Олдам

Олдам () је град у Уједињеном Краљевству у Енглеској. Налази се у Великом Манчестеру између река Ирка и Медлока, 5,5 км југоисточно од Рочдејла и 8,5 км од Манчестера. Олдам је административно седиште општине Олдам која је 2015. године имала 230.800 становника.

Олдам је познат по томе што је у 19. веку био међународни центар за производњу текстила. Био је то град индустријске револуције и један од првих индустријализованих градова који је брзо постао „један од најважнијих средишта индустрије памука и текстила у Енглеској“. На врхунцу, то је био најпродуктивнији град за предење памука у свету, који је производио више памука него Француска и Немачка заједно.. Олдамова текстилна индустрија доживела је пад средином 20. века, а последња производња затворена је 1998. године.

Након пропадања текстила у граду, економија је постепено слабила. Данас је Олдам претежно резиденцијални град, а побољшање центра града фокус је пројекта трансформације града у центар за даље образовање и сценске уметности. Град се ипак доста разликује од других индустријских градова, због својих грађевина из различитих архитектонских доба. Године 2001. град је имао 103.544 становника и површину од око 67 км².

Историјат

Олдам означава старо село или старо место, а на саксонском олд извачава антику, а хам кућу, фарму или заселак. Ипак, познато је да је порекло речи Олдам из норвешког језика. Сматра се да име града долази од старогрчке реди у комбинацији са норвешким језиком и да означава „подножје”, можда описујући положај града на врху брда. Алтернативно се претпоставља да „холм” означава хулме фармера. Име града познато је од 865. године током владавине Данелага.

Рана историја

Најранији познати докази о људском присуству у данашњем Олдаму сведоче открићем неолитичних кремених предмета пронађених на брдима Вернет и Бесом, који датирају од пре 7–10 000 година. Докази о каснијим римским и келтским активностима потврђени су древним римским путевима и археолошким реликвијама бронзаног доба које су пронађене на разним налазиштима у граду. Имена места келтског порекла још увек се могу наћи у Олдаму: Вернет потиче од келтског личног имена, Глодвик је може односити на насип или ров, Чадертон је реч англосаксонско порекла, а потиче од латинске катедре, означавајући „столицу”. Иако су англосаксони окупирали територију око подручја вековима раније, верује са да је у Олдаму било људи и 865. године, када су дански освајачи населили насеље Алдеулм у данашњем граду..

Од осниваља у 9. веку до до индустријске револуције, верује се да је Олдам тек нешто више од малих и безначајних насеља разасутих по мочварним и земљаним деловима који су повезивали Манчестер са Јорком."Werneth (Cheshire and Lancashire), derived from uerneto- (British) = Latinized Gaulish Vernetum 'alder swamp'" (Bulletin of the Board of Celtic Studies [University of Wales] 1979:545). Ипак, ово подручје се пијављује у документима из средњег века, забележено као територија под контролом мањинских владајућих породица и барона. У 13. веку град је документован у неколико списа. У то време овим подручјем владоа је Ричард Олдам, евидентиран као владар влестелинства Вернет/Олдам. Наследила га је ћерга Маржери која се удала за Џона Кудворта, а и њихови наследници су имали имања на подручју данашњег града Олдама.

Индустрија текстила мини|Млин за производњу памука направљен 1903. године. Велики део Олдамове историје тиче се производње текстила током индустријске револуције; речено је да „ако је икада индустријска револуција поставила град чврсто и четврто на мапу света, тај град је Олдам.” За индустријализацију коришћено је подручје за испашу оваца, што је пружало сировину за локалну трговину вуном.W. Farrer and J. Brownbill (eds), 'The parish of Prestwich with Oldham: Oldham', in A History of the County of Lancaster, (London, 1911), v, pp. 92–108. (British History Online); R.E. Stansfield-Cudworth, 'Gentry, Gentility, and Genealogy in Lancashire: The Cudworths of Werneth Hall, Oldham, c.1377–1683', Transactions of the Lancashire and Cheshire Antiquarian Society, 111 (2019), 48–80. До 1756. године Олдам је постао центар индустрије у Енглеској. Град се у последњој четвртини 18. века променио од индустријског места у широку индустријску метрополу текстилних фабрика. Клима, геологија и топографија Олдама били су неумољива ограничења за социјалне и економске активности становника. На 700 метара надморске висине и без већих река или видљивих природних ресурса, Олдам је имао лоше географске карактеристике у поређењу с другим насељима за инвеститоре и њихове инжењере.. Као резултат тога, Олдам није играо никакву улогу у почетном периоду индустријске револуције, иако се касније сматрао очигледном територијом за индустријализацију због свог погодног положаја између радне снаге Манцчестера и југозападног Јоркшира.

Израда памука у граду почела је 1788. године када је Лис Хол саградио прву машину за памук. У току једне године изграђено је 11 других млинова, а до 1818. било их је 19 - што није велики број у поређењу с другим локалним насељима. Олдамово мало локално становништво увелико је повећано масовном миграцијом радника из околних села, што је резултирало повећањем броја становника са нешто више од 12.000 1801. на 137.000 1901. године. Брзина овог урбаног раста значила је да је Олдам, са мало претиндустријске историје, ефективно рођен као град фабрике.

