Овај чланак описује објекте у Београду који се називају капијама, већином на Београдској тврђави.Гарашанин, Драга.1954. Археолошки споменици у Београду и околини. Годишњак Музеја града Београда Књ. I, Београд
Некадашње римске капије Остаци јужне капије Сингидунумског каструма су пронађени приликом адаптације зграде Библиотеке града Београда, на крају Кнез Михаилове улице (). Капија је била фланкирана кулама, остаци једне се налазе у подруму библиотеке а друга је била преко пута улице у паркићу са Ракићевом бистом. На скоро истом месту се налази семафор на којем шетачи чекају да пређу улицу и уђу у Калемегдански парк, на истом месту где би пре пар хиљада година стајали да уђу у римско утврђење.
Северозападна капија каструма (према ушћу река) била је приближно на истом месту као данашња Дефтердарова капија.
Капије на данашњој тврђави Капије Горњег града
Ово су капије у зидинама Горњег града Београдске тврђаве. Треба приметити да капије које су функционално повезане, нису у истој линији. Овим се спречава директна употреба опсадних справа на унутрашњој капији, ако би била пробијена спољна.
НазивИзгледИзграђенаЛокацијаОписСахат капија100px|alt=Сахат-капија и над њом сахат-кула17. векЈугоисточна капија (према граду) на унутрашњем зиду, повезана мостом са Унутрашњом Стамбол капијом. Мостови у тврђави су били дрвени, да би се у случају напада могли спалити. Капија је названа по Сахат Кули, изграђеној у 19. веку, а саму капију је у 17. веку изградио венецијански инжењер Андреа Корнаро, па је понекад називају и Корнарова капија. Занимљиво да је Корнаро дошао на тврђаву у време аустријске окупације 1688-1690, а затим пребегао Турцима који су преотели тврђаву и наставио радове за њихов рачун у следећој деценији.Ратна прошлост Београда, погл. Београдска тврђава (арх. Драгољуб Јовановић), издање НИП „Београдске новине“ 1954Барокна капија100px|Baroc Gate18. век Jедна од многобројних на Београдској тврђави, изграђена током велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве, у првој половини 18. века, на основу пројекта Николе Доксата де Мореза. Аустријанци су ову нову капију изградили у оквиру југоисточног бедема, ради стварања симетрије са главном тврђавском капијом – Стамбол капијом.Дефтердарова капија 100px|alt=Defterdar's GateОва капија се налази у северозападним унутрашњим зидинама (према ушћу Саве у Дунав), насупрот Сахат капије. Из Доњег града је доступна стрмим степеницама. Улазни комплекс је делимично очуван. Десно од ње, гледано из Горњег града, налази се (сува) Чесма Мехмед-паше Соколовића.Деспотова капија100px|Despot's Gate1404-1427Деспотова капија је у североисточним унутрашњим зидинама (према Дунаву), одмах поред Диздареве куле са којом чини најочуванији средњовековни део тврђаве. Изграђена је у време владавине деспота Стефана Лазаревића над Београдом 1404-1427. Мостом је повезана са Зиндан Капијом.Унутрашња Стамбол капија100px|alt=Inner Stambol Gateоко 1750Унутрашња Стамбол капија је југоисточна капија у спољним зидинама, повезана дрвеним мостом са поменутом Сахат капијом (у унутрашњим зидинама). Такође је насутим земљаним (првобитно такође дрвеним) мостом повезана са спољним равелином где се пут рачва: лево (гледано од Стамбол к.) је Спољна Стамбол капија, а десно је Карађорђева. Унутрашња Стамбол-капија је изграђена око 1750. и названа је по Истанбулу (Стамболу), јер се налазила у продужетку Цариградског друма. Карађорђева капија100px|alt=Karadjordje's Gate18. векЈужна капија равелина. Изграђена је у 18. веку, а названа је по Карађорђу, који је прошао кроз њу приликом заузимања тврђаве 1806. Након повратка Турака 1813. зазидана је како не би послужила неком новом Карађорђу. Поново је отворена тек након Другог светског рата.Краљ капија100px|alt=King Gateоко 1725Југозападна капија унутрашњих зидина (према Сави), на супротном крају од Деспотове капије. До капије се силази кратким степеништем које пролази поред Римског бунара. Са остатком града је повезује мост. Изграђена је око 1725Леополдова капија100px|alt=Leopold's Gateоко 1690Спољна источна капија (према Дунаву, одн. Дорћолу), повезана мостом са Зиндан Капијом. Изграђена је око 1690. и названа по аустријском цару Леополду I.