Вашингтону почиње самит Буш-Горбачов. 31. мај — Упадом екстремиста прекинута представа "Свети Сава" у ЈДП.
Јун 1. јун — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992.
3. јун — У Загребу, на стадиону „Максимир“ одржана пријатељска фудбалска утакмица између репрезентација Југославије и Холандије. Утакмица је завршена победом Холандије са 2:0, а остала је упамћена по звиждању хрватских навијача химни СФРЈ „Хеј, Словени“ и навијању за страни тим.
6. јун — У Книну, Скупштина Општине Книн донела одлуку о покретању иницијативе за формирање регионалне Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике. 8. јун — У Италији, од 8. јуна до 8. јула, одржано XIV светско првенство у фудбалу. Фудбалска репрезентација Југославије, у саставу — Томислав Ивковић, Вујадин Станојковић, Предраг Спасић, Зоран Вулић, Фарук Хаџибегић, Давор Јозић, Драгољуб Брновић, Сафет Сушић, Дарко Панчев, Драган Стојковић, Златко Вујовић, Фахрудин Омеровић, Сречко Катанец, Ален Бокшић, Роберт Просинечки, Рефик Шабанаџовић, Роберт Јарни, Мирсад Баљић, Дејан Савићевић, Давор Шукер, Андреј Панадић, Драгоје Лековић и главни тренер Ивица Осим, пласирала се у четвртфинале и освојила пето место. Прва три места на такмичењу освојиле су репрезентације Немачке, Аргентине и Италије. 9. јун — У Паризу, југословенска тенисерка Моника Селеш, победом над Немицом Штефи Граф освојила „Ролан Гарос“ (Отворено првенство Француске). Ово је била њена прва Гренд слем титула. 11. јун — У Београду умро Васо Чубриловић (1897—1990), историчар, политичар, члан Српске академије наука и уметности, оснивач Балканолошког института и некадашњи члан револуционарне организације „Млада Босна“. 13. јун — У Београду, на Тргу Републике одржан први протестни митинг опозиционих странака (учествовале Демократска странка, Либерална странка, Народна радикална странка, Социјал-демократска партија Југославије и Српски покрет обнове) под називом Србија тражи слободу, на коме је тражено одржавање првих вишестраначких избора (био је ово први опозициони скуп од 1945). Повод за одржавање митинга био је неуспех преговора између представника власти и опозиције. Током протестне шетње, након завршетка митинга, испред зграде Телевизије Београд, у Таковској улици дошло је до сукоба демонстраната и милиције у којем је лакше повређено неколико људи, међу којима и вође опозиције — Драгољуб Мићуновић и Борислав Пекић (повод за одржавање новог опозиционог скупа 27. јуна). 17. јун — У Скопљу формирана Унутрашња македонска револуционарна организација - Демократска партија за македонско национално јединство (ВМРО-ДПМНЕ), националистичка политичка партија која је преузела име од Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), националног покрета за ослобођење Македоније из прве половине 20. века. Председник странке био је Љупчо Георгијевски, а странка је званично регистрована тек 5. августа. 19. јун — У Загребу додељене годишње награде „Владимир Назор“, а добитници су били: у области архитектуре и урбанизма — Зденко Сила, за животно дело и Андрија Мутњаковић, за 1990. годину; у области филма — Антун Врдољак, за животно дело и Брано Гамулин, за 1990. годину; у области музике — Томислав Нералић, за животно дело и Зоран Јуранић, за 1990. годину; у области позоришта — Мише Мартиновић, за животно дело и Милко Шпаремблек, за 1990. годину; у области књижевности — Олинко Делороко, за животно дело и Бруно Поповић, за 1990. годину; у области ликовне уметности — Фердинанд Кулмер, за животно дело и Кузма Ковачић, за 1990. годину. 25. јун — Милан Кучан председник Председништва Републике Словеније, изјавио да ће нови Устав, који је био у изради, дефинисати Словенију као „суверену државу“, а не као „федералну јединицу“ (Устав је донет 23. децембра).