Болфан је насељено место у саставу Града Лудбрега, до нове територијалне организације у саставу бивше општине Лудбрег, у Вараждинској жупанији, Хрватска.
Прошлост Православни парох поп Атанасије Димић, због сиромаштва примио је 1894. године годишњу помоћ о државе 50 ф. Године 1898. болфанска православна парохија је шесте, најниже платежне класе, са годишњом свештеничком платом од 800 ф. Свештеник администратор Мојо Магош је тада отишао из Болфана у Михољац."Српски сион", Карловци 1898.
Године 1905. Болфан је село којем у црквеном погледу припадају и села: Беланово Село, Иванчец, Сеговина, Торчец и Ћуковац. Политичка општина, са поштом и брзојавом за Болфан налазили су се у трговишту Лудбрегу, а црквена општина са православном парохијом у месту. Од 330 домова у Болфану, њих 170 су српски, а од укупног броја становника који износи 2292, на Србе православце је тада отпадало 976 душа. У Болфану је почетком 20. века православна црквена општина под председништвом Методија Брадића. Православна парохија је била VI платежне класе, са парохијским домом и српски православним гробљем на којем се налази најстарији споменик из 1777. године. Православно парохијско звање је основано и матице прве - рођених су заведене 1820. године. Месни парох је 1905. године поп Методије Брадић родом из Гвозданске. Филијарна православна црква која је припадала болфанској парохији била је 1905. годину у Ћуковцу.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
У Болфану се налази православни храм посвећен „Светој Петки Параскеви“. Први храм је сазидан 1761. године, а био је у добром стању и 1905. године. Данашњи храм је новијег датума (после 1902) и сазидан је у српско-византијском стилу. Иконостас је донео из загребачке гимназијске капеле „Св. Три Јерарха“, протојереј-ставрофор Василије Вујовић после Другог светског рата.
Школска деца из Болфана су 1905/1906. године похађала наставу у комуналној основној школи у Ћуковцу, где је предавао учитељ Никола Милановић.
Становништво Села Болфан, Сеговина и Чуковец су данас најсеверозападнија насеља са аутохтоним српским становништвом
На попису становништва 2011. године, Болфан је имао 413 становника.
Број становника по пописима
Националност 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.бр. становника 488 467 498 550 606 614 612 744 653 682 645 626 537 478 393 напомене:
У 1890. и 1900. садржи податке за бивша насеља Болфан Велики и Болфан Мали која су тих година била одвојено исказана.
Национални састав
Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Хрвати 366 (78,37%) 350 (70,28%) 412 (74,90%) 418 (68,97%) Срби 55 (11,77%) 70 (14,05%) 128 (23,27%) 188 (31,02%) Југословени 15 (3,21%) 67 (13,45%) 7 (1,27%) 0 остали и непознато 31 (6,63%) 11 (2,20%) 3 (0,54%) 0 Укупно 467 498 550 606
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Болфан је имало 467 становника, следећег националног састава:
Референце
Литература
Спољашње везе Фотографије Болфана и Чуковца
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Вараждинској жупанији Категорија:Лудбрег