Спољашња Стамбол капија100px|alt=Outer Stambol Gate1840-1860Источна капија равелина (са супротне стране у односу на Карађорђеву), кроз њу се пролази идући Цариградским друмом према Унутрашњој Стамбол капији. Изграђена је током 1840-60.Јужна капија15. векЈужна капија је постојала лево од Сахат капије (гледано из правца Ун. Стамбол капије, одн града). Потицала је из средњег века, затворена је након изградње Сахат капије, данас служи као музеј.Зиндан капија100px|alt=Zindan Gateсредина 15. векаЗиндан капија је средња капија у правцу Дунава, карактеристична је по томе што се налази између две округле куле. Повезана је са Деспотовом капијом (изнутра) и Леополдовом к. (споља). Изграђена је средином 15. века. Од 18. века Турци су је користили као тамницу (зиндан) по чему је и названа.Гвоздена (Демир) капијаСада зазидана капија, испод Завода за заштиту споменика, према Римском бунару
Капије Доњег града НазивИзгледИзграђенаЛокацијаОписМрачна капија100px|alt=Dark GateМрачна капија се налази на савској страни Доњег града. Капија и околни комплекс су значајно реновирани 2007-08.Капија Карла VI100px|alt=Gate of Charles VI1736.Капија Карла VI је изграђена 1736, у време аустријске окупације, као славолук тадашњег хабзбуршког владара Карла VI. Она је једна од ретких барокних грађевина у Београду.Унутрашња Сава капија100px|alt=Inner Sava Gate.jpgСпољна Сава капија100px|alt=Outer Sava Gate.jpgПристанишна капија100px|alt=Port GateГлавни улаз у београдску луку у турско доба, источно од Куле Небојше.Видин капија100px|alt=Vidin Gate18. векИсточна капија Доњег града (према Дорћолу), изграђена у 18. веку, током аустријских проширења. Првобитна је била фланкирана с две куле (као Зиндан капија), али су је Немци 1944. дигли у ваздух.Водена капија 1Прва Водена капија се налази на западном бедему Доњег града.Водена капија 2Друга Водена капија, која се користи и данас, на северном је бедему, са друге стране Небојше куле у односу на Пристанишну капију.
Капије у Шанцу НазивИзгледИзграђенаЛокацијаОписСава капијаалт=Plaque which marks the place of Sava Gate|115x115пСава капија је била јужна капија Вароши. Када су устаници 1806. напали Београд, ушли су управо кроз ову капију, након што су је отворили Узун Мирко и Остоја Конда. Данас њен положај означава спомен-плочаСтамбол капијаалт=Plaque which marks the place of Stambol Gate|132x132п1723-1739Застрашујућа Стамбол капија се налазила на Цариградском друму, окренута остатку данашњег града, на данашњем месту Народног позоришта. Изграђена је током аустријске окупације 1717-39, Турци су је касније користили као место за јавна погубљења и излагање погубљених. Као симбол турске опресије, срушена је 1866.Варош-капијаалт=Plaque which marks the place of Varoš Gate|124x124пОва капија била је зид између Стамбол капије и Сава капије, и налазила се на углу улице Поп Лукине и Маршала Бирјузова. Остаци капије још увек се налазе у темељима оближњих кућа. По њој је насеље добило име.Видин капијаалт=Plaque which marks the place of Vidin Gate|129x129пИсточна капија Вароши се звала Видин капија, налазила се код данашње Прве београдске гимназије, на чијој се згради налази спомен-плоча. Пут од ње звао се Видински друм.
Модерне „капије“ НазивИзгледИзграђенаЛокацијаОписИсточна капија Београдаалт=Eastern Gate of Belgrade|100x100п1980Источна капија Београда је комплекс три стамбена облакодера, надалеко видљив на прилазу Београду ауто-путем Е75. Налази се у насељу Коњарник.Западна капија Београдаалт=Western Gate of Belgrade|166x166п1977Западна капија Београда је облакодер, надалеко видљив. Грађен је у виду две куле повезане мостом, тако да изгледа као врата, али путеви (Е75, Е70) пролазе поред њега, а не испод.
Референце
Спољашње везе Из Годишњака Музеја града Београда XIX Из Годишњака Музеја града Београда XX Марко Поповић: Сава капија Београдске тврђаве, Наслеђе, број 10, 2009. године
Категорија:Знаменитости Београда Категорија:Спискови везани за Београд