Град је постао светски центар производње памука у другој половини 19. века. Године 1851. преко 30% популације града било је запослено у текстилном сектору, у поређењу са 5% широм Велике Британије. Олдам је надвладао главне урбане центре као што су били Манчестер и Болтон као резултат процвата изградње млинова током шездесетих и седамдесетих година 18. века, периода током којег је Олдам постао најпродуктивнији град за производњу памука у свету. Године 1871. град је имао више машина за прераду памука него било која друга земља на свету, осим Сједињених Држава. Године 1909. град је израђивао више памука него Француска и Немачка заједно. До 1911. године у Олдаму је било 16,4 милиона вретена, у поређењу са 58 милиона у Великој Британији и 143,5 милиона у свету; 1928. године, изградњом највеће британске текстилне фабрике Олдам достигао је свој производни зенит. а свом врхунцу било је више од 360 млинова, који су радили ноћ и дан. мини|лево|300px|Уље на платну, Олдам 1803. године. Олдамовим градским пејзажом доминирали су карактеристични правоугаони млинови од опеке. У периоду од 1861. до 1865. године прекинута је испоруга залива памука у Сједињеен Државе. Пошто је Олдам у том периоду потпуно зависио од памука, дошло је до велике незапослености у граду. До 1863. године основан је комитет и уз помоћ централне владе откупљено је земљиште са намером да се запосле локални радници памука за изградњу Алекандра парка, који је отворен 28. августа 1865. године. Град се превише ослањао на текстилни сектор, како је увоз јефтинијих страних предива растао током 20. века, Олдамова економија је опала, ипак тек 1964. године град је престао да буде највећи центар центрифуге памука. Упркос настојањима да се повећа ефикасност и конкурентност њене производње, последња производња затворена је 1998. године.

Олакшан својим процватом текстилне индустрије, Олдхам је развио опсежне секторе грађевине и машинства током 18. и 19. века. Производња машина за предење и ткање у Олдхаму припада последњој деценији 19. века, када је постала водећи центар у области инжењерства. Браћа Плат који су живели у Олдаму били су пионири који су израдили машине за памука, развијајући иновативне производе који су омогућили масовну производњу. Браћа Плат постали су највећи произвођачи текстилних машина на свету, запошљавајући преко 15.000 људи у деведесетих година 19. века.Oldham's Economic Profile – Printing & Publishing , oldham.gov.uk. Retrieved 19 March 2007.Contract Printing – Oldham – North West England – Trinity Mirror Printing . Retrieved 16 February 2011 Они су били заинтересовани за инвестирање у локалном подручју и својевремено су подржавали 42% становништва. Центар комплекса налазио се у Њу Хартофрд Ворксу у Вернету, огромном комплексу зграда и унутрашњих железница на месту које гледа на Манчестер. Железничка станица која је служила овом месту касније је била основа железничке станице Олдам Вернет. Главна зграда постоји до данас. Браћа Плат су стекла престижне награде из целог света, и снажно се бавила локалном политиком. Џон Плат је 1854. године постао четврти градоначелник Олдама. Године 1865. изабран је за посланика у граду, а понови 1868. године, на власти је остао до смрти 1872. године. Бронзана статуа Плата постојала је у центру града, али је пресељана у парк Александар.

На полеђини индустријске револуције, Голдам је развио опсежан сектор вађења угља, који је повезан са подршком локалној индустрији памука и становницима града, мада постоје докази о мањој експлоатацији угља на том подручју већ у 16. веку. У граду је било преко 150 забележених котларница. Иако неки савремени извори кажу да је у Олдаму било комерцијалног ископавања угља до 1738. године, старији извори приписују комерцијалну експанзију вађења угља доласком у град двојице велшких радника, Џона Еванса и Вилијама Џоунса., око 1770. године. Предвиђајући пораст потражње за угљем, повећала се и производња.

Рудници су били у великој мери југозападно од града око Холинвуда и Вернета и пружали су довољно угља да убрзају Олдамов брзи развој. Године 1851. у Олдамовој коларници запошљавало се више од 2000 мушкараца, иако је количина угља у граду била прецењена, а производња је почела опадати и пре него што је почела индустрија памука. Данас су једини видљиви остаци рудника искоришћени шахтови и бушотине.

Социјална историја мини|300px|десно|Стара, Фридрикова улица у Вернету, Олдам. Социјалну историју града обележили су немири и протести, нарочито они радничке класе. Наводи се да су људи Олдама били радикални почетком 19. века, а у граду је био велики број радикалних покрета. Немири и незапосленост уследили су након што су машине за рад замениле људе, а велики број њих добио је отказ. Дана 20. априла 1812. године у граду су избили немири, срушени су поједини млинови за памук у оближењем Мидлтону. Олгам је 16. авгуса 1819. град политичких реформи. Џон Лис, произвођач памука и бивши војник био је једна од петнаест жртава масакра који се догодио у граду. Олдам Друштво жена за слободан избор основано је 1910. године са Маржери Лес као председницом. Чаристички и кооперативни покрети имали су снажну подршку у граду, док су многи грађани протестовали због подршке еманципацији робова.

Три дана крајем маја 2001. Олдам је постао центар националне и међународне медијске пажње. Након сукоба и дуготрајних расних тензија између локалних белих Британаца и британских пакистанских заједница, у граду су избили велики нереди. Олдамови немири су били најгори расно мотивирани нереди у Великој Британији у претходних 15 година. Најмање 20 људи је поврђено у нередима, укључујући 15 полицајаца, а 37 особа је ухапшено. Слични нереди су се десили и у другим градовима на северу Енглеске наредних дана и недеља. Нереди из 2001. подстакнули су владине и независне истраге, које су се колективно сложиле о побољшању односа у заједници и значајним обновама за град. У граду је било и даље страха од нереда након смрти Гавина Хоплија 2002. године.

Администрација

Грађанска историја